Борилачке вјештине

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Борилачка вјештина бокс је била заступљена на античкој Тири.

Борилачке вјештине су различити системи борилачких вјежби и различитих техника самоодбране, најчешће источноазијског поријекла; првенствено развијених као средство борбе без оружја. Тренутно се практикују у многим земљама, углавном у облику спортских вјежби које имају за циљ физичко и ментално побољшање.[1]

Борилачке вјештине су подјељене на утврђење области, врсте, стилове и школе. Могу бити старијег и новијег времена постанка.[2] Поред тога, различити стилови борилачких вјештина се могу подјелити на унутрашње и спољашње, које се разликују на основу тренинга тијела и рада са свијешћу. Примјер унутрашње школе је тајђићуен, а спољашње чи кунг. Такође, методе обуке се могу подјелити на унутрашње (нпр. медитација) и спољашње (макивара).[3] Као заједнички назив за све борилачке вјештине и спортове поједини савремени аутори користе назив кемпо.[4] Скуп јапански борилачких вјештина се обично назива будо.

Неке борилачке вјештине су настала као мјешавина других; нпр. теквондо, карате и аикидо — настали су као мјешавина борилачких вјештина са Окинаве,[5] кенџицуа и џијуџицуа у Јапану,[6] а субак и текен у Кореји.[7] Многе борилачке вјештине, посебно источне, изучавају и медицинске науке. То се посебно односи на кинеске борилачке вјештине, које изучавају намјештање костију, практикују чи кунг, акупунктуру, акупресуру, као и друге аспекте кинеске народне медицине.[8] Борилачке вјештине такође могу бити повезане са религијом и духовношћу. Неке од њих су основали и проширили монаси (најпознатији су монаси манастира Шаолин).

Борилачке вјештине се примјењују и у савременима оружаним снагама; нпр. методе заштите од напада ножем, које се могу наћи у књигама о мачевању, као што су Fiore dei Liberi и Codex Wallerstein, које су написали непознати аутори, су интегрисане у систем обучавања америчке копнене војске 1942. године.[9] Неке борилачке вјештине су под утицајем власти на њих, постале спортови. Главни мотиви покушаја НР Кине да кинеске борилачке вјештине претворе у вушу спортове, које контролише посебна комисија, је чињеница да се обука у борилачким вјештинама сматра потенцијалном субверзивном појавом.[10]

Подјела[уреди]

Постоји велико број знатно различитих борилачких вјештина. Међутим, оне се могу подјелити на двије велике групе: оне које користе оружије и оне које не користе предмете у борби.

Ово је једна од могућих подјела борилачких вјештина, која не садржи све вјештина, али се може користи за илустрацију главних метода:

Борилачке вјештине се могу подјелити по другачијим критеријумима, као што су:

  • По традицији: историјске традиционалне вјештине, савремени стил народне борбе или савремени хибриди борилачких вјештина.
  • По области настанка: источне борилачке вјештине и западне борилачке вјештине.
  • По методи обуке: са оружјем (мачевање, борба штаповима итд.) или без оружја.
  • По примјени или сврхи: самоодбрана, борилачки спорт, кореографија или демонстрација форме, медитација итд.
  • По кинеској традицији: „унутрашњи“ или „спољашњи“ стил.

Историја[уреди]

Детаљ рвања у фресци из гробнице 15 у Бени Хасану.

Историјске борилачке вештине[уреди]

Најстарији уметнички радови који приказују сцене битки су пећинске слике из Шпаније датиране између 10.000 и 6.000 п. н. е. које приказују организоване групе у борби луковима и стрелама.[11][12]

Модерна историја[уреди]

Крај 19. и почетка 20. века

Средина до крај 19. века означава почетак историје борилачких вештина као модерних спортова развијених из ранијих традиционалних система борбе. У Европи, то се односи на развој бокса и мачевања као спортова. У Јапану, исти период означава формирање модерних форми џудоа, џијуџицуа, каратеа, and кендоа (између осталих) базираних на оживљавању старих школа Едо периода борилачких вештина, које су биле потиснуте током Меиџи обнове. Модерна правила тајландског бокса потичу из 1920-их. У Кини, модерна историја борилачих вештина почиње током Нанкиншке декаде (1930-их) након оснивања Централног гуошу института 1928. године под управом Куоминтанга.[13][14]

Западњачки интерес у азијске борилачке вештине се јавља крајем 19. века, услед повећања трговине између Сједињених Држава са Кином и Јапаном. Релативно мали број западњака је заправо практиковао те вештине, већ су оне више сматране видом представе. Едвард Вилијам Бартон-Рајт,[15] железнички инжењер који је студирао џијуџицу док је радио у Јапану у периоду између 1894 и 1897, био је прва особа за коју је познато да је подучавао азијске борилачке вештине у Европи.[16] Он је исто тако основао један еклектички стил назван бартицу, којим су комбиновани џијуџицу, џудо, рвање, бокс, савате и борба штаповима.[17][18][19]

Мачевање и рвање грчко-римским стилом су били укључени у Летње олимпијске игре 1896.. Светско првенство у рвању и бокс на Летњим олимпијским играма су уведени 1904. године. Традиција награђивања шампионских појаса у рвању и боксу је започела са Лонсдејлским појасом, уведеним 1909. године.[20][21][22]

20. век (1914 до 1989)
Брус Ли и његов учитељ Ип Ман.
Џеки Чен, једано од најпознатијих холивудских глумаца и мајстора борилачких вештина.

Међународна боксерска асоцијација је устпостављена 1920. године.[23][24] Светско првенство у мачевању се одржава од 1921. године.

Како је утицај Запада растао у Азији, већи број војних лица је боравио у Кини, Јапану и Јужној Кореји током Другог светског рата и Корејског рата, и они су били изложени локалним борилачким стиловима. Џијуџицу, џудо и карате су били први спортови који су стекли популарност у широј јавности током педесетих и шездеситих година прошлог века. Делимично заслугом азијских и холивудских филмова о борилачким вештинама, већина модерних америчких борилачких вештина је била изведена из азијских претходника или су под азијским утицајем.[25] Термин кик-бокс[26][27] (キックボクシング) је креирао јапански боксерски промотер Осаму Ногучи[28] за варијанту тајландског бокса и каратеа који је он креирао током 1950-их.[29][30][31] Амерички кик-бокс је развијен током 1970-их, као комбинација бокса и каратеа.[32][33] Теквондо је развијен у контексту Корејског рата током 1950-их.[34][35][36]

Касније током 1960-их и 1970-их дошло је до повећане заинтересованости медија за кинеске борилачке вештине, услед утицаја мајстора борилачких вештина Бруса Лија.[37][38][39] Брус Ли се сматра једним од првих инструктора који су отворено подучавали кинеске борилачке вештине на Западу.[40][41] Светска првенства у џудоу се одржавају од 1956. године, Џудо је био уврштен у програм Летњих олимпијских игара од 1964.[42] Светска првенства у каратеу су уведена 1970. године,[43][44][45][46][47] и одржавају се у различитом граду сваке две године.[48]

Након „кунг фу таласа” хонгконшке акционе кинематографије током 1970-их,[49][50][51][52] велики број утицајних филмова насталих током осамдесетих година допринео је знатној мери перцепцији борилачких вештина у западној популарној култури. Тиме су обухваћени Карате Кид (1984) и Крвави спорт (1988). Ова ера је произвела неке од холивудских акционих звезда које су биле упућене у борилачке вештине, као што су Жан Клод ван Дам и Чак Норис.

Током 20. века су бројне борилачке вештине биле адаптиране за сврхе самоодбране у војној борби прса у прса. Борци из Другог светског рата, Капап (1930-те) и Крав мага (1950-те) у Израелу,[53][54][55][56] Система у Русији совјетске ере,[57][58] и Санда у Народној Републици Кини[59][60] су примери таквих система. Оружане снаге САД су биле умањиле нагласак на обуци за борбу прса у прса током периода Хладног рата, али је овај вид обуке поново заживео са увођењем LINE система 1989. године.[61][62]

1990 до садашњости

Током 1990-их бразилски џијуџицу[63][64] је постао популаран и показало се да је ефективан на такмичењима мешовитих борилачких вештина, као што су UFC[65][66][67][68] и Прајд ФЦ.[69][70][71]

Године 1993. је одржан први Панкрас догађај.[72][73] K-1 правила кик-бокса су уведена током 1980-их на бази сеидокајкан каратеа.[74][75]

Џеки Чен и Џет Ли су проминентне филмске личности које су одговорне за промовисање кинеских борилачких вештина задњих година.

Са континуираним открићима мноштва средњевековних и ренесансних борбених приручника, пракса историјских европских борилачких вештина[76][77][78] и других Западних борилачких вештина[79][80][81][82] расте у популарности широм Сједињених Држава и Европе.

Дана 29. новембра 2011, Унеско је уписао текјеон на свој списак Нематеријалног културног наслеђа човечанства.[83]

Оживљавање изгубљених борилачких вештина[уреди]

Многе борилачке вештине које воде порекло из Јужне Индије су биле забрањен у Британском Ражу.[84] Међу неколицином које једва да су опстале су каларипајату и силамбам. Ове и друге борилачке вештине су опстале путем уверавања Британских власти да се ради о форми плеса. Варма калај, борилачка вештина која се концентрише на виталне тачке, је бала виртуално нестала, али је постепено оживљена.[85]

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ Андреев, Евгений. „Энциклопедия «Кругосвет»”. Архивирано из оригинала на датум 25. 08. 2011. Приступљено 20. 01. 2010. 
  2. ^ Draeger 1979.
  3. ^ „Неизвестное тайцзи. Часть 2”. Архивирано из оригинала на датум 15. 02. 2013. Приступљено 12. 02. 2013. 
  4. ^ Цит.: «Может быть, универсального определения родственных комплексов воинских искусств вообще не существует, но кэмпо представляется наиболее точным из всех возможных вариантов» . ; «Кэмпо как разветвленный, многонациональный комплекс воинских искусств» (аннотация к книге). Долин А. А, Попов Г. В. «Кэмпо — традиция воинских искусств» М. Наука. Главная редакция восточной литературы. 1990. ISBN 978-5-02-016966-1. стр. 14.
  5. ^ Nishiyama, Hidetaka; Brown, Richard C. (1991). Karate: The Art of Empty-Hand Fighting. Tuttle Publishing. стр. 16. 
  6. ^ Tanaka, Fumon (2003). Samurai Fighting Arts: The Spirit and the Practice. Kodansha International. стр. 30. 
  7. ^ Shaw, Scott (1996). Hapkido: The Korean Art of Self-Defense. Tuttle Publishing. стр. 15. 
  8. ^ „Perspective: Internal Kung Fu” (на језику: енглески). Архивирано из оригинала на датум 30. 05. 2012. Приступљено 15. 03. 2012. 
  9. ^ Vail, Jason (2006). Medieval and Renaissance Dagger Combat. Paladin Press. стр. 91—95. 
  10. ^ Fu 1996
  11. ^ Hamblin 2006, стр. 15.
  12. ^ Nash, George, "Assessing rank and warfare strategy in prehistoric hunter-gatherer society: a study of representational warrior figures in rock-art from the Spanish Levant" in: M. Parker Pearson & I.J.N. Thorpe (eds.), Warfare, violence and slavery in prehistory: proceedings of a Prehistoric Society conference at Sheffield University, 2005, Archaeopress. ISBN 978-1-84171-816-3., 9781841718163, Fully online, Bristol University
  13. ^ Sun 2003, стр. 31.
  14. ^ Vercammen 2009, стр. 114–144.
  15. ^ „findmypast.co.uk”. search.findmypast.co.uk. Приступљено 09. 01. 2018. 
  16. ^ „The Mixed Martial Arts of Victorian London | FIGHTLAND”. Fightland (на језику: енглески). Приступљено 09. 01. 2018. 
  17. ^ Reid, Craig (06. 01. 2010). „Sherlock Ho-Ho-Holmes: A Great Christmas Gift?”. Kung Fu. Архивирано из оригинала на датум 06. 01. 2010. Приступљено 27. 12. 2009. 
  18. ^ Wolf, Tony & Marwood, James (2007). „The Origins of Bartitsu”. Bartitsu.org. Приступљено 10. 02. 2018. 
  19. ^ Wolf, Tony, ур. (2005). The Bartitsu Compendium. Lulu Publications. 
  20. ^ Holland, Gary (09. 04. 2008). „History of London Boxing”. BBC News. Приступљено 08. 04. 2018. 
  21. ^ Horrall 2001, стр. 124.
  22. ^ John, Harding. „THE LORD LONSDALE CHALLENGE BELT”. BBBofC.com. Приступљено 02. 07. 2018. 
  23. ^ „AIBA Boxing History” (на језику: енглески). International Boxing Association. Приступљено 08. 11. 2015. 
  24. ^ „The Olympic Family” (PDF). Library.la84.org. Приступљено 09. 07. 2015. 
  25. ^ Berreby, David (28. 08. 1988). „The Martial Arts as Moneymakers”. The New York Times. Приступљено 04. 12. 2010. 
  26. ^ Martin, Andy (17. 04. 1995). „Is it just karate without the philosophy? Not according to Big Daddy Chris Ozar reigning from Jersey City. He's been kickboxing for years.”. The Independent. London. Приступљено 20. 08. 2010. 
  27. ^ „Kickboxing climbs up to be at par with other martial arts”. The Economic Times. 19. 07. 2009. Приступљено 25. 11. 2010. 
  28. ^ Inc., Active Interest Media, (фебруар 1972). Black Belt. Active Interest Media, Inc. стр. 35. ISSN 02773066 Parameter error in {{issn}}: Invalid ISSN.. 
  29. ^ „Directory : Kick-boxing is the hottest workout in town, thanks to a streetwise fighter called Catwoman. Here's where to get your kicks.”. The Los Angeles Times. 17. 07. 1992. Приступљено 21. 12. 2010. 
  30. ^ „Offering a Fighting Chance to Get in Shape”. The Los Angeles Times. 22. 05. 1998. Приступљено 21. 12. 2010. 
  31. ^ „Powerful! Kickboxing Is A Killer, Thriller Workout”. Chicago Tribune. 18. 08. 1998. Приступљено 25. 11. 2010. 
  32. ^ Matuszak, Sascha. „Trying to Reignite Kickboxing in the USA | FIGHTLAND”. Fightland.vice.com. Приступљено 24. 02. 2016. 
  33. ^ „This sport needs a role model To its followers, kickboxing is the best of both worlds”. Chicago Tribune. 06. 12. 1992. Приступљено 25. 11. 2010. 
  34. ^ „Brief History of Taekwondo”. Long Beach Press-Telegram. 2005. 
  35. ^ Sik & Myung 1999
  36. ^ Gillis 2008
  37. ^ „Bruce Lee Lives Documentary”. Архивирано из оригинала на датум 29. 06. 2012. 
  38. ^ „From Icon to Lifestyle, the Marketing of Bruce Lee”. The New York Times. 11. 12. 2009. Приступљено 03. 06. 2011. 
  39. ^ „Bruce Lee's 70th birth anniversary celebrated”. The Hindu. India. 30. 11. 2010. Архивирано из оригинала на датум 25. 10. 2012. Приступљено 03. 06. 2011. 
  40. ^ „Jeet Kune Do”. absolutedefense.net. Архивирано из оригинала на датум 17. 07. 2014. Приступљено 27. 05. 2014. 
  41. ^ Stein, Joel (14. 06. 1999). „Bruce Lee: With nothing but his hands, feet and a lot of attitude, he turned the little guy into a tough guy”. The Time 100. New York. Архивирано из оригинала на датум 05. 06. 2010. Приступљено 07. 06. 2010. 
  42. ^ Grant, T.P. „History of Jiu Jitsu: Judo Grows Into An Olympic Sport”. Приступљено 18. 05. 2017. 
  43. ^ Coleman, Jim (септембар 1992). „Questions and Answers with Wuko's Head Man”. Black Belt. 30 (9): 30—33. Приступљено 08. 11. 2014. 
  44. ^ Inc., Active Interest Media, (новембар 1974). Black Belt. Active Interest Media, Inc. стр. 34. ISSN 02773066 Parameter error in {{issn}}: Invalid ISSN.. 
  45. ^ Malaysia welcome extra category Архивирано на сајту Wayback Machine (октобар 18, 2012) (на језику: енглески). Thestar.com.my (2008-11-19). Приступљено 2011-05-14.
  46. ^ Sports: Three fighters, one heart. Sptimes.com. Приступљено 2011-05-14.
  47. ^ Mmegi Online :: Karate team leaves for WFK Championships. Mmegi.bw (2010-10-22). Приступљено 2011-05-14.
  48. ^ Olympic Bid Sports Capsules – Olympics – ESPN. Sports.espn.go.com (2009-06-14). Приступљено 2011-05-14.
  49. ^ Bordwell, David. Planet Hong Kong: Popular Cinema and the Art of Entertainment. Cambridge, MA: Harvard University Press. 2000. ISBN 978-0-674-00214-2.
  50. ^ Dannen, Fredric, and Barry Long. Hong Kong Babylon: The Insider's Guide to the Hollywood of the East. New York: Miramax. 1997. ISBN 978-0-7868-6267-2.
  51. ^ Logan, Bey. Hong Kong Action Cinema. Woodstock, NY: The Overlook Press, 1995. ISBN 978-0-87951-663-5.
  52. ^ Teo, Stephen. Hong Kong Cinema: The Extra Dimensions. London: British Film Institute, 1997. ISBN 978-0-85170-514-9.
  53. ^ When Things Seem Odd: Polly and the Internal Guardian, FriesenPress, 12 January 2016, By Michael Joseph Legare. ISBN 978-1-4602-7751-5.
  54. ^ Green, Thomas A. Martial Arts of the World: En Encyclopedia (на језику: енглески). ABC-CLIO. ISBN 9781576071502. Приступљено 13. 04. 2017. 
  55. ^ „Pure Krav Maga - Self Defense Mastery(TM): Eli Avikzar the Second in Israeli Defense Force Krav Maga Chief Instructor”. kravmaganewyork.blogspot.com. 
  56. ^ „Krav Maga Federation - Israeli Martial Arts and Self-Defense”. kravmagainc.com. 
  57. ^ „Systema at Black Belt magazine website”. Black Belt. Архивирано из оригинала на датум 29. 01. 2018. Приступљено 06. 02. 2014. 
  58. ^ „What is Systema?”. Club Nagaika (на језику: енглески). 20. 05. 2016. Приступљено 15. 08. 2018. 
  59. ^ „The Professor of Sanshou”. Kung Fu Magazine. Приступљено 30. 05. 2010. 
  60. ^ Journal of Chinese Martial Studies 01.2009. Chinese Martial Studies. стр. 21. GGKEY:129RZSNXXP1. 
  61. ^ Todd, Tank. „Ron Donvito and the L.I.N.E. System”. Fight Times. ISSN 1176-8266. Приступљено 25. 05. 2008. 
  62. ^ Tan, Michelle; Holmes, Erik (29. 01. 2008). „Combatives training inspires Air Force”. Архивирано из оригинала на датум 29. 07. 2012. Приступљено 18. 04. 2017. »We have always produced the smartest airmen ... ready to go out and do the mission ... but now we are producing warriors« 
  63. ^ „Brazilian Jiu-Jitsu”. Black Belt Magazine. Приступљено 07. 02. 2016. 
  64. ^ Virgílio, Stanlei (2002). Conde Koma – O invencível yondan da história (на језику: Portuguese). Editora Átomo. стр. 72—73. ISBN 978-85-87585-24-0. 
  65. ^ „Fighting art used in the UFC”. Ufc.com. Архивирано из оригинала на датум 23. 05. 2010. Приступљено 07. 11. 2010. 
  66. ^ „WME-IMG Renames Parent Company as Endeavor”. The Hollywood Reporter. Приступљено 19. 04. 2018. 
  67. ^ Kroll, Justin (09. 10. 2017). „WME-IMG Renames Holding Company Endeavor”. Variety. Приступљено 19. 04. 2018. 
  68. ^ Gross, Josh (20. 03. 2011). „UFC buys rival Strikeforce”. ESPN. Приступљено 02. 07. 2011. 
  69. ^ „Total Attendance”. tapology.com. Приступљено 19. 03. 2015. 
  70. ^ Grant, T. P. (02. 05. 2013). „MMA Origins: Fighting For Pride”. BloodyElbow. Приступљено 04. 09. 2016. 
  71. ^ „What role did boxer Muhammad Ali play in early MMA? Let 'Ali vs. Inoki' author Josh Gross explain”. MMAjunkie. 13. 06. 2016. Приступљено 04. 09. 2016. 
  72. ^ „The origins, history and rules from the early days of Pancrase circa 1993 - Bloody Elbow”. bloodyelbow.com. Приступљено 27. 05. 2014. 
  73. ^ Finnegan, Antony (21. 07. 2001). „Guy Mezger Interview”. SFUK. Архивирано из оригинала на датум 31. 12. 2001. Приступљено 22. 06. 2016. 
  74. ^ Inc., Active Interest Media, (август 2002). Black Belt. Active Interest Media, Inc. стр. 45. ISSN 02773066 Parameter error in {{issn}}: Invalid ISSN.. 
  75. ^ „Daniel Ghita gives us insight into K-1's future and a fragmented kickboxing world”. Liverkick.com. Приступљено 29. 10. 2015. 
  76. ^ Tom Leoni, The Complete Renaissance Swordsman, Freelance Academy Press, 2010
  77. ^ Tom Leoni, Venetian Rapier, Freelance Academy Press, 2010
  78. ^ A., Thimm, F. R. G. S., Carl (1896). A Complete Bibliography of Fencing and Duelling. Pelican Publishing. стр. 9. ISBN 978-1-4556-0277-3. 
  79. ^ Hand 2006.
  80. ^ Hand 2003.
  81. ^ Hand 2005.
  82. ^ Wagner 2008.
  83. ^ „UNESCO Culture Sector - Intangible Heritage - 2003 Convention”. unesco.org. 
  84. ^ „Reviving the Lost Martial Arts of India - The Armchair Lounge”. The Armchair Lounge (на језику: енглески). Приступљено 01. 03. 2016. 
  85. ^ Manoharan, Suresh K. „History of Varmakalai”. www.varmam.org. Приступљено 01. 03. 2016. 

Литература[уреди]

  • Green, Thomas A. Martial Arts of the World: En Encyclopedia (на језику: енглески). ABC-CLIO. ISBN 9781576071502. Приступљено 13. 04. 2017. 
  • Inc., Active Interest Media, (новембар 1974). Black Belt. Active Interest Media, Inc. стр. 34. ISSN 02773066 Parameter error in {{issn}}: Invalid ISSN.. 
  • Wolf, Tony, ур. (2005). The Bartitsu Compendium. Lulu Publications. 
  • Hamblin, William J. (2006). Warfare in the ancient Near East to 1600 BC : holy warriors at the dawn of history (Repr. изд.). New York: Routledge. стр. 15. ISBN 978-0415255899. 
  • Fu, Zhongwen (1996). Mastering Yang Style Taijiquan. Превод: Louis Swaine. Berkeley, California: Blue Snake Books. (trade paper). 
  • Vail, Jason (2006). Medieval and Renaissance Dagger Combat. Paladin Press. стр. 91—95. 
  • Shaw, Scott (1996). Hapkido: The Korean Art of Self-Defense. Tuttle Publishing. стр. 15. 
  • Tanaka, Fumon (2003). Samurai Fighting Arts: The Spirit and the Practice. Kodansha International. стр. 30. 
  • Nishiyama, Hidetaka; Brown, Richard C. (1991). Karate: The Art of Empty-Hand Fighting. Tuttle Publishing. стр. 16. 
  • Draeger, Donn F. (1979). Shaolin Lohan Kung-fu. Tuttle Publishing. 
  • Michael B. Poliakoff, Combat Sports in the Ancient World: Competition, Violence, and Culture Sports and History Series, Yale University Press (1987).
  • Thomas A. Green, Joseph R. Svinth (eds.), Martial Arts of the World: An Encyclopedia of History and Innovation, two volumes: vol. 1: 'Regions and Individual Arts'. 2010. ISBN 9781598842449.; vol. 2: 'Themes',
  • Angelo, Domenico, The School of Fencing: With a General Explanation of the Principal Attitudes and Positions Peculiar to the Art, eds. Jared Kirby, Greenhill Books. 2005. ISBN 978-1853676260.
  • Anglo, Sydney. The Martial Arts of Renaissance Europe. Yale University Press. 2000. ISBN 978-0-300-08352-1.
  • Blanes, Jerome. Nicolaes Petter, the Biography. Lulu.com. 2014. ISBN 978-1105916694.
  • Brown, Terry. English Martial Arts. Anglo-Saxon Books. 1997. ISBN 978-1-898281-29-0.
  • Butera, Matteo, Francesco Lanza, Jherek Swanger, and Reinier van Noort. The Spada Maestra of Bondì di Mazo. Van Noort, Reinier. 2016. ISBN 978-82-690382-0-0.
  • Clements, John. Medieval Swordsmanship: Illustrated Methods and Techniques. Paladin Press. 1998. ISBN 978-1-58160-004-9.
  • Clements, John. Renaissance Swordsmanship: The Illustrated Book of Rapiers and Cut-and-Thrust Swords and Their Use. Paladin Press. 1997. ISBN 978-0-87364-919-3.
  • Clements, John et al. Masters of Medieval and Renaissance Martial Arts: Rediscovering The Western Combat Heritage. Paladin Press. 2008. ISBN 978-1-58160-668-3.
  • Forgeng, Jeffrey L. The Art of Combat: A German Martial Arts Treatise of 1570. Frontline Books. 2014. ISBN 978-1848327788..
  • Gaugler, William. The History of Fencing: Foundations of Modern European Fencing. Laureate Press. 1997. ISBN 978-1-884528-16-3.
  • Gillis, Alex (2008). A Killing Art: The Untold History of Tae Kwon Do. ECW Press. ISBN 978-1550228250. 
  • Fleischer, Nat, Sam Andre, Nigel Collins, Dan Rafael An Illustrated History of Boxing. Citadel Press. 2002. ISBN 978-0-8065-2201-2.
  • Fox, James A. Boxing. Stewart, Tabori and Chang. 2001. ISBN 978-1-58479-133-1.
  • Gunn M, Ormerod D. The legality of boxing. Legal Studies. 1995;15:181.
  • Halbert, Christy The Ultimate Boxer: Understanding the Sport and Skills of Boxing. Impact Seminars, Inc. 2003. ISBN 978-0-9630968-5-2.
  • Hatmaker, Mark Boxing Mastery: Advanced Technique, Tactics, and Strategies from the Sweet Science. Tracks Publishing. 2004. ISBN 978-1-884654-21-3.
  • Horrall, Andrew (2001). Popular Culture in London C.1890–1918: The Transformation of Entertainment. Manchester University Press. стр. 124. ISBN 978-0719057830. 
  • McIlvanney, Hugh The Hardest Game: McIlvanney on Boxing. McGraw-Hill. 2001. ISBN 978-0-658-02154-1.
  • Myler, Patrick A Century of Boxing Greats: Inside the Ring with the Hundred Best Boxers. Robson Books (UK) / Parkwest Publications (US). 1997. ISBN 978-1-86105-258-2..
  • Bonnefoy, Yves (15. 05. 1993). Asian Mythologies. trans. Wendy Doniger. University Of Chicago Press. стр. 246. ISBN 978-0-226-06456-7. 
  • Sik, Kang Won; Myung, Lee Kyong (1999). A Modern History of Taekwondo. Seoul: Pogyŏng Munhwasa. ISBN 978-89-358-0124-4. 
  • Zhongyi, Tong; Cartmell, Tim (2005). The Method of Chinese Wrestling. North Atlantic Books. стр. 5. ISBN 978-1-55643-609-3. 

Спољашње везе[уреди]