Бомбардовање Београда (1941)

Из Википедије, слободне енциклопедије
Disambig.svg
За остале употребе, погледајте страницу Бомбардовање Београда.
Бомбардовање Београда (1941)
Део Априлског рат
Belgrade Bombing-1941.jpg
Време: 1941.
Локација: Београд, Краљевина Југославија
Резултат:
Узрок битке:
Промене у територији:
Цивилне жртве:
Сукобљене стране
Застава Краљевине Југославије Југославија Застава Немачке Немачка
Заповедници
Душан Симовић
Боривоје Мирковић
Александер Лер
Волфрам фон Рихтхофен
Ангажоване јединице
{{{јединице1}}} {{{јединице2}}}
Јачина
234 бомбардера
и 120 ловаца
(укупно 484 авиона).
Губици
15 авиона[1] 10 авиона[1]
{{{подаци}}}

Немачко бомбардовања Београда у Другом светском рату, такође познато и као Операција Одмазда (нем. Unternehmen Strafgericht), догодила су се 6., 7., 11. и 12. априла 1941. у уводним данима инвазије Сила Осовине на Краљевину Југославију.

Позадина[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Војни пуч од 27. марта 1941..

Након аншлуса Аустрије, Југославија се граничила са Трећим рајхом и потпадала је под све већи притисак како су се њени суседи сврставали уз Силе Осовине. Након италијанске инвазије Албаније, Југославија се граничила са Краљевином Италијом и са југа. Између септембра и новембра 1940. Мађарска се придружила Тројном пакту, Италија је напала Грчку, а Румунија се такође придружила Тројном пакту. Од тог тренутка Југославија је била скоро окружена Силама Осовине или њиховим сателитским државама, па је њен неутралан став према рату био под све већим притиском. Адолф Хитлер је 14. фебруара 1941. позвао југословенског премијера Драгишу Цветковића и министра спољних послова Александра Цинцар-Марковића у Берхтесгаден и затражио да се и Југославија придружи Тројном пакту.[2] Две недеље касније Бугарска се придружила Тројном пакту. Следећег дана немачке трупе из Румуније су прешле у Бугарску и затвориле прстен око Југославије.

Хитлер је даљи притисак извршио 4. марта када је југословенски регент кнез Павле Карађорђевић посетио Берхтесгаден, али је кнез Павле одложио одлуку. Југословенско краљевско ратно ваздухопловство (ЈКРВ) је мобилисано у тајности 6. марта, а следећег дана британске трупе су се почеле искрцавати у Грчкој да помогну одбрану свог балканског савезника од Италијана. ЈКРВ је почело да се размешта на помоћне аеродроме 12. марта и ово размештање је било завршено до 20. марта. Хитлер, који је желео да заштити јужно крило предстојеће инвазије на Совјетски Савез, је упутио ултимамтум да Југославије потпише приступање Тројном пакту и југословенска влада је на крају попустила 25. марта. Два дана касније извршен је војни пуч од стране групе официра ЈКРВ и Краљеве гарде који су предводили армијски генерал Душан Симовић и бригадни генерал Боривоје Мирковић. Кнез Павле је збачен и замењен седамнаестогодишњим краљем Петром II, који је проглашен пунолетним.

Истог дана Хитлер је издао директиву 25, у којој је навео да је војни пуч променио политичку ситуацију на Балкану. Наредио је да „чак и ако Југославија на почетку пружи доказе о лојалности, она се мора сматрати непријатељем и стога се мора уништити што је пре могуће“. Након пуча, немачки извиђачки авиони су често залазили у југословенски ваздушни простор, па су ловачки авиони ЈКРВ били на сталној будности. Немачки упади су показали да су југословенска земаљска осматрачка мрежа и радијске везе неадекватне.

Планирање напада[уреди]

Александар Лер и Волфрам фон Рихтхофен фебруара 1942. Обојица су командовала јединицима које су бомбардовали Београд. Лер је био командант 4. ваздушне флоте, а Рихтхофен 8. ваздушним корпусом, и био је потчињен Леру.

Могућност напада је већ била латентна у дипломатским круговима. Последњих дана марта, женама и деци из британске амбасаде је наређено да напусте град, а 1. априла Немци и Италијани који су живели у Југославији су почели да се евакуишу из земље. Дана 2. априла, немачки дипломатски кадар у Београду је драстично смањен. Остали су само отправника послова у амбасади, војни аташе, радио-оператор, секретар и возач.

Иако је одлука бомбардовању била донесена 27. марта, све до 5. априла није дат коначни налог за почетак напада. Разлог је вероватно да су два дана раније југословенске власти прогласиле градове Београд, Загреб и Љубљану отвореним градовима, у ишчекивању могућег немачког напада.[a] Међутим, Хитлер је 5. априла, пресекао почетне резерве и дао наредбу за напад.[3]

У својој безизлазној ситуацији Београд је само могао очекивати помоћ од Совјетског Савеза и Турске, са којим је потписао споразуме о пријатељству. Стога, непосредно пре почетка непријатељстава, немачки дипломатска активност је била усмерена против спољних напора да се помогне Југославији.

Југословенска одбрана[уреди]

С обзиром на бројност авиона који су Немци могли одвојили за инвазију, југословенска противваздушна одбрана се показала потпуно преоптерећеном. Како је Београд био проглашњен отвореним градом, око њега није било противваздушне одбране, док су авиони ЈКРВ били углавном застарели. Према списку из 1941., ЈКРВ је имало око 800 борбених авиона, од тога 487 оперативних, од којих је само 150 били довољно спремно да се супротстави савременим авионима Луфтвафе.

За одбрану Београда одређене су 1. ваздухопловна ловачка бригада, чији је командант био пуковник Драгутин Рупчић, и 6. ловачки пук са седиштем у Земуну. Командант овог пука је био пуковник Божидар Костић, био је састављен од 32. ловачке групе и 51. ловачке, чији су команданти били мајори Данило Ђорђевић и Адум Ромео.

32. ловачка Група, састављена од три ескадриле, је била наоружана са 27 немачких ловаца Месершмит Bf 109, а 51. ловачка група, такође подељена у три ескадриле, је имала 12 ловаца Месершмит Bf 109 и 6 пресретача Рогожарски ИК-3 домаће производње. Земунски аеродром је био један од првих уништених циљева, чиме је немачким авионима дата велика предност у следећим нападима.

Након првог бомбардовање ескадриле разних бригада су придодате одбране града. Главни ваздухопловне базе Југословенске војске и његове посаде били су:

Поред тога, било је и других пукова и бригада у Загребу, Приштини, Лесковцу, Куманову, Параћину, Бијељини, Подгорици, Мостару, Чачку и Пожеги.

ЈКРВ и противваздушна одбрана су 6. и 7. априла успели да оборе између 90 и 100 непријатељских авиона, док је ЈКРВ у само прва два дана изгубила 24 авиона у одбрамбеним мисијама и 40 на земљи. Тако је блицкриг Луфтвафе спречио ЈКРВ да пружи организовани отпор.

Немачко бомбардовање 1941.[уреди]

Бомбардери над Београдом 6. априла 1941.
Рушевине зграда од немачког бомбардовања

Авијација Немачке бомбардовала је Београд 6. априла 1941, што је означило почетак инвазије на Југославију.

Разрушен југословенски краљевски Двор у улици Краља Милана у центру Београда. Једна од главних мета немачке авијације током првог таласа бомбардовања, 6. априла 1941, су били краљевски дворови, у центру града и Дедињу.

Десет дана раније Краљевина Југославија приступила је пакту са силама Осовине. Уследили су протести у земљи и државни удар којим је са власти свргнут Кнез Павле. Земља се приближила западним Савезницима, и то у тренутку када је Хитлер намеравао да започне Операцију Барбароса против Совјетског Савеза. Хитлер је лично, 27. марта донео одлуку да се бомбардује Београд и окупира Југославија. Извршење задатка је поверено 4. ваздушној флоти под командом пуковника Александра Лера. Операција бомбардовања Београда имала је тајни назив „Страшни суд“ (нем. Strafgericht). Предвиђајући рат, југословенска Влада и Врховна команда су Београд прогласиле „отвореним градом“.

Шестог априла, у 6:30 ујутру, без објаве рата, силе Трећег рајха су напале Краљевину Југославију. Њихове ваздушне снаге су бомбардовале Београд користећи 234 бомбардера и 120 ловаца (укупно 484 авиона 6. и 7. априла). Авиони су полетели из Беча (Цволфашинг, Винер Нојштат, Аспанг), Граца и Арада. Град је бомбардован у четири налета 6. априла, и поново 7, 11. и 12. априла 1941. Употребљено је око 440 тона запаљивих бомби.

Београд је од напада из ваздуха бранио елитни Шести ловачки пук лоциран на земунском аеродрому[4] и јединице противваздушне одбране Ваздушне зоне Београд. Не зна се тачан број авиона које су оборили југословенски пилоти, али се из разних извора овај број процењује на 42 до 48.[тражи се извор од 05. 2015.] У борбама је погинуло 11 југословенских пилота.

Немци нису бомбардовали мостове, јер су им били важни за допремање трупа и материјала.[1]

Последице[уреди]

Споменик браниоцима Београда, 6. априла 1941, у Земуну
Данашњи изглед руина Народне библиотеке на Косанчићевом венцу, која је уништена током бомбардовања 6. априла 1941.

У бомбардовању Београда 1941. погинуло је 2.274 људи[5] (процене: 2.271-4.000, немачке процене 1500-1700[6]). Порушено је 627 зграда, веома оштећено 1.601 зграда, делимично оштећено 6.829 зграда, укључујући део зграде Старог двора. Тешко је оштећена Вазнесењска црква у којој је било верника. Најзначајнији споменик културе уништен у бомбардовању је Народна библиотека са 350.000 књига, укључујући средњовековне списе непроцењиве вредности. Према немачким изворима, старински начин подизања кућа и лоше организована противпожарна и цивилна заштита су допринели страдању великог броја људи.

Генерал Лер се 9. маја 1945. предао Југословенској армији. Побегао је и поново је ухваћен 13. маја. После рата суђено му је за ратне злочине пред војним судом Југословенске армије, а једна од тачака оптужнице се односила на његово командовање 4. ваздушном флотом током операције Одмазда. Проглашен је кривим, осуђен на смрт и погубљен.[7]

Немачки фелдмаршал Евалд фон Клајст је на суђењу после рата изјавио: „Ваздушни напад на Београд 1941. године имао је првенствено политичко-терористички карактер и није имао ништа заједничко са ратом. То бомбардовање из ваздуха било је ствар Хитлерове сујете, његове личне освете.“

Спомен - гробље жртава бомбардовања[уреди]

У оквиру комплекса Новог гробља у Београду, у непосредној близини Северног булевара, 1966. године формирано је Споме - гробље страдалих у шестоаприлском бомбардовању Београда 1941. године. Ауторка спомен - гробља била је архитекта Милица Момчиловић. Двадесет девет мермерних плоча налази се на осам озиданих бетонских хумки, које подсећају на ровове у којима су примарно сахрањивани пострадали. На посебним плочама исписана су имена 646 идентификованих жртава и подаци о 909 неидентификованих мушкараца, 393 жене и 59 деце.

Споменик погинулим у Вазнесењској цркви за време бомбардовања Београда 1941.

Филмови бомбардовања[уреди]

Немачко бомбардовање Београда током Априлског рата 1941. године никада није снимљено филмском камером.[8] Године 1945. Никола Поповић је урадио први послератни документарни филм под називом „Одмазда Београда“.[8] Поповић је секвенце бомбардовања монтирао из више других документарних филмова, скројио је сцене, користећи разни материјал заплењен из немачких филмских журнала.[8] Убацио је сцене немачких авиона, Јункерса 87 (Штуке) и двомоторних Хајнкела 111. У филму се налазе кадрови непрепознатљивих градова у пламену, снимци бомбардовања Варшаве из 1939., Ротердама и Лондона из 1940.[8] Неке кадрове за овај филм је преузео из немачког УФО журнала број 405, који показује последице америчког бомбардовање Београда на Ускрс 1944.[8] Снимио је 1945. реконструисане сцене експлозија на рушевинама заосталим из рата. Његов измонтиран филм из 1945. године је више деценија, у време СФРЈ, приказиван широј јавности, у биоскопима и телевизији, као аутентичан филм немачког бомбардовања Београда, 6. априла 1941.

Последице немачког бомбардовања Београда, 6. априла 1941. снимио је одмах по завршетку бомбардовања још пре уласка немачких трупа у главни град киноаматер Радомир Милојковић, који је уједно и први снимио разрушен град.[8] Његови снимци су први пут приказани након скоро четири деценије од завршетка Другог светског рата, у филму Марка Бапца из 1978. под називом „Када је небо било црно над Београдом.“[8]

Види још[уреди]

Референце[уреди]

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]

Са других Викимедијиних пројеката :



Грешка цитата: Постоје ознаке <ref> за групу с именом „lower-alpha“, али нема одговарајуће ознаке <references group="lower-alpha"/>