Пређи на садржај

Босна у раном средњем вијеку

С Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Босна (рани средњи вијек))
Босна у саставу раносредњовјековне Кнежевине Србије, према стању које је постојало током 9. и 10. вијека

Босна у раном средњем вијеку, односно раносредњовијековна Босна (грч. χωρίον Βόσονα / земљица Босна) била је српска историјска област, која се током раног средњег вијека налазила у саставу тадашњих српских држава, првобитне Кнежевине Србије (од 7. до 10. вијека) и потоње државе Војислављевића (11. вијек). Обухватала је средишњи дио географске области Босне у горњем сливу ријеке Босне, по којој је и сама област добила име.[1][2][3][4][5]

Историја

[уреди | уреди извор]
Приближан опсег првобитне Босне у раном средњем вијеку, са придодатим подацима о каснијим жупама и градовима

Током античког периода, све области око горњег слива ријеке Босне припадале су римској провинцији Далмацији, чија је унутрашњост током 5. и 6. вијека тешко пострадала у вријеме тадашњих ратова. Досељавањем Јужних Словена на Балканско полуострво током 6. и 7. вијека започео је нови период у историји тих области. У највећем дијелу некадашње римске провинције Далмације настанили су се Срби, а тадашњи опсег српског етничког простора према западу посвједочен је вијестима франачког хроничара Ајнхарда, који је у својим „Аналима франачког краљевства“ забиљлежио, под 822. годином,[6] да су Срби народ који држи велики дио Далмације (лат. Sorabos, quae natio magnam Dalmatiae partem obtinere dicitur).[7]

Првобитна Босна (означена најтамнијом нијансом) и потоњи развој босанске државе током средњег вијека

Први помен Босне као области у историјским изворима садржан је у историографском дјелу византијског цара и писца Константина VII Порфирогенита (945-959) под насловом О управљању Царством. У 32. поглављу, које носи наслов „О Србима и земљи у којој сада станују“, помиње се и мала област, односно земљица Босна (грч. χωρίον Βόσονα) и то у саставу тадашње Кнежевине Србије. Исти извор биљежи да се у области Босне налазе два града: Катера (грч. Κάτερα) и Десник (грч. Δεσνήκ). За оба града предложене су разне убикације на ширем простору средње Босне.[8][9]

После распада те српске државе у другој половини 10. вијека, претпоставља се да је Босна заједно са осталим српским земљама привремено потпала под непосредну или посредну власт Самуиловог царства (976-1018), а потом долази под привремену власт Византије. Средином 11. вијека, у вријеме успона државе Војислављевића, тадашњи српски владари Михаило и Бодин шире власт и према области Босне. Према позном Љетопису попа Дукљанина, Бодин је око 1081. године или нешто доцније за управитеља у Босни поставио кнеза Стефана. Исти Љетопис садржи и друге податке који се оносе на историју Босне у овом периоду, поготово када је ријеч о обласним подјелама и династичким односима, али та казивања немају упориште у другим изворима, те се стога у науци не сматрају као поуздана.[10][11]

Крајем 11. и почетком 12. вијека долази до успона сусједне Краљевине Угарске, која временом успоставља свој утицај и на Босну, којом од 12. вијека владају банови, чиме започиње нови период у историји ове области.[12][13]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Ћоровић 1940.
  2. ^ Ћирковић 1964.
  3. ^ Klaić 1989.
  4. ^ Mrgić-Radojčić 2004, стр. 43-64.
  5. ^ Živković 2010, стр. 149-161.
  6. ^ Scholz 1970, стр. 111.
  7. ^ Pertz 1845, стр. 83.
  8. ^ Ферјанчић 1959, стр. 58-59.
  9. ^ Moravcsik 1967, стр. 160-161.
  10. ^ Кунчер 2009.
  11. ^ Живковић 2009.
  12. ^ Живковић 2004, стр. 153-164.
  13. ^ Живковић 2008, стр. 49-60.

Извори и литература

[уреди | уреди извор]

Литература

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]