Божана Вучинић
| божана вучинић | |
|---|---|
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 26. фебруар 1908. |
| Место рођења | Рогами, код Подгорице, Књажевина Црна Гора |
| Датум смрти | 28. март 1937. (29 год.) |
| Место смрти | Подгорица, Краљевина Југославија |
| Професија | службеница |
| Деловање | |
| Члан КПЈ од | 1926. |
Божана Вучинић (Рогами, код Подгорице, 26. фебруар 1908 — Подгорица, 28. март 1937) била је комунистичка револуционарка и борац за женска права.
Биографија
[уреди | уреди извор]Рођена је 26. фебруара 1908. у селу Рогами, код Подгорице. Године 1923, са свега 15 година, ангажовала се у Трезвењачком друштву „Гаврило Принцип”, преко кога је тада илеглна Комунистичка партија вршила утицај. У овом Удружењу била је благајница.[1]
Јула 1926. постала је чланица Комунистичке партије Југославије (КПЈ) и једна од првих жена комуниста у Црној Гори. Према подацима из 1935. у Црној Гори је било 610 чланова КПЈ, од чега свега 12 жена — Лидија Јовановић, Јелена Ћетковић, Васа Павић, Олга Лекић, Катица Матковић Мук, Ђина Врбица, Милица Вулетић, Бојана Ивановић, Данка Ковачевић, Васиљка Ђуровић, Милица Лопичић и Божана Вучинић.[2][1]
Била је члан Месног комитета КПЈ за Подгорицу и један од оснивача женског покрета. Заједно са Лидијом Јовановић, Ђином Врбицом, Јеленом Ћетковић, Васом Павић и другима, организовала је 1. марта 1936. у подгоричком хотелу „Европа” оснивачку скупштину, на којој су усвојена правила и циљеви покрета жена.[3][1]
Своју партијско-револуционарну активност наставила је на Цетињу, где је радила као чиновница у Дирекцији за финансије. У полицијској провали, у редове КПЈ у Црној Гори, која се догодила 1936, ухапшена је, заједно са десетинама комуниста, а затим испитивана и мучена у Дубровнику. Потом је предата Државном суду за заштиту државе у Београду, након чега је пребачена у затвору на Ади Циганлији. Као тешки болесник, пуштена је кући јануара 1937, како не би умрла као политички затвореник.[3][1]
Умрла је од последица злостављања и туберкулозе, коју је добила у суровим условима робијања. Сахрањена је 30. марта 1937. у родним Рогамима. Њену сахрану КПЈ је искористила за велики протестни, антирежимски збор, на којем је говорила Јелена Ћетковић.[3][1]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б в г д Žene Crne Gore 2023, стр. 55.
- ^ Жене Црне Горе 1960, стр. 18.
- ^ а б в Жене Црне Горе 1960, стр. 16.
Литература
[уреди | уреди извор]- Жене Црне Горе у револуционарном покрету 1919—1945 (PDF). Титоград: Главни одбор Савеза женских друштава Црне Горе. 1960. COBISS.SR 11641872
- Burzan, Danilo (2012). Leksikon podgoričkih ulica. Podgorica: Pobjeda. COBISS.SR 20975120
- Žene Crne Gore (PDF). Podgorica: Narodna biblioteka „Radosav Ljumović”. 2023. COBISS.SR 26686724