Бозе-Ајнштајнов кондензат

Из Википедије, слободне енциклопедије

Бозе-Ајнштајнов кондензат (енгл. BAC) је пето агрегатно стање супстанције. То је стање материје разблаженог гаса бозона охлађеног до температуре која је веома блиска апсолутној нули (-273,15 °C или 0К).

Опис[уреди]

Под условима апсолутне нуле велики део бозона заузима најниже квантно стање, а након тога макроскопски квантни феномени постају очигледни. Бозе-Ајнштајнов кондензат настаје хлађењем гаса изузетно ниске густине, око сто хиљадитог дела густине нормалног ваздуха, до веома ниских температура. Услед јединствене особине кондензата, Лен Хау показала је да светлост може бити заустављена или значајно успорена од 17 метара у секунди, што доводи до изузетно вискоког индекса преламања.[1] Ово стање су први пут предвидели Бозе (енгл. Satyendra Nath Bose) и Ајнштајн (енгл. Albert Einstein) oko 1924/25. године.

Историја[уреди]

Бозе је први формулисао идеју о светлосном кванту, који се сада зове фотон, а након тога ту идеју преузима и Ајнштајн. Ајнштајн је био импресиониран, превео је рад са енглеског на немачки језик и објавио га у часопису Zeitschrift für Physik. (Веровало се да је Ајнштајнов рукопис био изгубљен али је пронађен у библиотеци Leiden University у 2005.[2]). 1938. године Фриц Лондон предложио је Бозе-Ајнштајнов кондензат као механизам суперфлуидности за 4He.[3][4]

Референце[уреди]

  1. „Lene Hau”. www.physicscentral.com. Приступљено 2017-01-01. 
  2. „Leiden University Einstein archive”. Lorentz.leidenuniv.nl. 1920. Приступљено 23. 3. 2011. 
  3. London, Fritz (1938). „The λ-Phenomenon of liquid Helium and the Bose–Einstein degeneracy”. Nature. 141 (3571): 643—644. Bibcode:1938Natur.141..643L. doi:10.1038/141643a0. 
  4. London, F. Superfluids Vol.I and II, (reprinted New York: Dover 1964)