Бомбонџија

Бомбонџија је занатлија који се бави ручном израдом и продајом бомбона, лизалица, карамела и других слаткиша на бази шећера. Њихов рад, познат као бомбонџијски занат, представља једну од најслађих традиција која је у Србији нераскидиво повезана са лицидерским и воскарским вештинама. Бомбонџије су често у истој радњи правили и продавали све три врсте производа, а њихови шатори на вашарима били су централна тачка радости за децу.

Историјат

Вештина ручне израде слаткиша стигла је у Европу са Истока преко Османског царства. У Србији се овај занат развија у градовима током 18. и 19. века, комбинујући турску традицију (нпр. израда ратлука) са средњоевропским утицајима из Аустрије и Мађарске.

Златно доба: Период између два светска рата био је врхунац заната, када је Београд, Нови Сад и Суботица имали велики број занатских радњи које су снабдевале грађанство слаткишима за празнике.

Индустријализација: Након Другог светског рата, појава великих фабрика попут „Пионира”, „Краша” и „Такова” потиснула је занатску производњу због јефтиније и масовније израде.

Процес израде и производи

Основа за већину производа је густо укуван шећерни сируп (шпиновани шећер), коме се додају боје и различите ароме попут ментола, воћних екстраката или руже.

Најпознатији производи:

Свилене бомбоне: Врућа шећерна маса се ручно истеже и преклапа на великој куки на зиду како би се унео ваздух, што бомбонама даје специфичан свиленкаст сјај.
Луше (лизалице): Познате и као „лулице”, ови штапићи или облици на дрвцу (петао, срце) били су заштитни знак вашара.
Ратлук и карамеле: Поред тврдих бомбона, бомбонџије су мајстори за израду меканог ратлука и млечних карамела.
Шећерне табле: Ручно прављене замене за чоколаду које су биле изузетно популарне у прошлости.

Бомбонџијска радња и продаја

Традиционална радња била је испуњена великим стакленим теглама са шареним производима. Међутим, бомбонџије су биле познате по својој мобилности:

За време пијачних дана, вашара или сабора, мајстор би излазио из радње и своје слаткише продавао из корпе, са покретне тезге или посебних колица.

Занат данас

Иако је данас ово један од најугроженијих заната, он није уписан у Национални регистар нематеријалног културног наслеђа Србије као важно културно благо. Данас у Србији постоји тек неколико породичних радњи које чувају ове старе рецепте, служећи као живи музеји слатке историје.

Види још

Референце

Спољашње везе