Божићна звезда (биљка)

Из Википедије, слободне енциклопедије
Божићна звезда
Poinsettia thumbnail.jpg
Божићна звезда
Таксономија
Царство: Plantae
Одељак: Magnoliophyta
Класа: Magnoliopsida
Ред: Malpighiales
Породица: Euphorbiaceae
Род: Euphorbia
Врста: E. pulcherrima

Божићна звезда (лат. Euphorbia pulcherrima или Poinsettia). Биљка је из породице Euphorbiaceae или млечика, пореклом из Мексика, Јужне Америке, позната као божићни украс. Почетком 19. века, тачније 1828. године биљка данас позната као Божићна звезда је стигла на подручје Северне Америке. За то је заслужан Joel Roberts Poinset и управо у његову част, ова биљка добија и други латински назив Poinsettia, поред првобитног Euphorbia pulcerrima. Постојбина ове биљке је територија Јужне Америке и неких делова Африке. Претпоставља се да примарни латински назив потиче од омиљеног лекара Јубе, нумидијског краља, који се звао Euforbs (Euphorbs). Наиме, према предању је управо он први употребио сок Божићне звезде за лечење, иако се он сматра отровним.

Опис[уреди]

Спада међу лепе еуфорбије које цветају зими. Цвет није толико леп као горњи листови који га окружују, тј. прилисци (брактеје) , и које су обојени дивном црвеном бојом у време цветања. Листови су овални и при крају оштри. Ово је декоративна и лепа биљка. Доњи листови су тамнозелени. У природном станишту грм нараста и до 5 метара, иначе је висине од 0.5 до 4 м. Божићна звезда има ситне жуте цветиће који су окружени листовима-брактејама црвене, беле и ружичасте боје, а на почетку је постојала само врста интензивних црвених листова. Брактеје су обојени листови који се у јесен појављују на врховима стабљика и могу бити и до 25 центиметара дугачки.[1]

Нега биљке[уреди]

Божићна звезда је фотопериодична биљка која захтева карактеристичну и дуготрајну негу, идеална температура је од 12 до 25 °C, а оптимална температура за време цватања је између 15 - 18 °C. Потребна је велика влажност ваздуха, због тога је треба заливати сваки дан, пазећи притом да листови и цветови остану не заливени, залива се само зелени део биљке. Најбоље успева довољно уколико је удаљена од извора топлоте. Осетљива је на хладну воду. До 1950., ова биљка се није могла држати у кући - чим би дошла на суви ваздух, сви би листови попадали. Године 1950., Paul Ecke из Калифорније развио је врсту која може да успе и у собним условима и на и нижим температурама. Имао је годинама монопол, јер није открио тајну, док 1990—их година један професор није открио феномен и објавио свима. Све биљке из породице Euphorbiaceae садрже млечни сок који се излучује из биљке при оштећењу или орезивању. Сок је отрован и надражује кожу, а треба пазити да не дође у додир с очима. Ако се прогута, може изазвати дијареју.

Орезивање биљке[уреди]

Кад отпадну листови, орезати биљку на 15 цм висине, изнад кореновог чвора (место гранања) да би се омогућило цветање наредне године. После периода мировања и орезивања (до маја) Божићна звезду треба пресадити у мешавину земље за цвеће, тресета и песка у односу 3:1:1. Поново је потребно пресадите 4-6 недеља пре цветања. Током пролећа и лета неопходно је прихрањивање биљке. У септембру се Божићна звезда износи на светло место и престаје да се прихрањује. Да би се подстакло цветање, крајем октобра биљку треба прекрити тамним платном у трајању од најмање 14 сати (од вечери до поднева наредног дана).

Легенде о настанку Божићне звезде[уреди]

Постоје две легенде о настанку Божићне звезде:

  • Мексичка легенда
  • Астечка легенда

Мексичка легенда[уреди]

Према старој мексичкој легенди, прва Божићна звезда настала је из молитве двоје сеоске деце, девојчице Марије и њеног млађег брата Пабла. Били су толико сиромашни, да нису могли да купе поклон малом Исусу. На Бадњи дан, на путу у цркву, убрали су букет пољског биља уместо поклона. Када су убране биљке ставили око колевке, њихови зелени листови претворили су се у сјајно црвене латице.

Астечка легенда[уреди]

Према другој легенди, лепоту дугује астечкој богињи којој је због несретне љубави, препукло срце. Из капљица њене крви израсао је ватрени цвет јаркоцрвене боје окружен зеленим листовима.[2]


Токсичност[уреди]

Млечика је отровна биљка, јер у свим деловима садржи отровни млечни сок. Токсичност потиче од отровног састојка еуфорбина, а то је анхидрид еуфорбијске киселине. Суве биљке су много мање отровне од свежих. Млечика има особину акумулирања већих количина селена у свом телу. Количина селена у биљци, зависи од садржаја у земљишту. Токсични састојци који се налазе у млечном соку млечике изазивају запаљење коже. Такође и утичу на боју, мирис и укус млечних производа.[3]

Галерија[уреди]

Референце[уреди]

  1. „How To Make Poinsettia Turn Red: Make A Poinsettia Rebloom”. Gardening Know How. Приступљено 12. 11. 2015. 
  2. History of the Poinsettia
  3. KRMNE, korovske, otrovne i lekovite biljke / Dragan J. Đukić ... [i dr.]. Novi Sad : Poljoprivredni fakultet, 2004 (Zrenjanin : Budućnost). 426 str.

Литература[уреди]

  1. CONABIO. 2009. Catálogo taxonómico de especies de México. 1. In Capital Nat. México. CONABIO, Mexico City.
  2. Correa A., M. D., C. Galdames & M. N. S. Stapf. 2004. Cat. Pl. Vasc. Panamá 1–599. Smithsonian Tropical Research Institute, Panama.
  3. Flora of China Editorial Committee. 1988-2013. Fl. China Unpaginated. Science Press & Missouri Botanical Garden Press, Beijing & St. Louis.
  4. González Ramírez, J. 2010. Euphorbiaceae. En: Manual de Plantas de Costa Rica. Vol. 5. B.E. Hammel, M.H. Grayum, C. Herrera & N. Zamora (eds.). Monogr. Syst. Bot. Missouri Bot. Gard. 119: 290–394.
  5. Idárraga-Piedrahita, A., R. D. C. Ortiz, R. Callejas Posada & M. Merello. (eds.) 2011. Fl. Antioquia: Cat. 2: 9–939. Universidad de Antioquia, Medellín.
  6. Jørgensen, P. M. & S. León-Yánez. (eds.) 1999. Catalogue of the vascular plants of Ecuador. Monogr. Syst. Bot. Missouri Bot. Gard. 75: i–viii, 1–1181.
  7. Lawesson, J. E., H. Adsersen & P. Bentley. 1987. An updated and annotated check list of the vascular plants of the Galapagos Islands. Rep. Bot. Inst. Univ. Aarhus 16: 1–74.
  8. Martínez Salas, E. M., M. Sousa Sánchez & C. H. Ramos Álvarez. 2001. Región de Calakmul, Campeche. Listados Floríst. México 22: 1–55.
  9. Molina Rosito, A. 1975. Enumeración de las plantas de Honduras. Ceiba 19(1): 1–118.
  10. Nasir, E. & S. I. Ali (eds). 1980-2005. Fl. Pakistan Univ. of Karachi, Karachi.
  11. ORSTOM. 1988. List Vasc. Pl. Gabon Herbier National du Gabon, Yaounde.
  12. Standley, P. C. & J. A. Steyermark. 1949. Euphorbiaceae. In: P. C. Standley & J. A. Steyermark (eds.), Flora of Guatemala---Part VI. Fieldiana, Bot. 24(6): 25–170.

Спољашње везе[уреди]