Пређи на садржај

Божана Вучинић

С Википедије, слободне енциклопедије
божана вучинић
Лични подаци
Датум рођења(1908-02-26)26. фебруар 1908.
Место рођењаРогами, код Подгорице, Књажевина Црна Гора
Датум смрти28. март 1937.(1937-03-28) (29 год.)
Место смртиПодгорица, Краљевина Југославија
Професијаслужбеница
Деловање
Члан КПЈ од1926.
Јелена Ћетковић говори на сахрани Божане Вучинић

Божана Вучинић (Рогами, код Подгорице, 26. фебруар 1908Подгорица, 28. март 1937) била је комунистичка револуционарка и борац за женска права.

Биографија

[уреди | уреди извор]

Рођена је 26. фебруара 1908. у селу Рогами, код Подгорице. Године 1923, са свега 15 година, ангажовала се у Трезвењачком друштву „Гаврило Принцип”, преко кога је тада илеглна Комунистичка партија вршила утицај. У овом Удружењу била је благајница.[1]

Јула 1926. постала је чланица Комунистичке партије Југославије (КПЈ) и једна од првих жена комуниста у Црној Гори. Према подацима из 1935. у Црној Гори је било 610 чланова КПЈ, од чега свега 12 жена — Лидија Јовановић, Јелена Ћетковић, Васа Павић, Олга Лекић, Катица Матковић Мук, Ђина Врбица, Милица Вулетић, Бојана Ивановић, Данка Ковачевић, Васиљка Ђуровић, Милица Лопичић и Божана Вучинић.[2][1]

Била је члан Месног комитета КПЈ за Подгорицу и један од оснивача женског покрета. Заједно са Лидијом Јовановић, Ђином Врбицом, Јеленом Ћетковић, Васом Павић и другима, организовала је 1. марта 1936. у подгоричком хотелу „Европа” оснивачку скупштину, на којој су усвојена правила и циљеви покрета жена.[3][1]

Своју партијско-револуционарну активност наставила је на Цетињу, где је радила као чиновница у Дирекцији за финансије. У полицијској провали, у редове КПЈ у Црној Гори, која се догодила 1936, ухапшена је, заједно са десетинама комуниста, а затим испитивана и мучена у Дубровнику. Потом је предата Државном суду за заштиту државе у Београду, након чега је пребачена у затвору на Ади Циганлији. Као тешки болесник, пуштена је кући јануара 1937, како не би умрла као политички затвореник.[3][1]

Умрла је од последица злостављања и туберкулозе, коју је добила у суровим условима робијања. Сахрањена је 30. марта 1937. у родним Рогамима. Њену сахрану КПЈ је искористила за велики протестни, антирежимски збор, на којем је говорила Јелена Ћетковић.[3][1]

Референце

[уреди | уреди извор]

Литература

[уреди | уреди извор]