Будност (будизам)

Из Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Боди)
За остале употребе, погледајте страницу Боди (Калифорнија).

Бодхи (санскрт: बोधि bodhi, од budh - будити) је индијски термин за будност, буђење, пробуђење, који се посебно користи у будизму.

Када неко, као резултат практиковања Будиног учења, дубоко, потпуно и директно препозна пролазност, недовољност и несупстанцијалност свих условљених ствари, тада се за њега може рећи да је постао пробуђен или да је постигао пробуђење.[1] По аутоматизму, тај увид доноси радикалну промену у искуству и понашању. Фрустрација, напетост и страх бивају замењени миром и радошћу. Особа која је пробуђена назива се или Будом или арахатом.[1]

Од санскритског израза sambodhi (самобуђење) изведен је јапански будистички термин за буђење, сатори.

Пробуђено стање се такође често назива нирвана.[1]

Етимологија[уреди]

Bodhi је апрстрактна именица настала од корена *budh- (у значењу будити, будан),[2] што је повезано са речима bodhati, budhyate (санскрит) и bujjhati (пали).

Од речи bodhi је настала и реч sambodhi (самобуђење), од чега је изведен јапански термин за пробуђење, сатори.

Састојци пробуђења[уреди]

Монах медитира на Тајланду.

Буда је означио седам главних психолошка стања која помажу у разумевању стварности, и назвао их седам састојака пробуђења (satta bojjhaṅgā). То су:

Свесност омогућује да уочимо појаве и истражимо њихове особине. Радост "додаје крила нашим духовним стремљењима", тако да оно није само непрекидна борба. Смиреност обезбеђује одржавање равнотеже док пролазимо неизбежне успоне и падове. Сабраност држи пажњу и енергију усредсређеном, да не скрећемо с пута. Коначно, спокој смирује ометајуће мисли и емоције, чинећи тако ум јасним, а медитацију лакшом.[1]

Поступно и нагло буђење[уреди]

Почетком 5. века, кинески будистички монах и филозоф Тао-шенг је развио теорију да се будинство постиже наглим пробуђењем.[3] Та теорија је развијена као противност другој, теорији постепеног постизања, по којој се будност постиже само постепеним прибирањем знања и праксе.[3] Тао-шенг је тврдио да свако свесно биће поседује будинску природу, само што не схвата да је има. Зато је нужно да најпре схвати да првобитно у себи има будинску природу, а потом да, учењем и праксом, „сагледа“ властиту будинску природу. То „сагледавање“ јавља се као нагло просветљење, јер се будинска природа не може делити; стога је човек сагледава као целину или је уопште не сагледава.[3]

Заступници наглог буђења, Тао-шенг и Хсије Линг-јин, нису порицали важност знања и праксе, али су тврдили да је њихово прибирање, ма колико било велико, само нека врста припремног рада који је по себи недовољан да се икад постигне будност.[3] Такво постигнуће је тренутан чин, попут скока преко дубоког амбиса. Човек или успешно прескочи, у ком случају стиже на другу страну и тако постигне будност у целости, или не успе у скоку, у ком случају остаје као што је био. Не постоје међукораци.[3] Идеја наглог буђења је посебно утицајна у зен будизму.

Врсте пробуђеника[уреди]

У будистичкој традицији се сматра да има три врсте бодхија (пробуђеника):

  • Будин ученик или слушалац
  • издвојени пробуђеник (пачека-буда), што се достиже независно
  • бодхи универзални буда (сама-сам-буда), што се стиче независно, али се и објављује другима.[4]

Тумачења[уреди]

Чан учитељ Хси-јин (умро 847) је говорио:

ВикицитатиАко не схватате не-ум (wu hsin), онда сте везани за предмете и патите од сметњи... Заправо, уопште не постоји будност. Буда је о њој говорио користећи је напросто као средство за васпитање људи, баш као што се жуто лишће може прогласити за златнике да би се зауставио плач деце... Једино што ваља да чините јесте да се отарасите своје старе карме, кад се укаже прилика, и да не стварате нову карму из које ће потећи нове несреће.[5]
(Хси-јин)

Чан учитељ Ји-хсијан је говорио да се будности постиже неделањем:

ВикицитатиУ постизању будинства нема места намерном напору. Једини је начин и даље наставити обичне и узбуђења лишене радње: вршити велику и малу нужду, носити одећу, јести оброке и лећи кад се уморите. Прост човек ће вас исмејати, али мудар ће разумети.[6]

Чан учитељ Линчи Јихуан (умро 866) је говорио:

ВикицитатиАко желите исправно разумевање, не смете дозволити да вас други обмањују. Треба да убијете све на шта наиђете, било изнутра или споља. Ако сретнете Буду, убијте Буду. Ако сретнете патријархе, убијте патријархе... Тад можете постићи своје ослобођење.[5]
(Линчи Јихуан)

Извори[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 Budizam od A do Ž
  2. बुध् • ‎(√budh)
  3. 3,0 3,1 3,2 3,3 3,4 Fung Ju-Lan, Istorija kineske filozofije (str. 271-285.), NOLIT, Beograd, 1977.
  4. Trevor O. Ling, Rečnik budizma, Geopoetika, Beograd 1998.
  5. 5,0 5,1 Fung Ju-Lan, Istorija kineske filozofije (str. 285-296.), NOLIT, Beograd, 1977.
  6. Забележене изреке древних достојника, књига 4.

Види још[уреди]