Боинг Штирман А-75

С Википедије, слободне енциклопедије
Боинг Штирман А-75

Боинг Штирман А-75[1]
Боинг Штирман А-75[1]

Општи подаци
Намена вишенаменски
Посада 1
Број путника 1
Порекло  Сједињене Државе
Произвођач Stearman Aircraft / Boeing
Пробни лет 26.11.1934.
Уведен у употребу 1936.
Статус активан
Први оператер US Air Force
Број примерака 10,620
Димензије
Дужина 7,54 m
Висина 2,95 m
Распон крила 9,80 m
Површина крила 27,70 m²
Маса
Празан 876 kg
Нормална полетна 1.195 kg
Погон
Број мотора 1
Физичке особине
Клипноелисни мотор 1 х Continental R-670-5
Снага КЕМ-а 160 kW
Снага КЕМ-а у кс 220 кс
Перформансе
Макс. брзина на Hопт. 200 km/h
Економска брзина 154 km/h
Плафон лета 4.000 m
Брзина пењања 173 m/min
F16 Flight Icon.pngПортал Ваздухопловство

Боинг Штирман А-75 је амерички вишенаменски једномоторни двокрилац намењен обуци америчких војних пилота. Користио се од 1934. године па све до почетка 70.-тих година двадесетог века за обуку пилота, у пољопривреди, као тренажни, спортски, акробатски и авион за вучу једрилица.

Пројектовање и развој[уреди | уреди извор]

Цртеж авиона Боиг Штирман у 3 пројекције
Авион Боиг Штирман у лету

Боинг Штеарман модел 75 је један од најпознатијих америчких двокрилца. Пројектован је 1933. године у компанији Штирман Аиркрафт Компани, из Вичите у року од само 65 дана. Првобитни власник компаније - Лојд Штирман продао је компанију компанији Боинг, из Сијетла, непосредно пре почетка Другог светског рата. Нови власник одабрао је за овај школски двокрилц ознаку - Боинг модел 75. Војска САД-а и америчке морнарице, као и савезничке војске, користили су Боеинг Штеарман за основну обуку пилота.

Оригинална верзија авиона опремљена је моторима Лицоминг Р - 680 са 225 кс. Међутим, тих је мотора током Другог светског рата недостајало, па су их заменили моторима Континентал Р-670 са 220 КС. Када је влада САД-а (1941.) почела да користи популарна имена за ваздухоплове уместо ознаке типа, јер је то било разумљивије јавности, када су у питању војни авиони, Штирман је у то време добио ознаку "Кајдет"[2].

Технички опис[уреди | уреди извор]

Боинг Штирман А-75 је авион мешовите конструкције, једномоторни двоседи двокрилац.

Труп му је изведен као челична заварена конструкција од танкозидих цеви а облога је од импрегнираног платна, Авион је у трупу имао две комотне кабине смештене у тандем распореду једно седиште иза другог. Обе кабине су биле отворене, имале комплетну инструментацију и команде за управљање авионом. Пилоти су били заштићени ветробраном од плексигласа.

Погонска група се у највечем броју случајева састојала од 7- цилиндричног радијалног ваздухом хлађеног мотора Continental R-670-5 снѕге 160 kW. На вратулу мотора је била двокрака дрвена елиса фиксног корака. Иза мотора су се налазили резервоари за бензин и уље.

Крила су била дрвене конструкције са две рамењаче, пресвучена платном. Крила су међусобно (горња и доња) била повезана упорницама у облику ћириличног слова И, а затегнута жичаним затезачима. Крилца за урављање авионом су се налазила само на доњим крилима. Горња и доња крила су била истих димензија правоугаоног облика са заобљеним крајевима.

Стајни трап је био класичан фиксни са два предња точка испод крила и једним испод репа авиона. У ногама стајног трапа су били смештени амортизери, точкови су били опремљени хидрауличним кочницама и балон гумама.

Варијанте[уреди | уреди извор]

Овај авион се дуго производио а још дуже користио па је из тога произашло да је направљено око 30 варијати овог авиона.

Оперативно коришћење[уреди | уреди извор]

У периоду од 1934. до 1945. године је произведено 10.620 ових авиона који су служили за основну пилотску обуку пилота у америчкој војсци и морнарици као и осталим земљама као што су: Аргентина, Боливија, Бразил, Канада, Кина, Колумбија, Куба, Доминиканска Република, Грчка, Гватемала, Хондурас, Иран, Израел, Мексико, Никарагва, Парагвај, Перу, Филипини, Венецуеа и Југославија.

Авион Боинг Штирман А-75 у Југославији[уреди | уреди извор]

Првих 6 авиона Боинг Штирман А-75 је Југославија добила 1946. године од УНРА као пољопривредне авионе (пре свега намењени запрашивању). Авиони су прво додељени Ратном Ваздухопловства а кад је формиран ЈАТ пребачени су у Привредну Авијацију ЈАТ-а. Касније је још купљено 10 ових авиона па је у регистру ЈРЦВ било уписано 16 авиона. Последњи од ових авиона је уписан у регистар 1968. године[3]. Ово је био први послератни пољопривредни авион у Југославији.

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ https://www.boeing.com/history/products/stearman-kaydet-trainer.page
  2. ^ http://www.classictrainers.cz/en/aircraft/stearman/
  3. ^ Јанић, Чедомир (2008—2009). Годишњак српског ваздухопловства. Београд: Аерокомуникације. 

Литература[уреди | уреди извор]

  • Јанић, Чедомир; Петровић, Огњан (2010). Век авијације у Србији 1910-2010, 225 значајних летелица. Београд: Аерокомуникације. ISBN 978-86-913973-0-2.
  • Команда РВ и ПВО,Чувари нашег неба, Војноиздавачки завод, Београд, 1977.
  • Бојан Димитријевић, Југословенско ратно ваздухопловство 1942 - 1992., ИЗСИ и МЦО, Београд, 2012, ISBN 978-86-7403-163-6
  • Јанић, Чедомир (2008—2009). Годишњак српског ваздухопловства. Београд: Аерокомуникације. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]