Боривоје Јевтић
Боривоје Јевтић | |
|---|---|
| Датум рођења | 31. јул 1894. |
| Место рођења | Сарајево, Аустроугарска |
| Датум смрти | 27. новембар 1959. (65 год.) |
| Место смрти | Сарајево,  ФНР Југославија |
Боривоје Боро Јевтић (Сарајево, 30. јул 1894 — Сарајево, 27. новембар 1959) био је српски књижевник, есејиста, књижевни и позоришни критичар.[1]
Припадао је покрету Млада Босна[1] и ухапшен је након Сарајевског атентата 1914. године, и осуђен је на три године тамнице. Писао је песме, приповетке и драме са претежно босанском тематиком и позоришне и књижевне критике, студије и есеје.
Већ више од 25 година је био редитељ позоришта у Београду и Сарајеву. Уређивао је Књижевну критику, Преглед, Српску омладину. Преузео је слободан стих и лаку форму песме у прози превођењем Волта Витмена и немачких експресиониста. Објавио је више збирки приповедака Заласци (1918), Дарови мајке земље (1931), Дани на Миљацки (1935), Пометени језици (1952), Играчке у времену (1958), драме Царске кохорте (1928), Обећана земља (1937), Подвиг на Сухолини (1939) и књигу успомена Сарајевски атентат (1924).[2][3]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б Милисавац, Живан, ур. (1984). Југословенски књижевни лексикон (2. изд.). Нови Сад: Матица српска. стр. 284.
- ^ Палавестра 1995, стр. 256.
- ^ Jevtić, Borivoje | Hrvatska enciklopedija
Литература
[уреди | уреди извор]- Палавестра, Предраг (1995). Историја модерне српске књижевности. стр. 256. ISBN 978-86-379-0544-8.
| Међународне | |
|---|---|
| Државне | |
| Остале | |
