Босанци

Из Википедије, слободне енциклопедије
Географска граница регија Босне и Херцеговине у Босни и Херцеговини, према 2. издању енциклопедије Југославије.[1]

Босанци, Босанац, Босанка је регионални термин који је у активној употреби у српском, хрватском, бошњачком и словеначком језику, а њиме се означавају становници са територије Босне који могу бити Срби, Хрвати, Бошњаци (до скора Муслимани), као и припадници других народа који живе у Босни. Претежно се користи за означавање становника географске области Босна, а зависно од контекста може се односити и на све становнике Босне и Херцеговине.

Термин се појављује у издању „Српског рјечникаВука Караџића из 1818.[2] и поистовјећује се са појмовима Босанлија и Бошњак.

Босанци као националност[уреди]

На попису из 1991. године, националност становника Босне и Херцеговине је била подељена у 5 група: Хрвати, Муслимани, Срби, Југословени и остали.[3] Током Пописа становништва у БиХ 2013. године, поново је постало актуелно питање националног индентитета становника Босне и Херцеговине.[4] Ријасет Исламске заједнице у Босни и Херцеговини, 2012. године је издао проглас у коме позива Бошњаке да се на попису не изјашњавају као "Босанци, Муслимани или Херцеговци".[5] Пред Попис 2013. године, појавио се промотивни спот Омладинског културног центра Градачац, у коме се Бошњаци позивају да се изјасне као Бошњаци а не Босанци, а медији у Србији су осудили спот као злоупотребу деце у политичке сврхе.[6][7] Председник Републике Српске Милорад Додик је 2013. године изјавио да Бошњаци немају право да свој језик називају босанским језиком већ бошњачким.[8]

Медији су пренели случај једног родитеља из Сарајева, који је 2014. желео да свог сина упише у матичну књигу рођених као Босанца, међутим у општини су му одговорили да новорођенчад могу бити уписана само као Срби, Хрвати, Бошњаци или остали.[9] Након овога ангажовао је адвоката, да би 2015. општина саопштила да не постоје законска ограничења да ико буде уписан као Босанац по националности.[10] Медији су објавили да је ово прво дете које је у матичним књигама уписано као Босанац, а не као припадник једна од три конститутивна народа.[11] Родитељ је изјавио да се осећа као Бошњак по етничкој припадности, и Босанац по националности, и оптужио власти у БиХ да присиљавају становништво да се дели према етничкој припадности.[12]

У уставу Босне и Херцеговине, иако нема никаквих ограничења да се неко изјасни као Босанац по националности, за конститутивне народе су загарантована нека права која нису загарантована за "остале", што укључује и оне који се према својој националности изјашњавају као Босанци. Тако на пример Председништво Босне и Херцеговине, чине три члана од којих су два са територије Федерације БиХ, који су хрватске и бошњачке националности, и један са територије Републике Српске који је српске националности, док они који се према националности изјашњавају као Босанци немају овакве привилегије.[13]

Израз Босанац у другим земљама[уреди]

У другим земљама израз Босанац се користи као демоним за становника државе БиХ, а због сличности именице Босанац и Бошњак, понекад може доћи до забуне.

Референце[уреди]

  1. http://img684.imageshack.us/img684/953/geografskeregije.jpg
  2. Karadžić, Vuk Stefanović (1818). Lexicon serbico-germanico-latinum. Gedruckt bei den P.P. Armeniern. стр. 43–. 
  3. http://pod2.stat.gov.rs/ObjavljenePublikacije/G1991/pdf/G19914013.pdf
  4. Mirna Sadiković (29. 8. 2013.). „Popis stanovništva u BiH: Slobodno izjašnjavanje o naciji, vjeri i jeziku“. Slobodnaevropa.org Приступљено 10. 3. 2015.. 
  5. „RTS :: Bošnjak ili Bosanac?“ (на ((sr))). Rts.rs Приступљено 10. 3. 2015.. 
  6. D. Stanišić (13. 9. 2013.). „Zloupotreba dece uoči popisa : Region : POLITIKA“. Politika.rs Приступљено 10. 3. 2015.. 
  7. „RTS :: BiH, zloupotreba dece u promociji popisa?“ (на ((sr))). Rts.rs Приступљено 10. 3. 2015.. 
  8. „RTS :: Dodik: Ne postoji bosanski jezik“ (на ((sr))). Rts.rs Приступљено 10. 3. 2015.. 
  9. Dženana Karabegović. „Faruk, prvi Sarajlija koji je upisan u matičnu knjigu kao Bosanac“. Slobodnaevropa.org Приступљено 10. 3. 2015.. 
  10. Elvira M. Jukić. „Beba pobedila etnički podeljen sistem u BiH“. Balkan Insight Приступљено 10. 3. 2015.. 
  11. „Upisan prvi Bosanac u matičnu knjigu rođenih: Borba trajala osam mjeseci!“. Source.ba Приступљено 10. 3. 2015.. 
  12. RadioSarajevo. „Kako je jedan dječak dobio rodni list na kojem piše da je Bosanac (FOTO+VIDEO) | Radio Sarajevo“. Radiosarajevo.ba Приступљено 10. 3. 2015.. 
  13. http://www.ccbh.ba/public/down/USTAV_BOSNE_I_HERCEGOVINE_bos.pdf

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]