Борил

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Борил
Seal of Boril.jpg
Новчић с Бориловим ликом
Пуно име Борил Асен
Датум рођења 12. век
Династија Асени
Цар Бугарске
Период 1207. - 1218.
Претходник Калојан
Наследник Јован Асен II

Борил или Борило је био бугарски цар (1207 [1] - 1218 [2]) из династије Асена .

Био је сестрић бугарског цара Калојана [3] (Калојована [2] [4]).

Долазак на престо[уреди]

У јесен [4], 8. [5] октобра [3] [5] 1207. године [3] [5] [4] [6] [7], Калојан је погинуо при опсади Солуна [3] [5] [4] [6], убијен [6] од руке једног свог војводе [5] [4] (бојара [7]). С њим је застала и бугарска офанзива и полет обновљене бугарске државе.

После смрти Калојованове настадоше у Бугарској велики метежи. Малолетни Јован Асен, син Асена I, мораде да бежи из земље [5], а власт уграби [4] сестрић Калојанов [5], Борил [5] [4], владар лоших особина [4]. Бојари су тада дограбили власт у своје руке [7].

Борилови неуспеси[уреди]

Сукоби с Угарима[уреди]

Услед одметања и непризнавања његове власти Борил је изгубио много од тековина свога ујака. Угари му одузеше [4] [5] Београд [5] и Браничево [4] [5] и проширише своје границе све до данашње Ћуприје у Србији [5], тј. до Равног, покоривши целу моравску долину [4].

Стрез[уреди]

Пред Борилом су морали да беже из земље законити, али малолетни, наследници Калојанови и други сродници царске куће, његови противници [4].

Јадан такав Калојанов сродник Стрез [4] [5], врло угледан властелин и чак претендент на престо [5], добеже српском великом жупану Стефану Немањићу [4] [5]. Он је, вероватно, подсетио Стефана на услуге, које је њему, у сличној прилици учинио Калојан. И поред протеста Борилових [8], Стефан га је примио [4], заузео за њега [9], побратио се с њим [4] [9] и помогао га војнички да се дочепа тврдог Просека на Вардару и да се ту учврсти [4] [9]. Из Просека Стрез је проширио своју власт све до Охрида и близу Солуна [9]. Сам Стеван казује, да је отео и предао њему пола царства бугарскога [4] [9], оставивши га да влада у Просеку под његовом заштитом [9], где га је стално штитио и подржавао [4]. Због овог, Стефан Борилу није био пријатељ [9].

Неуспешни рат с Латинима[уреди]

Борил није у први мах могао да спречава све те своје противнике [9], јер је био наставио борбе с Латинима и у њима претрпео тежак пораз [4] [9] [7] 2. августа 1208. [9] у једној великој борби [4] код Филипопоља. Кад Латини, заузети у борби с Грцима и због својих међусобица, нису до краја искористили своје победе, Борил, добивши одушке, почиње разрачунавања с противницима, које је, с друге стране, његов пораз био охрабрио [9].

Разлог овог пораза био је то што је један део бојара тежио да с Латинима постигне споразум и истовремено се са свом свирепошћу оборио на богумиле [7].

У Трнову, 11. фебруара 1211., одржан је државни сабор против богумила, а у ствари против цареве опозиције [9].

Измирење са Угарима и с Латинима[уреди]

Бугарска под Борилом

Борило је био у опасности да изгуби сву власт. У невољи, он се обрати папи [4]. Папиним посредовањем дошло је до измирења између Борила и оба суседна католичка владара, са Угарима [4] [9] и са латинским царем Хенриком [4] [9] [6], који му чак постаде савезник и зет [4] [9], узевши његову братучеду [9], а Угари су спасли његову власт, пославши му помоћ да угуши једну велику побуну у видинској области [9].

Рат с Србима[уреди]

Поход на Србију[уреди]

Пошто је средио односе с католичким владарима и са Хенриком чак склопио и савез, одлучи се Борил да напане српског великог жупана Стефана Немањића [9], кога је Борил отада сматрао за главног противника и против кога је радио на све стране [4]. Бугарска опозиција, као и Стрез, налазила је код Стефана склоништа и можда потпоре [9]. Заједно са Хенриком кренуо је Борил на Србе, по свој прилици 1214. год. У близини Ниша, једним ноћним препадом, Срби су савезнике помутили [4] [9], одбили [4] и нагнали на повлачење. Да се освете за тај пораз, и да постигну сигурнији успех, савезници почеше да се боље спремају.

Стрезова смрт[уреди]

Због обећања, изгледа на неку добит [9] и из страха за свој положај [4] Стрез је прешао на Борилову страну [4] [9] и дигао се против Стефана [9], вољан да Борила и Хенрика и активно помаже [4]. Стефан је послао просечком господару свог умног брата Саву, да га одврати од тог савеза, али Савино наговарање оста без успеха. Тад се пришло другим средствима [4] [9]. Савини биографи причају, како је Бог, на Савину молбу, послао анђела љута који прободе Стреза [9] и Стрез је наскоро био уморан [4]. После његове погибије напад савезника би на извесно време одложен [9]. Стрезову област заузеше, међутим, делом Латини из Солуна [4] [9] (сам Просек и његов крај [9]), а делом Грци из Епира, који овладаше Скопљем [4] [9] и северном Македонијом [9] (северним делом Стрезовог подручја [4]).

Пад с власти[уреди]

11. јуна 1216. године цар Хенрик је умро [4] [10]. Тад је Борил губи сваки ослонац и бива потиснут с власти кад се 1217. појавио законити наследник, избегли Јован Асен II, праћен руским четама [11]. Јован Асен, можда уз помоћ богумила [7], диже устанак [4]. Борило се држао једно време у Трнову, али га најпосле издаде народ и племство [11] и 1218. године [4] отвори градска врата младом цару. Борило је тада изгубио престо и очњи вид [11].

Референце[уреди]

Литература[уреди]