Бокељи

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу

Бокељима се сматрају становници Боке Которске (градови Котор, Тиват, Рисан и Херцег Нови) која се налази у југозападном делу Црне Горе. Већина их је православне вероисповести, док постоји и један број католика. У националном смислу су се раније готово увек изјашњавали као Срби, а ретко и као Хрвати. Интересантно је да сви, без обзира на национално опредељење, имају исту народну ношњу и сви, без обзира на религијско опредељење, славе крсну славу, карактеристичан српски православни обичај. По истраживању академика Славка Мијушковића, код Бокеља католичке вере постојала је свест о црногорском пореклу, славили су и даље крсне славе и поштовали црногорске обичаје. [1] Данас се многи католици Боке декларишу као Хрвати.

Историја[уреди]

Бокељи по етничкој структури, према попису из 2003. године

Простор Боке которске су у 7. веку населила српска племена,[2] а читава област је током највећег дела средњег века била у саставу српских држва.[3] У то време, Бока которска није постојала као посебна административна целина. Њене границе су повучене тек након потоњих млетачко-турских ратова у 17. и 18. веку. Од тог времена усталио се и геополитички појам Боке которске, а њени становници су прозвани Бокељима. Као такви, разликовали су себе од суседних Херцеговаца на једној и Црногораца на другој страни.

Петар I Петровић Његош није Бокеље сматрао Црногорцима, него Приморцима, а да та два дела српског народа раздваја по регионалној припадности доказују и његове посланице и писма. Неки Бокељи су се жалили аустријском цару против Црногораца [4] :

„Разумио сам да су неки Бокељи пред императором велику жалбу приносили противу Церногорацах... који су највиши смутљивци и злодјеи међу ова два народа...”

Када су неки Црногорци са неким Приморцима разбијали цркве и куће по Боки 1806. године [5] , Петар I је написао:

„Ја знам да је било и Приморацах који су наговарали Црногорце да тако чине.”

Након укључења Боке которске у састав југословенске федералне јединице Црне Горе (1945), комунистички режим је започео кампању наметања црногорског идентитета, тако да су Бокељи били изложени снажној црногоризацији, али су упркос томе задржали не само свој регионални, већ и изворни етнички идентитет, тако да се велика већина њих и данас сматра Србима (православни Бокељи), односно Хрватима (католички Бокељи).

Обичаји и народна ношња[уреди]

Познати Бокељи[уреди]

Референце и напомене[уреди]

  1. ^ Jovović, Ivan (2013). MATICA, proljeće 2013., DVOOLTARSKE CRKVE NA CRNOGORSKOM PRIMORJU (PDF). Matica crnogorska. стр. 69. 
  2. ^ Moravcsik 1967.
  3. ^ Јанковић 2007.
  4. ^ Петровић Његош, Петар I (2015). Свети Петар Цетињски, Између молитве и клетве, сабрана дјела, Петар Први Сименону Орловићу, стр.360., писмо бр. 314. од 4.6.1818. Цетиње: Светигора. 
  5. ^ Петровић Његош, Петар I (2015). Свети Петар Цетињски, Између молитве и клетве, сабрана дјела, Петар Први Јовану Радоњићу, стр.239., писмо бр. 81. од 9.3.1806. Цетиње: Светигора. 
  6. ^ „Slobodna Dalmacija”. Arhiv.slobodnadalmacija.hr. 14. 4. 2004. Приступљено 26. 10. 2013. 
  7. ^ Mrsa[мртва веза]
  8. ^ „Св. Леополд Богдан Мандић”. Архивирано из оригинала на датум 29. 10. 2013. Приступљено 27. 10. 2013. 
  9. ^ „biografije : Petar Zambeljic”. moljac.hr. Архивирано из оригинала на датум 29. 10. 2013. Приступљено 1. 11. 2013. 
  10. ^ „digitalna biblioteka crnogorske kulture i nasljedja”. Montenegrina. Приступљено 26. 10. 2013. 

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]