Босна (часопис)
Босна је био илустровани месечни часопис за књижевност и савремени живот, који је излазио у Београду у периоду од 1908. до 1914. године. Власник и уредник овог часописа био је Јово Ђ. Ковачевић, а штампао се у штампарији Саве Раденковића и брата у Београду.
- Неке од насловних страна часописа Босна
-
-
-
-
-
Садржај[уреди | уреди извор]
Босна је излазила редовно, једном месечно, у свескама од 16 до 18 страна. Часопис је био лепо илустрован квалитетним фотографијама, од приказа пејзажа, првенствено српских и словенских земаља, до фотографија политичара, државника, књижевника, уметника, научника и других истакнутих лица.[1] У Босни су излазили чланци и расправе морално поучне садржине из српске прошлости и садашњости и генерално све што је доприносило развитку и напретку српског народа, како у физичком и моралном, тако и у привредном и националном правцу. Уредништво је као главни задатак себи задало да проповеда духовно јединство и солидарност свих Словена и да уздиже и негује дух слободе и правде. Да ради на узајамности и заједници, како Јужних Словена, тако и осталих Балканских народа.[1]
У овом часопису излазиле су чланци и расправе политичке садржине, прилози из етнографије, политичке географије, народне и културне историје, као и из живота словенских народа уопште. У њему ће се објављивати све важније новости из српске и руске књижевности, али и других словенских народа, тако је у сваком броју излазио је један краћи роман или приповетка. Читаоци су могли да прочитају и народне умотворине, лирске и епске песме, народне пословице и изреке. Неретко су се у овом часопису могле наћи и карикатуре.[2]
У Босни су излазиле и тзв. Турске анегдоте од Михаила Чајковксог Садик-паше, где су читаоци могли да читају о животу и обичајима турског народа.[3] У сваком броју је излазила по једна прича, која је била целина за себе. На реализацији овог часописа сарађивали су најугледнији српски књижевници тог периода, који су у научним расправама објективни критичари. Сталне рубрике у Босни биле су Домаћи лекар и Народни учитељ, у којима су излазили едукативни текстови, корисни за ширу јавност.[1]
Претплата[уреди | уреди извор]
Цена претплате за Србију, земље Јужних Словена и Европску Турску била је 10 динара, или круна, за годину дана и 5 динара за пола године. За све друге земље износила је 16 динара, франака или круна за годину дана, односно половину цене за пола године. Појединачни бројеви продавали су се само у уредништву. Претплата и рукописи слали су се уредништву Босне у Баба Вишњиној улици у Београду број 68.
Огласи[уреди | уреди извор]
Часопис Босна је био погодан за оглашавање, јер се радо читао у свим земљама где је било Срба.[4] За оглас који је заузимао целу страну цена је била петнаест динара, уколико изађе само једном. Онај оглас који је заузимао пола стране цена је била осам динара, а за четвртину стране пет динара. Оглас који је заузимао једну осмину странице плаћао се два и по динара, а за још ситније огласе цена се договарала.[4] Они који су се оглашавали чешће имали су попуст од 20%.[4]