Пређи на садржај

Боривоје Боро Ликић

С Википедије, слободне енциклопедије
Боривоје Боро Ликић
Лични подаци
Датум рођења(1932-06-03)3. јун 1932.
Место рођењаЗатон, Краљевина Југославија
Датум смрти2017.(2017-Недостаје неопходни параметар 1, месец!-00) (84/85 год.)
Место смртиБеоград, Србија
Уметнички рад
ПољеСликарство, Илустрација, Графички дизајн, Педагогија

Боривоје Боро Ликић (Затон, 3. јун 1932Београд, 2017) био је српски сликар, илустратор, графички дизајнер и редовни професор у пензији Факултета примењених уметности у Београду.[1]

Биографија

[уреди | уреди извор]

Боривоје Боро Ликић је 1957. дипломирао на Академији за примењене уметности у Београду на одсеку Декоративно сликарство.[2] Усавршавао се на академији у Варшави (1964), на Академији лепих уметности код професора Хенрика Томашевског.[2] Студијска путовања је имао у Италији, Француској, Шпанији, Мађарској и Грчкој.

Након завршене магистратуре запошљава се у војној новинској установи Народна армија као илустратор.Ликић је радио као уредник илустрације у листу Фронт. 1962. примљен је за асистента на Академији примењених уметности у Београду на предмету Плакат код професора Матије Зламалика. У звање доцента изабран је 1965. У звању редовног професора остао је до пензионисања 1997. Ликић је сарађивао са редакцијама листова Ослобођење, 6. април, Задругар (Сарајево), Данас и НИН. За НИН израдио око 20 насловних страна.[2]

Био је хонорарни професор на Факултету ликовних умјетности на Цетињу 1994–1999. на предмету Графичке комуникације. Формирао је два предмета на Универзитету Слобомир, у Бијељини и у Добоју на Факултету за дизајн, где је радио од 2004–2007.[2]

Самосталне изложбе

[уреди | уреди извор]

Групне изложбе

[уреди | уреди извор]
  • Прва награда за Графику, на првом Салону примењених уметности;
  • Добитник 10 награда за плакат на јавним конкурсима.

Мишљења критичара

[уреди | уреди извор]

"Ликић је тиха и повучена личност, без наметања и упадљивих гестова којима се каткад истичу почетници, убеђени у своју велику мисију у уметности. Ни трага од таквог става код Ликића, него само преданост и удубљивање, било да је у питању цртање које смо званично називали аналитичким, или теорија форме, нови предмет који је дуго времена био предаван само у нашој академији. Учење Ликића се и ту истицало темељношћу. Ликићево дело се развијало у јасно одвојеним циклусима који приказују не само дубину његовог сазнавања него и ширину, распон професионалних техничких могућности, чија је основна особина разноврсност. …Ту се нагомилало знање и искуство, такорећи неосетно и непрекидно, у коме се удружују у сасвим одређеном стилском јединству ликовни и сликарски резултати упоредо са остварењима на пољу примењене графике."[3]

„….Зато, при првом сусрету с Ликићевим делом иоле обучени посматрач прво уочава несвакидашњу те стога веома упадљиву моћ убедљивог ликовног исказивања ствари и појава. Ваља истаћи да је речено обезвређивање вештине сушта супротност „уметничкој слободи“ којом се оно обично правда. Напротив, управо је величина вештине сразмерна расположивој слободи. Што је већа вештина изражавања - то су већи или виши хоризонти могућности провођења осећајног и мишљеног у видљиво. И обратно....“[3]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Ликовна енциклопедија Југославије, Том 2, К – Рен. Загреб: Југославенски лексикографски завод "Мирослав Крлежа". 1987. стр. 193. ISBN 8670530015. 
  2. ^ а б в г Мићановић, Здравко. „Боривоје Боро Ликић” (PDF). 
  3. ^ а б Мићановић, Здравко (2017). „In Memoiam ПРОФ. БОРИСЛАВ ЛИКИЋ” (PDF). Факултет примењених уметности.