Ботаничка башта Универзитета у Копенхагену

Ботаничка башта Универзитета у Копенхагену
Положај
Место	Копенхаген
Држава	Данска
Координате	55° 41′ 13″ С; 12° 34′ 26″ И / 55.686944° С; 12.573889° И
Карактеристике
Површина	10 ha
Тип парка	ботаничка башта
Заштита и посећеност
Старатељ	Универзитет у Копенхагену
Година изградње	1600. (основана); 1870. (садашња локација)
Остало
Веб презентација	snm.dk/en/botanical-garden

Ботаничка башта Универзитета у Копенхагену (Botanisk have), обично називана једноставно Копенхашка ботаничка башта се налази у центру Копенхагена, у Данској. Простире се на површини од 10 хектара и посебно је позната по свом комплексу историјских стакленика који датирају из 1874. године.

Башта је део Природњачког музеја Данске, који је и сам део Природно-математичког факултета Универзитета у Копенхагену. Служи у истраживачке, образовне и рекреативне сврхе.

Историја

Прва башта: Хортус Медикус

Ботаничка башта је први пут основана 1600. године, али је два пута премештена пре него што је коначно добила своју садашњу локацију 1870. године. Вероватно је основана да би се обезбедила колекција данских лековитих биљака након што је током Реформације много манастира и њихових башта напуштено или срушено.^[1]

Прва башта, позната као Хортус Медикус, основана је 2. августа 1600. године краљевском повељом на земљишту које је поклонио краљ Кристијан IV. Налазила се у улици која се сада зове Кристалгаде, где је изграђена и резиденција за једног од професора универзитета. Професор је био дужан да одржава башту, без обзира на то коју катедру је држао. Године 1621. Оле Ворм је лично преузео одговорност за башту и обогатио је великим бројем данских лековитих биљака, као и ретким страним врстама које је добио од својих бројних професионалних контаката у иностранству.^[2]

Одерова башта

Другу ботаничку башту основао је Георг Кристијан Одер 1752. године у новооснованом округу Фредерикстаден на захтев краља Фредерика V. Мањи западни део, који се простирао на нешто мање од пола хектара, био је опремљен стаклеником, док је источни део остао углавном незасађен. Башта је отворена за јавност 1763. године.

Године 1770. део Одерове баште стављен је на располагање универзитетској ботаничкој башти. Претходне године Кристијан VII је донирао Универзитету средства која су створила економску основу за проширење баште, али пошто на првобитној адреси није било простора за њу, на крају је изабрано решење ван ове локације.^[3]

Одер је постао први директор Ботаничке баште. Да би нагласио њен економски значај, као и у духу доба просветитељства, израдио је биолошки атлас Flora Danica, илустровано дело које описује све данске биљке. Одер је отпуштен 1771. године.

Шарлотенборг башта

Године 1778. обе баште су затворене када је краљ донирао део земљишта иза палате Шарлотенборг за оснивање нове и веће ботаничке баште. Планови за ову башту добили су краљевско одобрење 22. јула 1778. Требало је да има два директора, једног би именовао Универзитет, а другог краљ. Први именовани са универзитета на ову позицију био је Кристијан Фрис Ротбел, који је већ управљао баштом од Одеровог пензионисања, а први краљевски именовани био је Јохан Теодор Холмскјолд.

Године 1817, модел са двоструким директорством је напуштен када је Јенс Вилкен Хорнеман постављен за јединог директора баште. У овој фази, башта се простирала на приближно 1,6 хектара у ниском, мочварном подручју. Главна зграда је подигнута дуж канала Нихавн (Нова лука), у којој су се налазили ботанички музеј, библиотека и резиденције за директора и ботаничког баштована. Такође су постојали објекти за складиштење осетљивих биљака током зиме. Први стакленик у башти, Guiones Koldhus, подигнут је 1784. године. Године 1803. краљ је финансирао изградњу новог комплекса стакленика од 200 квадратних метара, а 1837. године додати су и нови стакленици.

Године 1841. Јоаким Фредерик Скоув је заменио Хорнемана на месту директора баште. Међу његовим иницијативама било је оснивање новог одељка са 570 данских врста, и побољшана је каталогизација биљака и семена. Његов мандат је трајао до 1852. године. Током ове фазе башта је постала још теснија и постало је очигледно да је потребно још једно проширење.

Садашња ботаничка башта

Ботаничка башта је добила своју садашњу локацију 1870. године. Четири године касније, 1874. године, башта је добила свој велики комплекс стакленика на иницијативу оснивача Карлсберга, Ј. К. Јакобсена, који га је и финансирао. Његова инспирација била је стаклена зграда Кристална палата која је подигнута за Велику изложбу у Лондону 1851. године.^[4]

1977. године, вртови, укључујући и стакленике, стављени су на листу органа за заштиту природе - Данске агенције за културу и палате.

Копенхашка ботаничка башта данас

Копенхашка ботаничка башта је са бесплатним улазом. Постоје стакленици, музеј и хербаријум, библиотека, продавница биљака, семена и мали избор баштенске опреме, као и ресторан.

Колекције

Ботаничка башта садржи више од 13.000 врста. Башта је распоређена у различите делове, укључујући: данске биљке (600 врста), вишегодишње биљке (1.100 врста), једногодишње биљке (1.100 врста), биљке из планинских подручја централне и јужне Европе и Конифер Хил, који је засађен четинарима. Један од најновијих додатака је башта рододендрона.

У башти има много лепих примерака дрвећа.^[5] Најстарије дрво у башти је таксодија из 1806. године која је премештена са старе локације када је имала 60 година.^[1]

Стакленици

Башта има 27 стакленика. Најзначајнији је комплекс зимске баште површине 3000 квадратних метара из 1874. године. Кућа палми у њеном средишту је висока 16 метара и има уске, спиралне степенице од ливеног гвожђа које воде до пролаза на врху. Биљке укључују палму из 1824. године и лепу колекцију цикада, од којих су неке старе више од 100 година. Стакленик дуг педесет метара садржи опсежну колекцију кактуса и других сукулената, док други садржи орхидеје и бегоније.^[5] Врт такође има посебан климатизовани стакленик погодан за арктичке биљке.^[5]

Музеј

Универзитетски ботанички музеј и хербаријум смештени су у згради која се налази унутар баште, што особљу баште омогућава лак приступ референтним делима и више од 2 милиона узорака сушених биљака.^[5]

Од 1909. до 1911. године, Карл Јакобсен је поставио неколико одливака класичних статуа у башти.^[6]

Референце

^ ^а ^б „Botanisk Have”. Danmarks Naturfredningsforening. Приступљено 2009-04-06.
^ „The first garden”. University of Copenhagen. Архивирано из оригинала 2011-10-02. г. Приступљено 2010-02-24.
^ „The second and third Botanic Garden”. University of Copenhagen. Архивирано из оригинала 2014-11-29. г. Приступљено 2010-02-24.
^ „Botanisk Have”. AOK. Архивирано из оригинала 2009-04-12. г. Приступљено 2009-04-06.
^ ^а ^б ^в ^г „University of Copenhagen Botanical Garden”. Encyclopædia Britannica. Приступљено 2009-04-06.
^ „Carl Jacobsen” (на језику: дански). Gyldendal. Приступљено 2013-06-22.

Спољашње везе

Official webpage
History and restoration, pdf about the garden
Source - Nyhavn

55° 41′ 13″ С; 12° 34′ 26″ И / 55.686944444° С; 12.573888888° И / 55.686944444; 12.573888888

[Именован-20251117132802-1] а ^б „Botanisk Have”. Danmarks Naturfredningsforening. Приступљено 2009-04-06.

[2] „The first garden”. University of Copenhagen. Архивирано из оригинала 2011-10-02. г. Приступљено 2010-02-24.

[3] „The second and third Botanic Garden”. University of Copenhagen. Архивирано из оригинала 2014-11-29. г. Приступљено 2010-02-24.

[4] „Botanisk Have”. AOK. Архивирано из оригинала 2009-04-12. г. Приступљено 2009-04-06.

[Именован_2-20251117132802-5] а ^б ^в ^г „University of Copenhagen Botanical Garden”. Encyclopædia Britannica. Приступљено 2009-04-06.

[6] „Carl Jacobsen” (на језику: дански). Gyldendal. Приступљено 2013-06-22.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]