Босанци

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Граница између географске области Босне и географске области Херцеговине

Појам Босанци је општи, односно демонимски назив за становнике Босне, независно од њихове етничке, језичке, верске или било које друге припадности. У том смислу, Босанци могу бити Срби или Хрвати, односно етнички Бошњаци (или етнички Муслимани из Босне), као и припадници других народа који живе у Босни или су родом, односно пореклом са подручја Босне. Појам се користи првенствено за означавање становника саме Босне као географске области, али у зависности од контекста може се односити и на све становнике Босне и Херцеговине. Термин се у поменутим значењима активно употребљава у српском, хрватском, словеначком, македонском, бошњачком и црногорском језику.

Лексиколошко значење[уреди]

Основно лексиколошко значење појма Босанци у функцији демонима посведочено је бројним изворним примерима из старије и новије историје. Као општа ознака за становнике Босне, појам се појављује у оба издања Српског рјечника, првом из 1818.[1] и другом из 1852.[2] године. Том приликом, Вук Стефановић-Караџић је као састављач речника указао на истоветно демонимско значење појмова Босанац, Бошњак и Бошњанин.[3][2] Истоветно, односно опште демонимско значење појма Босанац и осталих истозначних појмова (Бошњак, Бошњанин) забележио је и Ђура Даничић,[4] а њихово изворно значење је на истоветан начин забележено и у потоњем Речнику САНУ.[5] Иста изворна значења поменутих појмова бележи и Etimologijski rječnik ЈАЗУ.[6]

Архаични синоними[уреди]

Поред појма Босанци, као општи називи за становнике Босне (у регионалном смислу) изворно су употребљавани и неки други термини, као што су Бошњани или Бошњаци. Сви ови појмови су првобитно имали демонимско значење.[3][2][4][5][6] Тек у новије време, појам Бошњаци је добио и посебно, етнонимско значење, као ознака за етничке Бошњаке. До тога је дошло након неуспеха првобитног покушаја аустроугарских власти да након окупације Босне и Херцеговине (1878) створе интегралну "босанску" нацију, што није уродило плодом због одлучног отпора не само Срба, већ и Хрвата. Пошто им није успело да општи појам "Босанци" претворе у етничку одредницу, аустроугарске власти су се усредсредиле на појам "Бошњаци" коме је из политичких разлога приписано и етничко значење. Главни идеолог и заговорник такве политике био је аустроугарски министар Бењамин Калај под чији је утицај потпао и део муслиманских првака, првенствено у средњој Босни, док је већина муслиманских првака из Херцеговине одбила да се одрекне свог традиционалног херцеговачког региналног идентитета. Упркос томе, аустроугарске власти су наставиле са политиком бошњачења, која је била усмерена првенствено према муслиманском становништву Босне.[7]

Појам Босанци као ознака етничке припадности[уреди]

На попису из 1991. године, националност становника Босне и Херцеговине је била подељена у 5 група: Хрвати, Муслимани, Срби, Југословени и остали.[8] Током Пописа становништва у БиХ 2013. године, поново је постало актуелно питање националног идентитета становника Босне и Херцеговине.[9] Ријасет Исламске заједнице у Босни и Херцеговини, 2012. године је издао проглас у коме позива Бошњаке да се на попису не изјашњавају као "Босанци, Муслимани или Херцеговци".[10] Пред Попис 2013. године, појавио се промотивни спот Омладинског културног центра Градачац, у коме се Бошњаци позивају да се изјасне као Бошњаци а не Босанци, а медији у Србији су осудили спот као злоупотребу деце у политичке сврхе.[11][12] Председник Републике Српске Милорад Додик је 2013. године изјавио да Бошњаци немају право да свој језик називају босанским језиком већ бошњачким.[13]

Медији су пренели случај једног родитеља из Сарајева, који је 2014. желео да свог сина упише у матичну књигу рођених као Босанца, међутим у општини су му одговорили да новорођенчад могу бити уписана само као Срби, Хрвати, Бошњаци или остали.[14] Након овога ангажовао је адвоката, да би 2015. општина саопштила да не постоје законска ограничења да ико буде уписан као Босанац по националности.[15] Медији су објавили да је ово прво дете које је у матичним књигама уписано као Босанац, а не као припадник једна од три конститутивна народа.[16] Родитељ је изјавио да се осећа као Бошњак по етничкој припадности, и Босанац по националности, и оптужио власти у БиХ да присиљавају становништво да се дели према етничкој припадности.[17]

У уставу Босне и Херцеговине, иако нема никаквих ограничења да се неко изјасни као Босанац по националности, за конститутивне народе су загарантована нека права која нису загарантована за "остале", што укључује и оне који се према својој националности изјашњавају као Босанци. Тако на пример Председништво Босне и Херцеговине, чине три члана од којих су два са територије Федерације БиХ, који су хрватске и бошњачке националности, и један са територије Републике Српске који је српске националности, док они који се према националности изјашњавају као Босанци немају овакве привилегије.[18]

На попису становништва у Босни и Херцеговини 2013. године, као Босанци се изјаснило 37.110 становника, од чега је њих 35.687 живело у Федерацији Босне и Херцеговине.[19]

Израз Босанац у другим земљама[уреди]

У другим земљама израз Босанци се користи као демоним за становнике државе Босне и Херцеговине или као надимак за људе који су пореклом са подручја Босне, а због сличности термина Босанац и Бошњак, понекад може доћи до забуне, пошто појам Бошњак може имати два значења, старије (демонимско) и новије (етнонимско).

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ Стефановић-Караџић 1818, стр. 42.
  2. 2,0 2,1 2,2 Стефановић-Караџић 1852, стр. 38.
  3. 3,0 3,1 Стефановић-Караџић 1818, стр. 42, 43.
  4. 4,0 4,1 Daničić 1882, стр. 557, 562-563.
  5. 5,0 5,1 Стевановић 1962, стр. 73, 85-86.
  6. 6,0 6,1 Skok 1971, стр. 191.
  7. ^ Kraljačić 1987.
  8. ^ http://pod2.stat.gov.rs/ObjavljenePublikacije/G1991/pdf/G19914013.pdf
  9. ^ Mirna Sadiković (29. 8. 2013). „Popis stanovništva u BiH: Slobodno izjašnjavanje o naciji, vjeri i jeziku”. Slobodnaevropa.org. Приступљено 10. 3. 2015. 
  10. ^ „RTS :: Bošnjak ili Bosanac?” (на језику: (на језику: српски)). Rts.rs. Приступљено 10. 3. 2015. 
  11. ^ D. Stanišić (13. 9. 2013). „Zloupotreba dece uoči popisa : Region : POLITIKA”. Politika.rs. Приступљено 10. 3. 2015. 
  12. ^ „RTS :: BiH, zloupotreba dece u promociji popisa?” (на језику: (на језику: српски)). Rts.rs. Приступљено 10. 3. 2015. 
  13. ^ „RTS :: Dodik: Ne postoji bosanski jezik” (на језику: (на језику: српски)). Rts.rs. Приступљено 10. 3. 2015. 
  14. ^ Dženana Karabegović. „Faruk, prvi Sarajlija koji je upisan u matičnu knjigu kao Bosanac”. Slobodnaevropa.org. Приступљено 10. 3. 2015. 
  15. ^ Elvira M. Jukić. „Beba pobedila etnički podeljen sistem u BiH”. Balkan Insight. Приступљено 10. 3. 2015. 
  16. ^ „Upisan prvi Bosanac u matičnu knjigu rođenih: Borba trajala osam mjeseci!”. Source.ba. Архивирано из оригинала на датум 20. 02. 2015. Приступљено 10. 3. 2015. 
  17. ^ RadioSarajevo. „Kako je jedan dječak dobio rodni list na kojem piše da je Bosanac (FOTO+VIDEO) | Radio Sarajevo”. Radiosarajevo.ba. Архивирано из оригинала на датум 20. 02. 2015. Приступљено 10. 3. 2015. 
  18. ^ http://www.ccbh.ba/public/down/USTAV_BOSNE_I_HERCEGOVINE_bos.pdf
  19. ^ „Резултати Пописа 2013, Етничка/национална припадност, вјероисповијест, матерњи језик”. Агенција за статистику БиХ. Приступљено 26. 11. 2017. 

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]