Боров вргањ

С Википедије, слободне енциклопедије
Пређи на навигацију Пређи на претрагу

Боров вргањ
Boletus pinophilus3.JPG
Научна класификација
Царство:
Дивизија:
Класа:
Ред:
Породица:
Род:
Врста:
B. pinophilus
Биномијално име
Boletus pinophilus
Pilát & Dermek (1973)
Синоними


Боров вргањ или црвени вргањ (лат. Boletus pinophilus) широко позната врста јер представља једну од омиљених гљива која се користи у исхрани. Препознатљива је по смеђецрвенкастом шеширу и црвенкастој мрежици на дршци. Расте у свим типовима шума, али углавном близу четинара и на већим надморским висинама. Микоризна врста. Спада у широко распрострањену, али не и бројну врсту печурке. Јавља се од маја до краја августа, а најчешће током јуна и јула.

Опис плодног тела[уреди | уреди извор]

Клобук је широк 5-20, ретко и до 30 цм, углавном правилан и врло меснат. Руб клобука је неједнако спуштен, али оштар и јасно дефинисан. У почеткубива ужи од дршке, потом полукружан, а на врху (темену)помало спљоштен ређе испупчен. Смеђоцрвенкасте (кестењасте) је боје, а у почетку готово црн. Мало је наборан. Код младих гљива као да је прекривен белим прахом који се касније на рубу задржава. Током сувог времена са много сунца кожица шешира сува и прилично храпава, док је за време облачних и кишних дана влажна и помало сјајна. Цевчице су у почетку беле боје и кратке, касније добијају нијансу жуте. Старе гљиве пак имају дуге, маслинастозелене цевчице са широким рупицама које као да надвисују руб шешира. Не мењају боју на притисак. Дужине су 2-3 цм. Дршка је чврста и дебела. Висока је 5 - 13 цм, дебљине 5 - 8 цм. У почетку је округласта па трбушаста, потом се при врху помало растегне. Стара дршка готово да је ваљкаста. Више је или мање смеђаста и нешто светлија од шешира. Прекривена је карактеристичном црвенкастом мрежицом. Месо је бело, чврсто, сочно, угодног мириса и укуса који подсећају на лешнике. Приликом попречног пресека не мења боју.

Микроскопија[уреди | уреди извор]

Споре су вретенасте, глатке, величине 14 – 17 x 4,5 – 5,5 μм.

Отисак спора[уреди | уреди извор]

Отисак спора је маслинастосмеђа.

Јестивост[уреди | уреди извор]

Јестива и укусна врста која се припрема на различите начине.

Сличне врсте[уреди | уреди извор]

Црни вргањ (лат. Boletus aereus) који има црносмеђу боју клобука, без примјеса црвене боје.

Галерија[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Boletus aestivalis var. pinicola taxon record details at Index Fungorum”. Index Fungorum. Приступљено 23. 02. 2009. 

Литература[уреди | уреди извор]

  • Gljive Srbije i zapadnog Balkana. Uzelac B. BGV Logic Beogad, 2009.
  • Mushrooms. Phillips R. Macmillan London, 2006
  • Koja je ovo gljiva? prepoznavanje, sakupljanje, upotreba.Flik M. Marso Beograd, 2010
  • Atlas gljiva. Giuseppe P. Prosvejta Zagreb, 1997

Спољашње везе[уреди | уреди извор]