Боривоје Јевтић

С Википедије, слободне енциклопедије
Боривоје Јевтић
Датум рођења(1894-07-31)31. јул 1894.
Место рођењаСарајево
 Аустроугарска
Датум смрти27. новембар 1959.(1959-11-27) (65 год.)
Место смртиСарајево
  ФНР Југославија

Боривоје Боро Јевтић (Сарајево, 30. јул 1894 — Сарајево, 27. новембар 1959) био је српски књижевник, есејиста, књижевни и позоришни критичар.[1]

Припадао је покрету Млада Босна[1] и ухапшен је након Сарајевског атентата 1914. године, и осуђен је на три године тамнице. Писао је песме, приповетке и драме са претежно босанском тематиком и позоришне и књижевне критике, студије и есеје.

Већ више од 25 година је био редитељ позоришта у Београду и Сарајеву. Уређивао је Књижевну критику, Преглед, Српску омладину. Преузео је слободан стих и лаку форму песме у прози превођењем Волта Витмена и немачких експресиониста. Објавио је више збирки приповедака Заласци (1918), Дарови мајке земље (1931), Дани на Миљацки (1935), Пометени језици (1952), Играчке у времену (1958), драме Царске кохорте (1928), Обећана земља (1937), Подвиг на Сухолини (1939) и књигу успомена Сарајевски атентат (1924).[2][3]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б Милисавац, Живан, ур. (1984). Југословенски књижевни лексикон (2. изд.). Нови Сад: Матица српска. стр. 284. 
  2. ^ Палавестра 1995, стр. 256.
  3. ^ Jevtić, Borivoje | Hrvatska enciklopedija

Литература[уреди | уреди извор]