Бонифатије Тарски
Овај чланак садржи списак литературе, сродне писане изворе или спољашње везе, али његови извори остају нејасни, јер нису унети у сам текст. |
Бонифатије Тарски | |
---|---|
Лични подаци | |
Датум рођења | 3. век |
Место рођења | Рим, |
Датум смрти | 14. мај 290. |
Место смрти | Тарс, |
Световни подаци | |
Поштује се у | Православна црква, Римокатоличка црква (до 1969) |
Празник | 19. децембар (Православна црква), 14. мај (Римокатоличка црква) |
Бонифатије Тарски је хришћански светитељ и мученик.[1]
Бонифатије је најпре био слуга код богате и развратне жене Аглаиде у Риму, и имаше са њом је био у незаконитој вези. Обоје су били незнабошци. Једном је Аглаида пожелела да има у кући мошти као неку амајлију, која брани од зла. Па је послала свога слугу у Азију, да јој нађе и купи мошти. Бонифатије је узео са собом неколико робова и доста злата и при растанку је кроз шалу рекао:
А шта ће бити, госпођо, ако ја не нађем никакво тело мученика, па теби донесу моје тело за Христа намучено, да ли ћеш га примити с чашћу?
Аглаида се насмејала и назвала га пијаницом и грешником. Када је дошао у град Тарс Бонифатије је видео многе хришћане на мукама: једнима одсечене ноге, другима руке, трећима очи избодене, четврте на вешалима...[1] Бонифатију се тада променио и покајао. Тада је међу хришћанским мученицима узвикнуо: „И ја сам хришћанин“. Судија га је осудио на муке, наредио да га шибају, а потом да му сипају врело олово у уста. Према хришћанској традицији олово му није наудило, тако да су му мачем одсекли главу. Робови су узели тело и пренели у Рим. Тада се према хришћанској традицији анђео Божји јавио Аглаиди и рекао:
Прими онога који негда беше слуга твој, а сад је наш брат и саслужитељ; он је чувар душе твоје и заштитник живота твога.
Аглаидаму је након тога саградила цркву и у њу сахранила мошти мученикове. Потом се и она покајала и раздала имање сиромашнима. Свети Бонифатије је убијен 290. године.
Српска православна црква слави га 19. децембра по црквеном, а 1. јануара по грегоријанском календару.
Римокатоличка црква га је у свој календар уврстила у 12. веку, али је 1969. године уклоњен из њега.
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б „Свети мученик Бонафатије”. Српски легат. Приступљено 28. 1. 2021.[мртва веза]
Литература
[уреди | уреди извор]- Охридски пролог, Владика Николај Велимировић
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- (језик: српски) Свети мученик Бонифатије Тарски
- „Житија светих“, 19. децембар, Јустин Поповић (језик: српски)