Борислав Ђукић
| Борислав Ђукић | |
|---|---|
| Место рођења |  ФНР Југославија |
| Војна каријера | |
| Служба | Југословенска народна армија Српска војска Крајине и Војска Југославије (1992—2002) |
| Чин | генерал-мајор |
| Битке/ратови | Рат у Хрватској |
| Одликовања |     |
Борислав Ђукић (Горње Водичево, код Босанског Новог, 21. септембар 1948) је пензионисани генерал-мајор Српске војске Крајине и Војске Југославије.
Биографија[уреди | уреди извор]
Гимназију је завршио 1967. у Босанском Новом, Војну академију копнене војске, смјер пјешадија, 1971. у Београду, Командно-штабну школу копнене војске 1984, а Командно-штабну школу одбране 1988. године. Службовао је у гарнизонима Охрид, Кумбор и Книн.
Службу у ЈНА завршио је на дужности команданта 221. моторизоване бригаде 9. корпуса Војнопоморске области, у чину пуковника. У Војсци Републике Српске Крајине био је од 17. августа 1990. до 14. априла 1994. У чин генерал-мајора унапријеђен је 10. новембра 1993.[1] Био командант Управе посебних јединица милиције, а од априла 1993. начелник Главног штаба Српске војске Крајине. Пензионисан је у Војсци Југославије, 31. децембра 1994.[1] Аутор је пет књига, од којих се издваја "Разбијање Југославије: мјесто и улога Хрватске", која је објављена 2008. године.[2] У јуну и јулу 1992. комбинована бригада милиције Републике Српске Крајине, као помоћ јединицама Војске Републике Српске, учествовала је у операцији Коридор-92. Циљ операције је био повезати западне дијелове Републике Српске и Републике Српске Крајине са Србијом тј. са Савазном Републиком Југославијом. Овом бригадом су заповиједали Милан Мартић и Борислав Ђукић.[3]
На основу међународне потјернице коју је за њим расписала Хрватска због оптужбе да је починио ратне злочине, ухапшен је 18. јула 2015. на аеродрому Тиват у Црној Гори. Заједно са генералом Ратком Младићем, тадашњим командантом 9. Книнског корпуса ЈНА, генералом Милом Новаковићем, тадашњи командант Српске војске Крајине и мајор Милан Корица, тадашњим командантом свих пограничних јединица Милиције Републике Српске Крајине оптужен је за покушај рушења бране Перућа на ријеци Цетини. Хрватска је истрагу покренула 1993. а 13. децембра 1995. подигла је оптужницу. Према оптужници, генерали Младић и Новаковић издали су 28. јануара 1993. године налог Ђукићу и Корици, а они својим потчињенима, да се постави велика количина експлозива и тако брана на Перући припреми за рушење. Постављено је око 30 тона експлозива, након чега су, како се наводи у оптужници, налогодавци повукли своју војску с тог подручја, а експлозив активиран индуктором и детонирајућим штапинима. Због експлозије је дошло до оштећења бране, односно рушења торња на брани, а настала штета процијењена је на 25,55 милиона тадашњих њемачких марака. У оптужници се наводи да је, захваљујући правовременој интервенцији радника ХЕП-а, спријечен "циљ рушења бране - потпуно потапање и довођење у опасност живота више од 50.000 становника градова Сиња, Триља и Омиша смјештених низводно од ријеке Цетине.[2] Окружни суд у Сплиту га је 7. децембра 2020. године, у поновљеном поступку, осудио на десет година затвора. У казну му је урачунато и вријеме проведено у екстрадицијском притвору од средине јула 2015. године до 8. марта 2016. када га је Црна Гора изручила Хрватској.[4]
Одликовања[уреди | уреди извор]
У ЈНА одликован је:
- Медаљом за војне заслуге,
- Орденом за војне заслуге са сребрним мачевима,
- Орденом народне армије са сребрном звијездом и
- Орденом за војне заслуге са златним мачевима.
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ а б Енциклопедија Републике Српске. 3, Д-Ж. Бања Лука: Академија наука и умјетности Републике Српске. 2020. стр. 561. ISBN 978-99976-42-37-0.
- ^ а б „Ухапшен српски генерал у пензији Борислав Ђукић”. РТРС. 19. 7. 2015. Приступљено 21. 6. 2021.
- ^ Симић, Новица (2011). Операција Коридор-92. Бања Лука: Борачка организација Републике Српске. стр. 88. ISBN 978-99938-614-5-4.
- ^ Војводине, Јавна медијска установаЈМУ Радио-телевизија. „Генерал Ђукић осуђен на 10 година”. ЈМУ Радио-телевизија Војводине. Приступљено 2022-03-31.
