Бококоторска епархија

Из Википедије, слободне енциклопедије
Епархија бококоторска
Српска православна црква
Основни подаци
Држава Аустроугарска, Краљевина СХС
Основана 1870.
Укинута 1931.
Архијереј
Епархијски архијереј Кирило Митровић (посљедњи)
Чин архијереја Епископ
Титула архијереја Епископ бококоторски

Бококоторска епископија је некадашња епархија Српске православне цркве, која је постојала између 1870. и 1931. године са средиштем у Котору.

Бококоторска епископија је обухватала Боку которску, Паштровиће (област Будве и Петровца) и стару дубровачку област.

Историја[уреди]

До пред крај 18. вијека, с малим изузецима, Бока је потпадала под стару епископију, каснију Митрополију зетску, чија је резиденција у прво вријеме била на Превлаци код Котора, касније око Скадарског језера, и најзад на Цетињу.

Кад је Пожунским миром (1806) цијела Далмација дошла под француску власт, основао је Наполеон посебно Српско-православно владичанство за Далмацију, а 1810. и посебно велико викарство за Боку. Први Викарни архијереј био је архимандрит Герасим Зелић. Тако је остало и касније, кад је цијела Далмација с Боком дошла под аустријску власт (1814). Први подстрек, да се оснује засебно Бококоторско владичанство, дао је књижевник Стјепан Митров Љубиша, који је, као посланик на Царевинском вијећу у Бечу, највише и утицао, да је цар Франц Јозеф I, послије умирења Бокељског устанка 1869. године, одобрио да се оснује самостална Бококоторска епископија, што је учињено 6. новембра 1870. године.

Иако су се православни Срби надали да ће нова епархија остати у духовној заједници са Карловачком митрополијом, убрзо се показало да државне власти имају другачије намере. Након именовања угледног архимандрита Герасима Петрановића за првог епископа нове епархије, које је извршено 25. фебруара 1871. године, појавио се проблем око његове хиротоније, будући да је карловачки митрополитски трон у то време био упражњен. Ово питање се развлачило пуне три године, а у међувремену су власти припремале стварање постпуно нове митрополије. Царском одлуком од 30. марта 1874. године, Бококоторска епархија је заједно са Далматинском епархијом пренета под надлежност новоустановљене Буковинско-далматинске митрополије са средиштем у Черновцима. Самом Буковином управљао је митрополит, док су обе српске епархије у Далмацији биле у надлежности својих епископа.[1] Тек након тога, Герасим Петрановић је 9. маја 1974. године хиротонисан за епископа од стране буковинског митрополита, а потом је 26. маја свечано устоличен у Котору. Епархијом је управљао веома успешно, све до смрти 1906. године.

Према подацима из 1927. године епархија је имала 4 протопрезвитерата (которски, рисански, херцегновски и будвански) са 49 парохија, 215 цркава, 37 свештеника и 26.448 душа.

Епископи[уреди]

Манастири[уреди]

Бококоторска епископија је имала осам манастира:

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. Hastings (2003). стр. 431.

Литература[уреди]

  • Грујић, Радослав (1927). „Бококоторска епископија”. Народна енциклопедија. 
  • Д. Миковић, Српско-православно боко-которско влађичанство (1908);
  • Шематизам православне епархије боко-которске, дубровачке и спичанске за 1912 и раније године;
  • Ђ. Стратимировић, Православна црква у Боци Которској (1897); Г. Виђицки, Боко-которска епископија и Кипријан Стануловић, архимандрит ковиљски (Српски Сион, 1906);
  • Никодим Милаш, Православна црква у Дубровнику у 18 и почетку 19 вијека (1913).
  • Hastings, James (2003). Encyclopedia of Religion and Ethics. Kessinger Publishing. стр. 431—. ISBN 978-0-7661-3683-0.