Борислав Терзић

С Википедије, слободне енциклопедије
Борислав Терзић
Лични подаци
Пуно име Борислав Терзић[1]
Датум рођења (1991-11-01)1. новембар 1991.(32 год.)[1]
Место рођења Власеница, СФР Југославија[3]
Висина 1,84 m[2]
Маса 76 kg[2]
Позиција десни бек[4]
Јуниорска каријера
2001—2009. Обилић
Сениорска каријера*
Године Клуб Наст. (Гол)
2009—2011. Локомотива Београд
2011—2012. БАСК 24 (0)
2012. Земун 13 (2)
2013. Доњи Срем 12 (0)
2013. Зестафони 2 (0)
2014. Слобода Ужице 15 (0)
2014—2015. Раднички Крагујевац 19 (0)
2015—2016. Вождовац 19 (2)
2016—2018. Јавор Ивањица 49 (0)
2018. Слобода Тузла 16 (1)
2019. Земун 3 (0)
2019. Тузла Сити 15 (0)
2020. Звијезда 09 13 (0)
2021—2022. Трајал
2022. Слобода Доњи Товарник
2023. Напредак Попинци
* Датум актуелизовања: 15. новембар 2023.

Борислав Терзић (Власеница, 1. новембра 1991) бивши је професионални фудбалер.[5]

Каријера[уреди | уреди извор]

Терзић је своју сениорску каријеру започео у редовима београдске Локомотиве, наступајући као бонус играч у београдској зони. Потом је наступао за БАСК и Земун, постигавши 2 поготка у првом делу сезоне 2012/13. у српској лиги Београд.[3] Почетком 2013. приступио је тадашњем суперлигашу Доњем Срему, где се задржао до краја сезоне.[6] Затим је прешао у грузијски Зестафони код тренера Ратка Достанића.[7] Каније се вратио у Србију и приступио ужичкој Слободи.[8] Током сезоне 2014/15, Терзић је наступао за Раднички из Крагујевца,[9] а затим и за Вождовац наредне сезоне.[10] Лета 2016, потписао је двогодишњи уговор са Јавором из Ивањице.[11] У јануару 2018. године, прешао је у Слободу из Тузле.[12] Годину дана касније се враћа у Србију, и потписује за суперлигаша Земун.[13] У јулу 2019. поново постаје становник Тузле, али овога пута потписује за Тузлу Сити.[14] У овом клубу је провео једну полусезону, након чега је дошло до споразумног раскида уговора.[15] Једну полусезону провео је у редовима Звијезде 09,[16] а затим је приступио крушевачком Трајалу.[17] Одатле је лета 2022. отишао у Слободу из Доњег Товарника, члана Војвођанске лиге Југ.[18]

Трофеји и награде[уреди | уреди извор]

Трајал

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б „Борислав Терзић”. Фудбалски савез Републике Српске. Приступљено 13. 1. 2022. 
  2. ^ а б „Borislav Terzić”. Sport.de (на језику: немачки). Приступљено 13. 1. 2022. 
  3. ^ а б „Терзић, Борислав”. srbijafudbal.com. Архивирано из оригинала 20. 03. 2020. г. Приступљено 20. 03. 2020. 
  4. ^ „Borislav Terzić novo ime u Tuzla Cityju”. ФК Тузла Сити, званична презентација. 16. 6. 2019. Приступљено 13. 1. 2022. 
  5. ^ Oštraković, E. (17. 2. 2020). „Bivši igrač Slobode i Tuzla Cityja ulazi u najkontroverzniji šou na Balkanu”. sportsport.ba. Приступљено 15. 11. 2023. 
  6. ^ „Zakotrljala se lopta i u Pećincima (VIDEO)”. mozzartsport.com. 9. 1. 2013. Архивирано из оригинала 14. 12. 2017. г. Приступљено 17. 11. 2017. 
  7. ^ Н., В. (7. 8. 2013). „Терзић у Грузији код Достанића”. Вечерње новости. Приступљено 17. 11. 2017. 
  8. ^ Sloboda na Kipru: Čukarički prvi test za Užičane. westinfo.rs. Архивирано из оригинала 20. 3. 2014. г. Приступљено 1. 2. 2014. 
  9. ^ Раднички 1923 збија редове, потписују деветорица. Спортски журнал. Архивирано из оригинала 8. 8. 2014. г. Приступљено 6. 8. 2014. 
  10. ^ „Трио „змајева“ на почетку прелазног рока”. ФК Вождовац, званична презентација. 21. 6. 2015. Приступљено 17. 11. 2017. 
  11. ^ „Terzić iz Voždovca pojačava Javor Matis”. ФК Јавор Ивањица, званична презентација. 16. 6. 2016. Архивирано из оригинала 20. 03. 2018. г. Приступљено 17. 11. 2017. 
  12. ^ Ribić, Armin (20. 1. 2018). „Sloboda postigla dogovor sa četiri igrača”. ФК Слобода Тузла, званична презентација (на језику: бошњачки). Архивирано из оригинала 06. 08. 2018. г. Приступљено 6. август 2018. 
  13. ^ „Terzić nakon epizode u Slobodi otišao u Zemun”. sportsport.ba. 8. 2. 2019. Приступљено 21. 3. 2020. 
  14. ^ „Terzić i zvanično novi član Tuzla Cityja”. sportsport.ba. 16. 6. 2019. Приступљено 21. 3. 2020. 
  15. ^ „Terzić napustio Tuzla City”. plbih.ba. 27. 11. 2019. Приступљено 21. 3. 2020. 
  16. ^ „Krenula Zijezda 09 Obrenović: Želja je da se borimo za prvo mjesto”. desavanjaubijeljini.com. 18. 1. 2021. Архивирано из оригинала 13. 01. 2022. г. Приступљено 13. 1. 2022. 
  17. ^ „Na konfereniciji u FK Trajal predstavljeni novi igrači”. Радио-телевизија Крушевац. 5. 2. 2021. Приступљено 13. 1. 2022. 
  18. ^ „Зонаш из Доњег Товарника започео припреме”. Општина Пећинци. 11. 7. 2022. Приступљено 15. 11. 2023. 
  19. ^ „Trajal šampion Srpske lige Istok i ponovo prvoligaš!”. Радио телевизија Крушевац. 14. 5. 2022. Приступљено 14. 6. 2022. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]