Борислав Ђукић

Борислав Ђукић
Датум рођења(1948-09-21)21. септембар 1948.(74 год.)
Место рођењаГорње Водичево, код Босанског Новог
 ФНР Југославија
СлужбаЈугословенска народна армија
Српска војска Крајине и Војска Југославије (1992—2002)
Чингенерал-мајор
Битке/ратовиРат у Хрватској
ОдликовањаMedal for Military Merits RIB.gif Order for military merits with silver swords RIB.gif Order of the People's Army with silver star RIB.gif Order of military merits with golden swords RIB.gif

Борислав Ђукић (Горње Водичево, код Босанског Новог, 21. септембар 1948) је пензионисани генерал-мајор Српске војске Крајине и Војске Југославије.

Биографија[уреди | уреди извор]

Гимназију је завршио 1967. у Босанском Новом, Војну академију копнене војске, смјер пјешадија, 1971. у Београду, Командно-штабну школу копнене војске 1984, а Командно-штабну школу одбране 1988. године. Службовао је у гарнизонима Охрид, Кумбор и Книн.

Службу у ЈНА завршио је на дужности команданта 221. моторизоване бригаде 9. корпуса Војнопоморске области, у чину пуковника. У Војсци Републике Српске Крајине био је од 17. августа 1990. до 14. априла 1994. У чин генерал-мајора унапријеђен је 10. новембра 1993.[1] Био командант Управе посебних јединица милиције, а од априла 1993. начелник Главног штаба Српске војске Крајине. Пензионисан је у Војсци Југославије, 31. децембра 1994.[1] Аутор је пет књига, од којих се издваја "Разбијање Југославије: мјесто и улога Хрватске", која је објављена 2008. године.[2] У јуну и јулу 1992. комбинована бригада милиције Републике Српске Крајине, као помоћ јединицама Војске Републике Српске, учествовала је у операцији Коридор-92. Циљ операције је био повезати западне дијелове Републике Српске и Републике Српске Крајине са Србијом тј. са Савазном Републиком Југославијом. Овом бригадом су заповиједали Милан Мартић и Борислав Ђукић.[3]

На основу међународне потјернице коју је за њим расписала Хрватска због оптужбе да је починио ратне злочине, ухапшен је 18. јула 2015. на аеродрому Тиват у Црној Гори. Заједно са генералом Ратком Младићем, тадашњим командантом 9. Книнског корпуса ЈНА, генералом Милом Новаковићем, тадашњи командант Српске војске Крајине и мајор Милан Корица, тадашњим командантом свих пограничних јединица Милиције Републике Српске Крајине оптужен је за покушај рушења бране Перућа на ријеци Цетини. Хрватска је истрагу покренула 1993. а 13. децембра 1995. подигла је оптужницу. Према оптужници, генерали Младић и Новаковић издали су 28. јануара 1993. године налог Ђукићу и Корици, а они својим потчињенима, да се постави велика количина експлозива и тако брана на Перући припреми за рушење. Постављено је око 30 тона експлозива, након чега су, како се наводи у оптужници, налогодавци повукли своју војску с тог подручја, а експлозив активиран индуктором и детонирајућим штапинима. Због експлозије је дошло до оштећења бране, односно рушења торња на брани, а настала штета процијењена је на 25,55 милиона тадашњих њемачких марака. У оптужници се наводи да је, захваљујући правовременој интервенцији радника ХЕП-а, спријечен "циљ рушења бране - потпуно потапање и довођење у опасност живота више од 50.000 становника градова Сиња, Триља и Омиша смјештених низводно од ријеке Цетине.[2] Окружни суд у Сплиту га је 7. децембра 2020. године, у поновљеном поступку, осудио на десет година затвора. У казну му је урачунато и вријеме проведено у екстрадицијском притвору од средине јула 2015. године до 8. марта 2016. када га је Црна Гора изручила Хрватској.[4]

Одликовања[уреди | уреди извор]

У ЈНА одликован је:

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б Енциклопедија Републике Српске. 3, Д-Ж. Бања Лука: Академија наука и умјетности Републике Српске. 2020. стр. 561. ISBN 978-99976-42-37-0. 
  2. ^ а б „Ухапшен српски генерал у пензији Борислав Ђукић”. РТРС. 19. 7. 2015. Приступљено 21. 6. 2021. 
  3. ^ Симић, Новица (2011). Операција Коридор-92. Бања Лука: Борачка организација Републике Српске. стр. 88. ISBN 978-99938-614-5-4. 
  4. ^ Војводине, Јавна медијска установаЈМУ Радио-телевизија. „Генерал Ђукић осуђен на 10 година”. ЈМУ Радио-телевизија Војводине. Приступљено 2022-03-31.