Божур

Из Википедије, слободне енциклопедије
За другу употребу, погледајте страницу Божур (име).
Божур
Paeonia rockii.jpg
Систематика
царство: Plantae
раздео: Magnoliophyta
класа: Magnoliopsida
ред: Saxifragales
породица: Paeoniaceae
род: Paeonia
L.
Врсте
(види списак)
Екологија таксона

Божур (лат. Paeonia) је род вишегодишњих биљака из истоимене фамилије (Paeoniaceae). То је зељаста или полудрвенаста биљка са подземиним кртоласто задебљалим стаблом, са двојно, тројно или вишеструко дељеним, наизменично распоређеним листовима. Цвет је крупан, појединачан, полусиметричан, црвено-розе боје. Плод је у облику мешка са већим бројем крупних семенки. Цвета на пролеће од марта до маја.[1]

Разне врсте божура расту дивље и гаје се као наше омиљено народно цвеће. Некад у школској, а данас само у народној медицини употребљава се цвет, ређе кртола и семе (Paeoniae flos, tuber et semen), за лечење падавице, великог кашља, за умиривање узбуђеног нервног система, за лечење хемороида и др. Биљка је отровна и није довољно испитана ни хемијски ни клинички. У народу се још понегде употребљава божур као лек. Нису ретки случајеви тровања, јер нестручњаци не знају ни дозу ни начин употребе божура. У корену има танина, етарског уља, масти, шећера, неких алкалоида и других непознатих састојака. Хомеопатска медицина употребљава свеж корен.

У цвету има танина и пеонидина (једна гликозидна антоцијанска боја). Он се употребљавао некад против епилепсије, а данас још понегде против грчевитог кашља и као састојак чаја за димљење и кађење астматичара.

У семену има масног уља, шећера, танина, смоле и боје. И оно се некад употребљавало против епилепсије. Изазива повраћање. Код нас га употребљавају жене за уређивање менструације, и тако најлакше долази до тровања.

Не препоручује се употреба божура за лечење.

У Србији постоји пет врста заштићеног дивљег божура[1]:

Народна имена[уреди]

Народна имена за Paeonia officinalis: арапче, божурак, божурић, брозгва, деветак, духовска ружа, женски божур, краљев цвијет, курјак, мачур, прстеник, тројачке роже, тројашка рожица, туркарица.

За Paeonia corallina: божур, мосур, мушки божур, планински божур, трава од три рожчића, црљени божур.

За Paeonia peregrina: бажур, божур, брозгва, косовски божур.

Врсте[уреди]

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 Завод за заштиту природе Србије: „Сачувајмо дивље божуре у Србији“, приступ 17.5.2013

Литература[уреди]

  • Јован Туцаков: Лечење биљем.
  • Драгослав Животић и Драгана Животић: Лековито биље у народној медицини.


Спољашње везе[уреди]