Божанство

С Википедије, слободне енциклопедије
Krishnaup
Skanda
Beaker
Orisha
Ares
Itzamna e Ixchel
Jesus Christ
Janus
Kami
Примери представа божанстава у различитим културама; у смеру казаљке на сату са горње леве стране: хиндуизам, будизам, јоруба, маја, римски, шинтоистички, хришћански, грчки и инка.

Божанство је, по веровању неких култура, натприродно биће које се сматра божанским или светим.[1][2] Мушко божанство се назива бог, док је женско богиња.

Религије се могу категорисати по томе колико божанстава обожавају. Монотеистичке религије прихватају само једно божанство (претежно названо Бог),[3][4] док политеистичке религије прихватају више божанстава.[5] Хенотеистичке религије обожавају једно врховно божанство, али не искључују остала, сматрајући их аспектом истог божанског принципа;[6][7] док нонтеистичке религије поричу било ког врховног вечног божанског творца али прхватају пантеон божанстава који живе, умиру и могу се поново родити као било које друго биће.[8][9]

Иако већина монотеистичких религија традиционално сматра свог Бога као свемогућег, свеприсутног, добронамерног и вечног,[10][11][12] ниједна од ових особина није битна за дефиницију "божанства"[12][13] и различите културе су различито концептуализовале своје божанство.[12][13] Монотеистичке религије углавном се односе на Бога у мушком роду,[14][15] док се друге религије односе према својим божанствима на различите начине - мушка, женска, двополна и бесполна божанства.[16][17][18]

Историјски, многе древне културе - укључујући древне Месопотамце, Египћане, Грке, Римљане, Нордијце и Азијате - персонификовале су природне појаве, или као намерне узроке или као ефекте.[19][20][21] Неке авестанска и ведска божанства сматрана су етичким концептима.[19][20] У индијским религијама, божанства су замишљана како се манифестују у храму тела сваког живог бића, као чулни органи и ум.[22][23][24] Божанства су замишљана као облик постојања (Самсара) након поновног рођења, за људска бића која су добијала заслуге кроз етички живот, где су постајали божанства чувари и живели блажено на небу, али су такође подложни смрти кад се њихова заслуга изгуби.[8][9]

Дефиниције[уреди | уреди извор]

Пантеисти верују да сам универзум и све у њему чине једно, свеобухватно божанство.[25][26]

Не постоји универзално прихваћен консензус о томе шта је божанство,[2] а концепти божанстава се значајно разликују у различитим културама.[2] Хју Овен наводи да израз „божанство или бог или његов еквивалент на другим језицима“ има збуњујући распон значења и значаја.[27]:vii–ix Она се крећу од „бесконачног трансцендентног бића које је створило и господари универзумом“ (Бог), на „коначан ентитет или искуство, са посебним значајем или који изазива посебан осећај“ (бог), до „концепта у религиозном или филозофском контексту који се односи на природу или увећана бића или на надсветовно царство“, до „бројних других употреба“.[27]:vii–ix

Божанство је типично концептуализовано као натприродни или божански концепт, који се манифестује у идејама и знању, у облику који комбинује изврсност у неким или свим аспектима, бори се са слабостима и питањима у другим аспектима, херојски у погледу и поступцима, али је повезан са емоцијама и жеље.[28][29] У другим случајевима, божанство је принцип или стварност као што је идеја „душе”. Упанишаде хиндуизма, на пример, карактеришу Атмана (душу, сопство) као деву (божанство), на тај начин тврдећи да је дева и вечни врховни принцип (Браман) део сваког живог бића, да је ова душа духовна и божанска, и да схватити самоспознају значи спознати врховно.[30][31][32]

Теизам је веровање у постојање једног или више божанстава.[33][34] Политеизам је веровање и обожавање више божанстава,[35] која су обично састављена у пантеон богова и богиња, са пратећим ритуалима.[35] У већини политеистичких религија, различити богови и богиње су репрезентације сила природе или принципа предака, и могу се посматрати или као аутономни или као аспекти или еманације Бога створитеља или трансценденталног апсолутног принципа (монистичке теологије), који се манифестује иманентно у природи.[35] Хенотеизам прихвата постојање више од једног божанства, али сматра да су сва божанства еквивалентне репрезентације или аспекти истог божанског принципа, највишег.[36][37][38] Монолатрија је веровање да многа божанства постоје, али да се само једно од ових божанстава може ваљано обожавати.[39][40]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Encyclopedia of gender and society. O'Brien, Jodi. London: SAGE. 2009. ISBN 9781452266022. OCLC 811563770. 
  2. ^ а б в O'Brien, Jodi (2009). Encyclopedia of Gender and Society (на језику: енглески). Los Angeles: Sage. стр. 191. ISBN 978-1-4129-0916-7. Приступљено 28. 6. 2017. 
  3. ^ Only one God? : monotheism in ancient Israel and the veneration of the goddess Asherah. Becking, Bob. London: New York. 2001. ISBN 9780567232120. OCLC 741691675. 
  4. ^ The boundaries of monotheism : interdisciplinary explorations into the foundations of western monotheism. Korte, Anne-Marie, 1957-, Haardt, Maaike de, 1954-. Leiden: Brill. 2009. ISBN 9789047426639. OCLC 568659427. 
  5. ^ Brown, Jeannine K. (2007). Scripture as communication : introducing biblical hermeneutics. Grand Rapids, Mich.: Baker Academic. ISBN 9780801027888. OCLC 76183286. 
  6. ^ The Routledge companion to theism. Taliaferro, Charles., Harrison, Victoria S., Goetz, Stewart. New York: Routledge. 2013. ISBN 9780203123294. OCLC 813993755. 
  7. ^ Reat, N. Ross (1991). A world theology : the central spiritual reality of humankind. Perry, Edmund F. Cambridge [England]: Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-33159-3. OCLC 22983091. 
  8. ^ а б Keown, Damien (2013). Buddhism : a very short introduction (New изд.). Oxford: Oxford University Press. ISBN 978-0-19-966383-5. OCLC 812686123. 
  9. ^ а б The Oxford handbook of atheism. Bullivant, Stephen Sebastian, 1984-, Ruse, Michael (1. изд.). Oxford, United Kingdom. ISBN 9780199644650. OCLC 830367873. 
  10. ^ A dictionary of philosophy of religion. Taliaferro, Charles., Marty, Elsa J. New York: Continuum. 2010. ISBN 9781441185044. OCLC 741691542. 
  11. ^ D., Wilkerson, W. Walking with the gods : modern people talk about deities, faith, and recreating ancient traditions. Sand Springs, Oklahoma. ISBN 9780991530014. OCLC 913794694. 
  12. ^ а б в G., Trigger, Bruce (2003). Understanding early civilizations : a comparative study. Cambridge: Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-82245-9. OCLC 50291226. 
  13. ^ а б Hood 1990
  14. ^ Routledge international encyclopedia of women : global women's issues and knowledge. Kramarae, Cheris., Spender, Dale. New York: Routledge. 2000. ISBN 9780203800942. OCLC 826516823. 
  15. ^ The Oxford encyclopedia of the Bible and gender studies. O'Brien, Julia M.,. Oxford. ISBN 9780190204884. OCLC 883651697. 
  16. ^ Roman and European mythologies. Bonnefoy, Yves. Chicago: University of Chicago Press. 1992. ISBN 978-0-226-06455-0. OCLC 25788416. 
  17. ^ Pintchman, Tracy (2014). Seeking Mahadevi: Constructing the Identities of the Hindu Great Goddess. SUNY Press. ISBN 9780791490495. 
  18. ^ Roberts, Nathaniel. To be cared for : the power of conversion and foreignness of belonging in an Indian slum. Oakland, California. ISBN 9780520963634. OCLC 945698191. 
  19. ^ а б An introduction to ancient Iranian religion : readings from the Avesta and Achaemenid inscriptions. Malandra, William W. Minneapolis [Minn.]: University of Minnesota Press. 1983. ISBN 978-0-8166-1114-0. OCLC 9042875. 
  20. ^ а б Philosophy of religion. Fløistad, Guttorm., International Institute of Philosophy. Dordrecht: Springer. 2010. ISBN 9789048135271. OCLC 567369754. 
  21. ^ T., Potts, Daniel (1997). Mesopotamian civilization : the material foundations. Ithaca, N.Y.: Cornell University Press. ISBN 978-0-8014-3339-9. OCLC 35262365. 
  22. ^ Advaita Vedānta up to Śaṃkara and his pupils. Potter, Karl H. Princeton, New Jersey. ISBN 9781400856510. OCLC 889252549. 
  23. ^ Saṃnyāsa Upaniṣads : Hindu scriptures on asceticism and renunciation. Olivelle, Patrick. New York: Oxford University Press. 1992. ISBN 978-1-4237-6454-0. OCLC 65221446. 
  24. ^ Encyclopedia of Hinduism. Cush, Denise., Robinson, Catherine A., York, Michael, 1939-. London: Routledge. 2008. ISBN 9781135189792. OCLC 810077906. 
  25. ^ Pearsall, Judy (1998). The New Oxford Dictionary Of English (1st изд.). Oxford: Clarendon Press. стр. 1341. ISBN 978-0-19-861263-6. 
  26. ^ Edwards, Paul (1967). Encyclopedia of PhilosophyНеопходна слободна регистрација. New York: Macmillan. стр. 34. 
  27. ^ а б Owen, Huw Parri (1971). Concepts of Deity (на језику: енглески). Springer. ISBN 978-1-349-00093-7. Приступљено 28. 6. 2017. 
  28. ^ Gupta, Bina; Gupta, Professor of Philosophy and Director South Asia Language Area Center Bina (2012). An Introduction to Indian Philosophy: Perspectives on Reality, Knowledge, and Freedom. Routledge. стр. 21—25. ISBN 978-1-136-65310-0. 
  29. ^ Gupta, Bina (2012). An Introduction to Indian Philosophy: Perspectives on Reality, Knowledge, and Freedom. Taylor & Francis. стр. 88—96. ISBN 978-1-136-65309-4. 
  30. ^ Cohen, Signe (2008). Text and Authority in the Older Upaniṣads. Brill. стр. 40, 219—20, 243—44. ISBN 978-90-474-3363-7. 
  31. ^ Fowler, Jeaneane (1997). Hinduism: Beliefs and Practices (на језику: енглески). Brighton: Sussex Academic Press. стр. 10, 17—18, 114—18, 132—33, 49. ISBN 978-1-898723-60-8. Приступљено 28. 6. 2017. 
  32. ^ Choon Kim, Yong; Freeman, David H. (1981). Oriental Thought: An Introduction to the Philosophical and Religious Thought of Asia (на језику: енглески). Totowa, NJ: Littlefield, Adams and Company. стр. 15—19. ISBN 978-0-8226-0365-8. Приступљено 28. 6. 2017. 
  33. ^ „the definition of theism”. Dictionary.com. Приступљено 22. 1. 2018. 
  34. ^ „theism”. Merriam-Webster (на језику: енглески). Приступљено 22. 1. 2018. 
  35. ^ а б в Libbrecht, Ulrich (2007). Within the Four Seas: Introduction to Comparative Philosophy. Peeters Publishers. стр. 42. ISBN 978-90-429-1812-2. 
  36. ^ Reat, N. Ross; Perry, Edmund F. (1991). A World Theology: The Central Spiritual Reality of Humankind (на језику: енглески). Cambridge University Press. стр. 73—75. ISBN 978-0-521-33159-3. Приступљено 28. 6. 2017. 
  37. ^ Monotheism and Polytheism, Encyclopædia Britannica;
    Louis Shores (1963). Collier's Encyclopedia: With Bibliography and Index. Crowell-Collier Publishing. стр. 179. , Quote: "While admitting a plurality of gods, henotheism at the same time affirms the paramount position of some one divine principle."
  38. ^ Taliaferro, Charles; Harrison, Victoria S.; Goetz, Stewart (2012). The Routledge Companion to Theism. Hoboken: Taylor and Francis. стр. 78—79. ISBN 978-1-136-33823-6. Приступљено 22. 1. 2018. ;
    Rangar Cline (2011). Ancient Angels: Conceptualizing Angeloi in the Roman Empire. Brill Academic. стр. 40—41. ISBN 978-90-04-19453-3. 
  39. ^ Eakin, Jr, Frank (1971). The Religion and Culture of Israel. Boston: Allyn and Bacon. стр. 70. , Quote: "Monolatry: The recognition of the existence of many gods but the consistent worship of one deity".
  40. ^ McConkie, Bruce R. (1979), Mormon Doctrine (2nd изд.), Salt Lake City, UT: Bookcraft, стр. 351 

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]