Бор (град)

С Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Бор (град у Србији))
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Бор
Bor collage.jpg
Бор- колаж слика (Панорама- поглед из ваздуха, Конак кнеза Милоша у Брестовачкој Бањи, Дом културе у Бору, Дампер у парк музеју, Хотел „Језеро" код Борског језера, Рударско-топионичарски басен Бор, Технички факултет у Бору)
Застава
Застава Бора
Грб Бора
Грб Бора
Административни подаци
Држава Србија
Управни округБорски округ
Становништво
Становништво
 — 34.160
 — густина717,33 ст./km2
Агломерација48.615
Географске карактеристике
Координате44°04′25″ СГШ; 22°05′26″ ИГД / 44.073666° СГШ; 22.0905° ИГД / 44.073666; 22.0905Координате: 44°04′25″ СГШ; 22°05′26″ ИГД / 44.073666° СГШ; 22.0905° ИГД / 44.073666; 22.0905
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина353 m
Површина47,621 km2
Бор на мапи Србије
Бор
Бор
Бор на мапи Србије
Остали подаци
ГрадоначелникАлександар Миликић (СНС)
Поштански број19210
19211
19212
19218
Позивни број030
Регистарска ознакаBO
Бор из ваздуха

Бор је град и седиште града Бора и Борског округа у источној Србији. Према попису из 2011. било је 34.160 становника (према попису из 1991. било је 40.668 становника).

Бор је рударски и индустријски град са развијеном обојеном металургијом.

Град је основан 1945. године, а само насеље негде око 1800. године[1]. Плански је насељаван стручном радном снагом у време Југославије те је стога изузетно шароликог етничког састава.

Град Бор и борски округ на карти Србије.

Географија[уреди | уреди извор]

У непосредној близини града су Брестовачке Бања, Борско језеро и планина Стол.

У граду Бор је један од највећих рудника бакра у Европи.

Бор има цивилни аеродром који тренутно нема активне комерцијалне летове[2]. Град Ниш је од Бора преко Зајечара и Књажевца удаљен 128km европским путем Е771, док је преко Параћина удаљен 192km европским путевима Е761 и Е75. Београд је удаљен 272 km путем Е761 и Е75.

Бор је удаљен око 30 km од Зајечара, 60 km од Неготина, око 60 km од Мајданпека и 120 km од Кладова.

Најближи гранични прелази су Ђердап 1 - Гвоздена Капија код Кладова са Румунијом и Вршка Чука код Зајечара са Бугарском.

Историја[уреди | уреди извор]

Дом културе у Бору

У оквиру Римског царства, Бор је био у саставу провинције Горње Мезије, чији је главни град био Виминацијум (данашњи Костолац). Од четвртог до шестог века, град је био део Источно римског царства (Византије). Ова територија је затим променила много господара. Прво су је освојили Гепиди, а у њиховом поседу је остала до бугарског освајања. Затим је поново ушла у састав Византије, а потом и Краљевине Угарске.

Насеље Бор је настало уз рудник бакра који је 1903. године отворио Ђорђе Вајферт. Од тада Бор почиње нагло да се развија и расте. У периоду од 1933. до 1940. године Бор је добио ново насеље, Нова (Јужна) колонија, подигнута је болница и нова школа, а рудник је прерастао у један од највећих у Европи. Године 1931. имао је 4.749 становника[3]. Статус града Бор је добио тек након Другог светског рата, 30. маја 1947. године када је имао 11.000 становника. Овде се налази Народна библиотека Бор.

За проналажење борског рудишта су заслужни Феликс Хофман, Фрања Шистек и Ђорђе Вајферт. Хофман је крајем 1862. године почео тражити руде по источној Србији. После четрдесет година рада на рударству, успео је да пронађе борско рудиште. У борској цркви се налази фреска на којој се налазе три рудара у клечећем положају, који су творци рудника: Феликс Хофман (научни), Фрања Шистек (технички) и Ђорђе Вајферт (финансијки).

Литература[уреди | уреди извор]

  • Јовановић, Божин; Ђурђевић, Миодраг (2005). Сто година борског рударства 1903-2003. Бор: Рударско топионичарски басен Бор и Београд: "Мегатренд" универзитет примењених наука.

Демографија[уреди | уреди извор]

У насељу Бор живи 30895 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 37,4 година (36,5 код мушкараца и 38,2 код жена). У насељу има 14044 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 2,80.

Ово насеље је углавном насељено Србима (према попису из 2002. године) али уз присуство великог броја нација и националних мањина.

Демографија[4]
Година Становника
1948. 11.103
1953. 14.533
1961. 18.816
1971. 29.418
1981. 35.591
1991. 40.668 40.391
2002. 39.387 40.342
2011. 34.160
Етнички састав према попису из 2002.[5]
Срби
  
32.785 83,23 %
Власи
  
2.352 5,97 %
Роми
  
1.216 3,08 %
Македонци
  
507 1,28 %
Југословени
  
251 0,63 %
Црногорци
  
192 0,48 %
Албанци
  
105 0,26 %
Хрвати
  
86 0,21 %
Бугари
  
62 0,15 %
Словенци
  
51 0,12 %
Румуни
  
47 0,11 %
Муслимани
  
37 0,09 %
Мађари
  
24 0,06 %
Немци
  
23 0,05 %
Бошњаци
  
16 0,04 %
Руси
  
15 0,03 %
Словаци
  
3 0,00 %
Горанци
  
3 0,00 %
Чеси
  
2 0,00 %
Украјинци
  
2 0,00 %
Русини
  
1 0,00 %
непознато
  
430 1,09 %


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

Привреда[уреди | уреди извор]

Дампер у парк музеју

Привреда Бора и околине се од оснивања града базирала на рударству. Коцепт самоуправног социјализма да се улаже у металску и препрађивачку индустрију оставио је трајни печат на град Бор и источну Србију. Изграђена је топионица капацитета од 140 хиљада тона бакра годишње, подигнута снажна флотација, а потом су уследила опсежна улагања у инфраструктуру (акумулација вештачког језера за потребе рударства али и као туристичког места) и пратеће привредне гране. Прилив радне снаге је био обиман, па се број становника стално повећавао. Рударско топионичарски басен Бор (РТБ Бор) је достигао у једном моменту 22 хиљаде запослених. Економски врхунац града је био осамдесетих година 20. века када је постао концерн који је имао своја представништва у Немачкој и Сједињеним Америчким Државама. Деведесетих година 20. века, са распадом СФР Југославије, комбинат бакра долази у тешку економску ситуацију у којој се налази до 2010. године. Између 2000. и 2010. РТБ Бор је обилато помаган од субвенцијама и другим олакшицама због великог значаја за читав регион. У истом периоду, држава је покушала у два наврата да приватизује концерн и нађе партнера који би инвестирао у даљи напредак производње. Геолошка Истраживања су потврдила да у околини Бора има богатих лежишта бакра и других метала што отвара могућности за привредни раст не само овог краја него читаве Србије. Рударско-топионичарски басен Бор је крајем 2018. године званично прешао у руке већинског власника "Циђина" из Кине[7].

Образовање[уреди | уреди извор]

У Бору постоји више основних и средњих школа, основна музичка и балетска школа и факултет.

Основне школе:

  • Основна школа „Вук Караџић"
  • Основна школа „Свети Сава"
  • Основна школа „Петар Радовановић"
  • Основна школа „Станоје Миљковић"
  • Основна школа „Бранко Радичевић"
  • Основна школа „Ђура Јакшић"
  • Основна школа „Душан Радовић“ (раније "9. Српска ударна бригада")
  • Основна школа "3. октобар"
  • Школа за основно и средње образовање „Видовдан"
  • Школа за основно музичко образовање и васпитање „Миодраг Васиљевић"

Средње школе:

  • Гимназија „Бора Станковић"
  • Машинско-електротехничка школа
  • Економско-трговинска школа
  • Техничка школа
  • Школа за средње образовање „Видовдан"
  • Академија „Доситеј" - Медицинска школа (истурено одељење)


Факултет у Бору припада Београдском Универзитету:

Спорт[уреди | уреди извор]

Боди Билдинг Клуб Партизан Бор

КК Бор

ФК Бор

ФК Мали Бор

Карате клуб Бор

Џудо Клуб Бор

Кик Бокс Клуб Бор

Ватерполо Клуб Бор

Побратимљени градови[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Историјски развој | Град Бор” (на језику: српски). Приступљено 25. 5. 2020. 
  2. ^ Srbija dobija još jedan aerodrom! - Naši u svetu
  3. ^ Мате Ујевић, Хрватска енциклопедија, трећи свезак, Загреб 1942. — страна 70
  4. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  5. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  6. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 
  7. ^ Кинески „Циђин“ преузео РТБ Бор - ИН4С

Спољашње везе[уреди | уреди извор]