Босанскохерцеговачка пјешадија

С Википедије, слободне енциклопедије

Босанскохерцеговачка пјешадија (њем. Bosnisch-hercegovinische Infanterie), обично називана Бошњаци (њем. Bosniaken),[а] била је грана Аустроугарске војске. Регрутовани изван аустријских и мађарских региона Двојне монархије, са значајним удјелом муслиманских кадрова (31,4%), ови пукови су уживали посебан статус. Имали су своје карактеристичке униформе и добијали су свој низ бројева у оквиру заједничке војске.

Јединице су биле дио аустроугарске пјешадије 1914. године и састојале су се од четири пјешадијска пука и батаљона војне полиције (њем. Feldjägerbataillon).

Позадина[уреди | уреди извор]

Парадна униформа Босанскохерцеговачке пјешадије

Берлински конгрес 1878. године додјелио је двије османске покрајине, Босански вилајет и Новопазарски санџак, на управљање Аустроугарској. У јулу исте године аустроугарске снаге су започеле окупацију обје покрајине, али су наишле на снажан отпор локалног муслиманско становништва.[1] Током кампање која је трајала све до октобра 1878. аустроугарске снаге су има 946 мртвих и 3.980 рањених војника.[2]

Иако су обје покрајине дејуре и даље припадале Османском царству, аустроугарска администрација је започела изградњу рудиментарних административних апарата на основу реформе постојећег система. У току је био заједнички отпор аустроугарској власти у многим руралним областима, посебно у Херцеговини и дуж источне границе са Црном Гором. „Аустријанци су успоставили посебне локалне милицијске снаге тамо, ’Пандуре’, али многи од ових милицајаца су постали побуњеници, а неки су окренули разбојништву”.[2]

„У новембру 1881. Аустроугарска влада је усвојила Војни закон (њем. Wehrgesetz) намећући обавезу свим Босанцима да служе у царској војсци”.[3] То је довело до широко распрострањених немира током децембра 1881. и током 1882. — који су једино могли бити поражени и потиснути војним средствима. Аустроугари су се пожалили сарајевском муфтији, Мустафи Хилмију Хаџиомеровићу, и он је убрзо издао фетву „позивајући Бошњаке да поштују војни закон”.[4] Други важни чланови муслиманске заједнице, као што је Мехмед-бег Капетановић (касније градоначелник Сарајева), позвали су муслиманске младиће да служе у аустроугарској војсци.

Види још[уреди | уреди извор]

Напомене[уреди | уреди извор]

  1. ^ Под појмом Бошњаци аустроугарска администрација је сматрале све становнике Босне и Херцеговине, не само Муслимане или данашње Бошњаке. Јануара 1913. године 31,4% подофицира и осталих били су муслимани, 39,8% српски православци и 25,4% римски католици

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Neumayer, стр. 24
  2. ^ а б Malcolm, Noel (1996). Bosnia: A Short History. New York University Press. ISBN 978-0-8147-5561-7. 
  3. ^ Karčić, p . 118.
  4. ^ Karčić, стр. 119