Болница Ротшилд (Париз)

С Википедије, слободне енциклопедије
Болница Ротшилд
Локација
Координате: 48° 50′ 37″ N 2° 24′ 04″ E / 48.84361° С; 2.40111° И / 48.84361; 2.40111
МестоПариз
(5, rue Santerre et 33, boulevard de Picpus)
Држава Француска
Организација
Здравствени системAssistance publique - Hôpitaux de Paris.
Финансирањедржавна болница
Врста болницеГеријатрија, физикална медицина и рехабилитација, одонтологија
Здравствене услуге
СертификатиISO 9001.
Хитна помоћДа
ХелидромДа
Број кревета310

Болница Ротшилд (фр. Hôpital Rothschild) једна је од многобројних јавних здравствених установа Париза у систему Assistance publique - Hôpitaux de Paris.[1] У почетку свог постојања јеврејска болница у источном Паризу, а од 2010. године ова установа се специјализовала за геријатрију, физикалну медицину и рехабилитацију, као и за различите гране стоматологије (посебно за пародонтологију) и хирургију кохлеарних имплантата. Пружа услуге болничке и кућне неге и лечења , истраживања и обучавања.[2]

Положај[уреди | уреди извор]

Болница Болница Ротшилд се налази на адреси 5, rue Santerre et 33, boulevard de Picpus у 12. арондисману Париза.

Историја[уреди | уреди извор]

Средином 19. века James Mayer de Rothschild основао је болницу у улици 76 rue de Picpus која је укључивала и хоспициј за старије особе, Болница је отворена 25. маја 1852. године и као је у почетку била намењена само за лечење и примање јеврејских пацијената, названа је Израелска болница.[3] У почетку се састојао од болнице и дома пензионера и све до седамдесетим годинама, установа је примала болеснике и сиромахе по вери, Израелаце из париског конзисторијалног округа. Подржана искључиво донацијама богатих Израелца, обва установа је имала близу 50 кревета када је отворена, а затим 112 кревета 1872. Убрзо је Израелска болница постала премален за смештај болесника без додатних средстава за живот и бесплатно лечење

На иницијативу барона Edmond James de Rothschild-а, болница је добила додатна средства за изградњу нове зграде у улици (Rue Picpus) Стару зграду је у потпуности реконструисао архитекта Lucien Bechmann (1880-1968) између 1912. и 1914. године.

Новосаграђена болница Ротшилд у улици Сантер, отворила је своја врата за пацијенте у предвечерје Великог рата 1914. године, недалеко од некадашње болнице, која је претворена у дом за старе.[4]

Током Првог светског рата, проглашена је војном помоћном болницом и примала је рањенике са фронта и цивилне жртве, без обзира на њихово верско порекло. Дана 15. јуна 1918. године болница је погођена у бомбардовању немачких ваздухопловних снага. По завршетку Првог светског рата 1919. болница је обновљена и враћена Ротшилдовима и стављена у функцију

Током немачке окупације Француске у Другом светском рату болница је стављена је под контролу нацистичких окупаторских снага и коришћена је као притворни центар. Болница су тада грађани Париза звали "мишоловка":

Јеврејске жене које су се породиле у болници морале би да се региструју и предају своју децу Гестапу одмах по рођењу. Уз помоћ медицинског особља у болници организована је мрежа покрета отпора, па су многа деца проглашена мртворођенима да би се спречило њихово одузимање од стране нациста

По завршетку Другог светског рата 1945. године болница се вратила својој намени, као болнице за јеврејске пацијенте.

Промена власништва и обнова болнице[уреди | уреди извор]

Породица Ротшилд, на чијем челу је био барон Guy de Rothschild почетком 1950-тих, након четрдесет година приватног управљања и финансирања болнице, схватила да је болница постала превише гломазна да њом управљају, као и да је дошло време да се мора у целости реновирати и реконструисати, што је захтевало велика материјална улагања. За овај проблем Ротшилдови налазе решење, и 1. јануара 1954. године донирају болницу париском јавном болничком систему (Assistance publique) за симболичну цену од једног франка.[4]

Од тада, зграда болнице је модификована неколико пута, а старији објекти замењивани су модернијим зградама. Између 2009. и 2011. дограђене су нове зграде којима се може приступити са главног улаза у улице Сантере. Специјалност болнице је такође преименована и она је постала специјална болница за геронтологију и рехабилитацију.

Након бројних реновирања, болница је у 1998. години имала 308 кревета, да би тај број нарастао на 369 у 1996. години.[4]

Занимљивост:
Неискоришћено крило болнице 2013. године послужило је као студио за снимања филма „Хипократ” Томаса Лилтија, у коме је приказана ситуација са којом су се суочавале јавне болнице у Француској и ситуације које је морало да решава њихово особље.[5]

Организација[уреди | уреди извор]

Болница Ротшилд је Универзитетски болнички центар регије Ил де Франс. У њој се поред збрињавања пацијената, одржава медицинска настава, обављају истраживање, и спроводи превенција, здравствено образовање и пружа хитна медицинска помоћи. Обухвата медицинске дисциплине из области, хирургије, акушерства и биологију и сваке године прими више од 6 милиона пацијената свих старосних група.[2]

Кључне активности

Главне акативности болнице су:[2]

  • физикална медицина,
  • неуролошка и ортопедска рехабилитација,
  • геријатрија (медицинска, накнадна нега и рехабилитација и дугорочна нега)
  • уградња кохлеарног имплантата
  • стоматологија
Услуге

Болница нуди ове врсте здравствених услуга:[2]

  • збрињавање хитних случајева,
  • консултације,
  • хоспитализацију (дневну, краткорочну или дугорочну),
  • негу и хоспитализацију геријатријских случајева у кућним условима,
  • рехабилитацију.
  • Ново здање болнице
    Ново здање болнице
  • Улаз у ново здање болнице
    Улаз у ново здање болнице
  • Старо здање болнице
    Старо здање болнице

Болница има 306 кревета, укључујући 40 за акутну геријатрију, 32 за дуготрајну негу (ЛТЦ) и 190 за накнадну негу и рехабилитацију (ССР), 11 места у дневној болници, 55 зубарских столица.[2]

Болница у свом састави има и специјализовану геријатријску јединицу (центар) под називом „Ране и њихово зарастање”, која се бави негом старијих пацијената са сложеним ранама.[6]

У болници ради 845 радника (512 немедицинске струке и 333 медицинске струке).[2]

Библиографија[уреди | уреди извор]

Део документације из богате архиве болнице;

  1. Son inauguration a lieu le 26 mai 1852 ; (B-8314).
  2. En 1952, il abrite 370 lits mis à la disposition des vieillards hommes et femmes.
  3. Fondé par le baron Salomon et la baronne Caroline de Rothschild, il compte près de 200 lits à son ouverture. En 1947, il est transféré au château de la Guette à Villeneuve-Saint-Denis ; en 1952,55 enfants âgés de 6 à 12 ans y vivent.
  4. Fondé par Adélaïde de Rothschild (1853-1935) ; en 1952 il compte 75 lits réservés aux femmes parisiennes atteintes de tuberculose. Le sanatorium a pour dénomination « l'Espérance ».
  5. RAC, note du 5 janvier 1954 (1 J 34, p. 4).
  6. Annuaire Politi des établissements hospitaliers publics de Paris, 1998, p. 125.

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Assistance publique - hôpitaux de Paris (AP-HP). Qui sommes-nous ?”. Archives AP-HP (на језику: француски). Приступљено 18. 1. 2021. 
  2. ^ а б в г д ђ „L'hôpital Rothschild”. Hôpital Rothschild AP-HP (на језику: француски). Приступљено 11. 1. 2021. 
  3. ^ „Hôpital Rothschild”. FranceArchives (на језику: француски). Приступљено 11. 1. 2021. 
  4. ^ а б в „Rothschild” (PDF). www.blogs.aphp.fr. Приступљено 14. 1. 2014. 
  5. ^ Match, Paris. „"Hippocrate" de Thomas Lilti - "Rendre hommage aux médecins étrangers"”. parismatch.com (на језику: француски). Приступљено 14. 1. 2021. 
  6. ^ „Hospital - HÔPITAL ROTHSCHILD - Paris”. www.petitfute.co.uk (на језику: енглески). Приступљено 11. 1. 2021. 

Литература[уреди | уреди извор]

  • Marine Lefèvre, Chronique d'un hôpital pas comme les autres, Rothschild (1743-1999), Paris, Édition AP-HP, 1999, 111 p..
  • ADDA-LOFFREDO (M. L.). « La mutation de l'hôpital Rothschild ». La Revue Agora, éthique, médecine, société, n° 18-19, automne 1991, p. 131-136. (4 PER 4)
  • CALI DI N-BREJAU DE (J.). Analyse d'un service de soins.L'arrivée des patients atteints de Sida : révélateur de dysfonctionnements ? Paris, mémoire I ESCH, 1990-1991,77 p. (D1332)
  • Hôpital Rothschild, pavillon de chirurgie. Paris, AP, H9721, 11 p. (C-17313)
  • Hôpital Rothschild. Gazette du CHU Rothschild, Saint-Antoine, Tenon, Trousseau, 1990, n° 4, p. 73-84. (D-117526)
  • La fondation Rothschild, 1852-1952. Paris, imprimerie Artra, 1952,24 p. (B-8314; B-563319)
  • LEGUAY (Émile). « Inauguration de l'hôpital israélite à Paris ». Annales de la charité, 1852, n° 8, p. 375-381. (28 PER 8)
  • Le logo de l'hôpital Rothschild ». La Gazette du CHU, 1991, n° 5, p. 107 (D-1311)
  • Rothschild : le SYGEMAP ou la gestion informatisée des malades».AP actualités, n° 103, juin-juillet 1988, p. 10. (17 PER 16)
  • Soins aux sidéens à Rothschild. AP-HP magazine, n° 33, juin-juillet 1993, p. 18. (17 PER 21)
  • VICTOR (Henri). La maternité de l'hôpital de Rothschild. Son fonctionnement jusqu'en 1930. Paris, Le François, 1931, 89 p. (B-8312) Articles et ouvrages évoquant l'hôpital
  • DEFRANCE (Henri). Nouveaux hôpitaux. Maisons de santé, maternités, etc. (Façades. lans. Intérieurs). Paris, Ch. Massin et Cie éditeurs, 1930, plans 27-28. (E-28)
  • JEWSKI (M.). « Pour une écoute dynamique de la parole des équipes ». Revue de 'infirmière, n° 19, décembre 1994, p. 4-7. (254 PER 72)
  • Gette du CHU Rothschild, Saint-Antoine, Tenon, Trousseau, année 1990. Paris, Gazette d'information du CHU, 1990, 244 p. (D-1199)
  • Gazette du CHU Rothschild, Saint-Antoine, Tenon, Trousseau, année 1991. Paris, Gazette du CHU, 1991, 260 p. (D-1311)
  • HARMOIS (Georges), ALLEAUME (Émile). Dictionnaire biographique international illustré des philanthropes, des mutualistes et des bienfaiteurs de l'humanité. Paris, direction générale et administrateurs, [1902], p. 129-132. (C-3)
  • L'accueil à Rothschild : Permanence sociale aux urgences ». AP-HP magazine, n° 10, janvier 1991, p. 11. (17 PER 19)
  • La vie universitaire : Rothschild, Saint-Antoine, Tenon, Trousseau, 1989. Paris, Gazette du CHU, 1989, 132 p. (D-1189)
  • LEBEUF. Histoire de la ville et de tout le diocèse de Paris. Nouvelle édition annotée par Hippolyte Cocheris. Paris, Durand, 1867,1. III, p. 545. (B-570. III)
  • Le plan directeur général de l'Assistance publique de Paris ». L'Hôpital à Paris, n° 86, mars-avril 1985, p. 87 (C-1161. XVIII)
  • Naître avec un petit poids de la maternité à la maison ». AP actualités, n° 114, septembre 1989, p. 11. (17 PER 17)
  • Paris charitable social et bienfaisant. Paris, éditions de l'Ouest, 1936, p. 42-43. (A-2219)
  • Paris guide, par les principaux écrivains et artistes de la France. Paris, librairie internationale, 1867, p. 1929. (A-596. Il)
  • REVILLOUT (Victor). « Les médecins dans les conseils d'administration hospitalière ». Gazette des hôpitaux civils et militaires, 1872, p. 618-619. (127 PER 1)
  • TISSOT-DELBOS (Ch.). « Conditions de travail... Béclère, Beaujon et Rothschild récompensés». AP-HP magazine, n° 43, octobre 1994, p. 12-13.117 PER 22)

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Болница Ротшилд на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Болница_Ротшилд_(Париз)&oldid=26827718”