Божидар Јоксимовић
| Божидар Јоксимовић | |
|---|---|
 Божидар Јоксимовић- композитор | |
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 12. фебруар 1868. |
| Место рођења | Свилајнац, Кнежевина Србија |
| Датум смрти | 1955. |
Божидар Јоксимовић (1869 — 1955) био је српски композитор и професор музике.[1] Композиције су му већином на бази српског музичког фолклора. Творац је прве српске опере Женидба Милоша Обилића компоноване 1901. године која никада није изведена. [2], а компоновао је и оркестарска дјела, композиције за виолину и оркестар, музику за позоришне представе... [3]
Биографија[уреди | уреди извор]
Рођен је децембра 1868. године у Свилајнцу. Син је Јеврема Јоксимовића под чијим је председништвом сазидана школска зграда и отворена Реалница.
Учитељску школу завршио је у Београду 1889.г. Упоредо је учио музику на приватном конзерваторију Тоше Андрејевића такође у Београду. 15. новембра 1889.г. постављен је за предавача «певања и музике» у Свилајначкој гимназији. До 1894. године све школске распусте проводи у Прагу. 1896. године добија одсуство те завршава Музичку академију у Прагу. Послије укидања гимназије у Свилајнцу, постаје неко вријеме професор на гимназији у Јагодини. Од 1898.г. ради као професор у Учитељској школи у Алексинцу.[4]
Стваралаштво[уреди | уреди извор]
Основао је певачко друштво «Поклич» у Свилајнцу 1889.г., певачко друштво «Бранко» 1896.г. у Јагодини. 1898.г. је обновио пјевачко друштво у Алексинцу. Од 1900.г. радио је у Београду као наставник пјевања у Богословији, Женској учитељској школи, у музичкој школи "Станковић" . Био је и хоровођа културноу-мјетничког Друштва Обилић. У Београду оснива «Академски оркестар» и «Мешовити учитељски хор». Приређује концерте. Те 1900.г. постаје хоровођа «Радничког певачког друштва» из кога су временом поникла пјевачка друштва: «Јакшић», «Даворје», "Корнелије", КУД Абрашевић и др. Још као ђак припадао је напредној школској омладини која је симпатисала Светозара Марковића. За једно «Светозарево вече» приређено за сакупљање прилога за издавање његових дјела, компоновао је «Светозарово коло » и «Напред» марш Светозара Марковића. За извођење ових композиција ангажован је Мертлов оркестар којим је дириговао Божидар Јоксимовић. Компоновао је велики број «маршева, фантазија, народних кола и сплета народних игара», гудачких квартета и квинтета, оркестарских дела, сценске музике, филмске музике. Прикупљао је народне мелодије, оставио више забиљежака о богатом ресавском и свилајначком мелосу, (Међу њима «Бојачанка» и «Свилајначко коло»). Сарађивао је са појединим музичким и књижевним часописима. Написао је Музички буквар.[4] У његовом богатом опусу је и пјесма «Играле се делије», за коју се мили да је народна. Компоновао је на ријечи српског учитеља и песника Милорада Петровића Сељанчице:
- Играле се делије,
- Насред земље Србије,
- Ситно коло до кола,
- Вило се до Стамбола.
- Свира фрула из дола,
- Фрула мога сокола,
- Ситно коло до кола,
- Вило се до Стабмола.
- Чуло се до Стамбола,
- Царског града охола,
- Игра коло до кола,
- Не хаје за Стамбола.[5]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Kovačević, Krešimir (1974). Muzička enciklopedija 2, Gr-Op. Zagreb: Jugoslovenski leksikografski zavod. стр. 276.
- ^ [1],
- ^ Група аутора, Мала енциклопедија Просвета, Просвета,Београд, 1959.г.
- ^ а б Трујић Н, Сто година гимназије «Лаза Стојановић» у Свилајнцу (1877-1977), Одбор за прославу стогодишњице гимназије „Лаза Стојановић у Свилајнцу,Свилајнац, 1977.г.
- ^ Савић Н, Пјесме моје отаџбине, ГЛАС СРПСКИ, Бања Лука, 2000.г.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
Галерија слика[уреди | уреди извор]
-
Нотни запис "Ресавске химне"- Божидар Јоксимовић -
Певачко друштво „Поклич“- Свилајнац
| Међународне | |
|---|---|
| Државне | |
| Остале | |
