Борис Беле

С Википедије, слободне енциклопедије
Борис Беле
Bele i Brecelj 2016.jpeg
Основне информације
Друга именаФранци Кокаљ
Датум рођења1949
Место рођењаГрачац, ФНРЈ (данас Хрватска)
ПребивалиштеЉубљана
Активни период1973-данас
Инструментигитара
Издавачке кућеПГП РТБ, Хелидон, Кроација рекордс
Везани чланциМарко Брецељ
Булдожер

Борис Беле (1949, Грачац) је словеначки певач и композитор. Познат је као један од фронтмена групе Булдожер. Пре него што је био фронтмен, свирао је гитару[1].

Каријера[уреди | уреди извор]

Каријеру је започео у групи Синови да би прешао у групу Седам светлобних лет. Са том групом је наступао на фестивалу Бум 1974. године у Љубљани[2]. Након што је упознао Марка Брецеља, формира најпознатији бенд Булдожер.

Након одласка Брецеља, Беле долази на место главног вокала. Највећи хитови Булдожера са њим били су Словињак панк, Жене и мушкарци, Смрт Џима Морисона, Волио сам Ену Словенку...

Дискографија[уреди | уреди извор]

Са групом Булдожер[уреди | уреди извор]

  • Излог јефтиних слаткиша (1980, Хелидон)
  • Рок енд роул олстарс бенд (1981, Хелидон)
  • Ако сте слободни вечерас (1982 уживо, Хелидон)
  • Невино срце (1983, Хелидон)
  • Ноћ (1995, Хелидон)

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Boris Bele”. Discogs (на језику: енглески). Приступљено 2022-05-04. 
  2. ^ Various - Pop Festival Ljubljana '74 - Boom (на језику: енглески), Приступљено 2022-05-04