Божић у Индонезији
Божић у Индонезији, која има око 16,5 милиона хришћана и 6,9 милиона римокатолика,[1] се прославља на разне начине у различитим деловима земље. У областима где су хришћани или католици већина, прослава Божића је прожета локалним светковинама и храном.[2] У већим градовима, тржни центри су украшени пластичним божићним јелкама и фигурама Синтеркласа (инд. Sinterklas, од холанског Синтерклас (хол. Sinterklaas) — Деда Мраз). Већина локалних ТВ канала ће преносити концерте божићне музике и годишњу националну прославу Божића коју одржава влада. Уз традиционалну храну, за дане божића се припремају и колачићи, као што су настар (инд. nastar, колачи са ананасом), кастенгел (инд. kastengel, од холандског хол. kasteengel), или путри салџу (инд. putri salju).[3]
По области[уреди | уреди извор]
Папуа[уреди | уреди извор]
У Папуи, после божићне мисе, одржава се Барапен (инд. Barapen — роштиљање на камену), ритуално кување свињетине за прославу. Свињетина са кува између два слоја камења загрејаног на дрвету. Да би се припремио барапен, Папуанци ће прво ископати рупу за врело камење, а уместо шибицама, ватру ће запалити трљањем дрвета о дрво. За то време, Папуанке припремају поврће: слатки кромпир, водени спанаћ, папрат, касаву, спанаћ, или папају. Врело камење се прво послаже на дно рупе. Потом се свињетина и поврће успе у рупу и покрије још једним слојем врелог камења. На овај начин камење ће кувати свињетину пола дана. Барапен је израз међусобне захвалности, заједништва, дељења, и љубави заједничким једењем свињетине.[4][5]
Амбон[уреди | уреди извор]
У Амбону, посебно у Негери Накуу, у Јужном Лејтимуру, одржава се светковина звана „чучи негери“ (инд. cuci negeri — очишћење народа). Ова свечаност симболизује очишћење и ослобађање од грехова становништва и њиховог окружења. Чучи негери почиње тако што се сваки клан окупља у својој свечаној сали да би одржао свој традиционални ритуал. Одатле, Амбонежани ће отићи до централне традиционалне свечане сале, не у тишини, већ певајући и играјући уз звуке тифе (инд. tifa, традиционални музички инструмент). Успут ће Амбонежанке понети понуде: бетел, арека орах, и традиционално пиће звано „сопи“ (инд. sopi).[6] Још једна јединственост прославе Божића у Малукуу је да ће се бродске сирене и црквена звона огласити истовремено на Бадње вече.[5][7]
Јогјакарта[уреди | уреди извор]
У области Јогјакарта, за време прославе Божића приказују се представе о рођењу Исуса Христа у вајанг кулит позоришту сенки (инд. wayang kulit). Свештеник ће служити мису носећи традиционалну јаванску ношњу (бескап (инд. beskap) и бланкон (инд. blankon)) и на локалном језику. Слично као за време Бајрама, око Божића се обилазе пријатељи и породица. Деца у Јогјакарти обично добијају новац у коверти на поклон од старијих.[5][7]
Манадо[уреди | уреди извор]
Предбожићне прославе у Манаду почињу 1. децембра када обласни званичници крећу на „божићни сафари“ — учествују на миси, сваког дана у другом округу. Неки становници Манада праве карневал или обилазе породичне гробнице. Овај низ божићних прослава се завршава прве недеље јануара фестивалом званим „кунчи таон“ (инд. kunci taon). У овом фестивалу, карневал се одржава у целој области, уз јединствене костиме.[5][7]
Бали[уреди | уреди извор]
.jpg)
Већина хришћанских села на Балију налазе се на југу острва. У тим селима, за Божић се праве улични украси звани пенџор (инд. penjor) (направљени од жутих листова кокосове палме), који представљају змаја Анантабогу. Ови божићни обичаји настали су под утицајем балинежанског хиндуизма.[8]
Тораџа[уреди | уреди извор]
Тораџани прослављају Божић одржавањем културног фестивала званог „Дражесни децембар“. У оквиру фестивала одржавају се групни плес, кулинарски фестивал, карневал, извођење музике на инструментима од бамбуса, и изложба народних рукотворина. Фестивал се завршава ватрометом и процесијом Леттоан (инд. Lettoan) која се одржава 26. децембра.[5][9] Леттоан је ритуал одржавања параде са културним симболима који представљају три димензије људског живота. Три симбола су:
- Саритатоламбан (инд. Saritatolamban), у облику степеница, који представља молитву и наду за бољим животом (као степенице које увек иду навише).
- Сунце, које симболизује извор животне светлости.
- Табанг цвет (инд. Tabang), који представља успех у животу Тораџана.[10]
Северна Суматра[уреди | уреди извор]
За Батакнежане у Северној Суматри, божићни дан прати жртва животиње набављене тако што више људи приложи новац који су уштедели претходних месеци. Овај обичај зове се „марбинда“ (инд. marbinda) и приказује заједништво и међусобну сарадњу. Жртвена животиња може бити свиња, буфало или во, а месо се раздели свима који су учествовали у куповини.[5][11]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ (језик: индонежански) Sensus Penduduk 2010:Penduduk Indonesia Menurut Wilayah dan Agama yang Dianut, Badan Pusat Statistik. Приступљено 15. децембра 2014.
- ^ (језик: енглески) Christmas celebration, the Indonesian way, ID Nugroho & Anissa S. Febrina, The Jakarta Post, Jakarta. 30 Desember 2009. Приступљено 15. децембра 2014.
- ^ (језик: енглески) Christmas in Indonesia, whychristmas.com. Приступљено 15. децембра 2014.
- ^ (језик: индонежански) Sukacita Natal di Nabire Архивирано на сајту Wayback Machine (16. децембар 2014), HidupKatolik.com - 23 Desember 2012. Приступљено 15. децембра 2014.
- ^ а б в г д ђ (језик: енглески) Unique Indoensian Traditions for Celebrating Christmas, Tempo.co - Rina Atmasari. 25 December 2013. Приступљено 15. децембра 2014.
- ^ (језик: индонежански) Warga Negeri Naku Gelar Adat Cuci Negeri Архивирано на сајту Wayback Machine (16. децембар 2014), AntaraNews.com. Приступљено 16. децембра 2014.
- ^ а б в (језик: индонежански) Tradisi Natal di Indonesia Архивирано на сајту Wayback Machine (20. април 2015), Muna Zakiah: KebudayaanIndonesia.net - 20 Desember 2013. Приступљено 16. децембра 2014.
- ^ Couteau 2005, стр. 111–115
- ^ Tana Toraja Festival held on Dec. 25 to boost tourism Архивирано на сајту Wayback Machine (16. децембар 2014), The Jakarta Post. 22 Desember 2011. Приступљено 16. децембра 2014.
- ^ (језик: индонежански) "Lettoan" Meriahkan "Lovely December" Toraja, Aditia Maruli. AntaraNews.com - 27 Desember 2009. Приступљено 16. децембра 2014.
- ^ (језик: индонежански) Rayakan Natal, Masyarakat Batak Juga Sembelih Hewan Архивирано на сајту Wayback Machine (16. децембар 2014),TourismNews.co.id Приступљено 16. децембра 2014.
Литература[уреди | уреди извор]
- Couteau, Jean (2005). „Balinese Christians: In Search of Tradition”. Bali Today: Modernity. Kepustakaan Populer Gramedia. стр. 111—115. ISBN 978-979-9100-32-0.
