Бошко Обрадовић

С Википедије, слободне енциклопедије
Бошко Обрадовић
Бошко Обрадовић, 2021.
Лични подаци
Датум рођења(1976-08-23)23. август 1976. (47 год.)
Место рођењаВранићи, СР Србија, СФР Југославија
УниверзитетУниверзитет у Београду
Занимањеполитичар
Породица
Супружник
  • Весна Обрадовић (р. 2016)
  • Јулија Обрадовић (в. 2016)
Деца5
Политичка каријера
Политичка
странка		Двери
Тренутна функција
Функцију обавља од 1. августа 2022.
3. јун 2016 — 3. јун 2020.
Потпис

Бошко Обрадовић (Вранићи, 23. август 1976) српски је политичар и публициста. Суоснивач је и председник политичке странке Двери.

Биографија[уреди | уреди извор]

Рођен је 23. августа 1976. у Вранићима, у близини Чачка.[1] Одрастао је у свом родном месту. Има брата Бранка Обрадовића. Гимназију је завршио у Чачку, а затим уписао србистику на Филолошком Факултету Универзитета у Београду, на коме је дипломирао 2002. са тезом Милош Црњански и нови национализам. Своју дипломску студију је публиковао 2005. и за њу добио награду за најбољу књигу на српском језику „Милош Црњански”, у периоду 2003—2005.[2] Био је уредник часописа Двери српске у периоду 1999—2012.[2]

Радио је шест година као библиотекар, а био је на месту шефа односа са јавношћу Градске библиотеке Чачка. Тренутно је један од уредника издавачке куће Catena Mundi, коју је основао заједно са Бранимиром Нешићем. Ожењен је и отац петоро деце. Подржава Црвену звезду.[3]

Године 2020. уписао је мастер академске студије политикологије (модул: избори и изборне кампање) на Факултету политичких наука, а годину дана касније је одбранио тезу Реформе изборног система Србије — Идеје, предлози, концепти.

Двери српске[уреди | уреди извор]

Заједно са још двоје студената Филолошког факултета Универзитета у Београду, основао је часопис Двери српске, 27. јануара 1999. Часопис је покренут као билтен студената србистике, да би се затим развио у један од најпопуларнијих националних часописа. Истовремено је редовно писао за љотићевски часопис Нова искра од 1998. до 2003,[4] а чији сарадници су били Данило Тврдишић и Бранимир Нешић. Са њима је 2003. основао удружење грађана Српски сабор Двери. Био је покретач Српске мреже, Сабора српске омладине и Светосавске школе. Године 2015. оснива и региструје политичку организацију Српски покрет Двери. На Оснивачкој скупштини 27. јуна 2015. изабран је за председника овог покрета.

Политичка каријера[уреди | уреди извор]

Парламентарни избори 2012.[уреди | уреди извор]

На парламентарним изборима у Србији, одржаним 6. маја 2012, био је четврти кандидат на изборној листи Двери и носилац изборне листе Двери у Чачку. На парламентарним изборима, изборна листа Двери освојила је 4,33% гласова и није успела да пређе цензус од 5% неопходан за улазак у Народну скупштину.[5] Представници Двери су након ових избора категорично тврдили да је изборна листа Двери прешла цензус, али да су им гласови покрадени и поводом овога организовали неколико протеста.

Двери су у Чачку прешле изборни цензус и освојиле 13,24% гласова. Њихови одборници су преузели своје мандате 12. јула 2012, а председник одборничке групе Двери у Скупштини града Чачка постао је Бошко Обрадовић.

Парламентарни избори 2014.[уреди | уреди извор]

На ванредним парламентарним изборима 2014., био је носилац изборне листе Двери. Ни овим изборима Двери нису успеле да пређу цензус за улазак у Народну скупштину (освојиле су 3,58% гласова).[6].

Парламентарни избори 2016.[уреди | уреди извор]

Обрадовић је 8. јануара 2015. са председницом ДСС-а Сандом Рашковић Ивић, Костом Чавошким и Ђорђем Вукадиновићем потписао Божићни проглас којим је наглашено да се формира опозициони блок против републичког и покрајинског режима и креће у борбу за ванредне изборе на свим нивоима. Ово је изазвало негодовање многих присталица и симпатизера у покрету али је упркос томе настављена сарадња са ДСС-ом. Убрзо је на Видовданском Сабору донета одлука да Двери прерасту у класичну политичку странку.

Убрзо је покренут Патриотски блок, који је наступио на ванредним парламентарним изборима Србији и покрајинским изборима у АП Војводини, који су одржани 24. априла 2016. На ванредним парламентарним изборима, ова коалиција успела је да пређе изборни цензус освојивши 5,04% гласова[7] и тако добила своје представнике у Народној скупштини. Од укупно 13 посланичких места које су освојили, Дверима је припало 7, а ДСС-у 6. Покрет Двери је након ових избора по први пут постао парламентарни политички покрет. Након ових избора, Бошко Обрадовић постао је народни посланик и председник посланичке групе Двери у Скупштини Србије.

На покрајинским изборима у АП Војводини Патриотски блок освојио је 3,24% гласова, не успевши да пређе изборни цензус неопходан за улазак у покрајинску Скупштину.[8].

Председнички избори 2017.[уреди | уреди извор]

Главни одбор Српског покрета Двери, саопштио је 3. септембра 2016. да ће Обрадовић бити кандидат овог покрета на изборима за председника Србије 2017.[9] Након расписивања ових избора, Обрадовић је 10. марта Републичкој изборној комисији предао потписе за кандидатуру.[10] На овим изборима који су одржани 2. априла Обрадовић је освојио 2,29% гласова.[11]

Дела[уреди | уреди извор]

  1. Милош Црњански и нови национализам, Хришћанска мисао, Београд 2005.
  2. Српски завет – српско национално питање данас, Српски сабор Двери, 2007. (друго издање: 2008; треће издање 2010. године)
  3. Српска унија - Елементи националне стратегије за 21. век, Двери, Catena Mundi, Београд, 2012.
  4. Српска десница - Позиција српске "књижевне деснице" у 30-им годинама XX века, Catena Mundi, Београд, 2015
  5. Промена система, Београд, 2021[12]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Biografija.org. „Boško Obradović”. Приступљено 3. 4. 2017. 
  2. ^ а б Istinomer. „BOŠKO OBRADOVIĆ”. Приступљено 3. 4. 2017. 
  3. ^ Adrović, Hana (24. 3. 2019). „Nešto Drugačije 53: Boško Obradović”. Јутјуб. Приступљено 27. 3. 2019. 
  4. ^ Nedic, Nova Iskra,Dimitrije Ljotic,Milan. „НОВА ИСКРА | СРБИЈА”. www.novaiskra.rs (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 23. 01. 2018. г. Приступљено 22. 01. 2018. 
  5. ^ Извештај о укупним резултатима избора за народне посланике Народне скупштине 2012. Архивирано на сајту Wayback Machine (30. јануар 2014), РИК
  6. ^ Резултати Избора за народне посланике Републике Србије 2014. Архивирано на сајту Wayback Machine (25. март 2014), РИК
  7. ^ „РИК објавио коначне резултате избора, у Скупштини представници 12 листа” Новости, 5. мај 2016.
  8. ^ „„Konačni rezultati pokrajinskih izbora 2016. godine” Србија избори 2016, [[4. мај]] [[2016]].”. Архивирано из оригинала 19. 06. 2020. г. Приступљено 26. 03. 2017. 
  9. ^ „Двери: Бошко Обрадовић кандидат за председника Србије”, Б92, 3. септембар 2017.
  10. ^ „Бошко Обрадовић предао потписе за кандидатуру, РИК прогласио”, Блиц, 10. март 2017.
  11. ^ „Коначни резултати избора за председника Републике, одржаних 2. априла 2017. ” Архивирано на сајту Wayback Machine (26. јул 2017), Републичка изборна комисија
  12. ^ „Boško Obradović promovisao svoju sedmu knjigu "Promena sistema" - Politika - Dnevni list Danas” (на језику: српски). Приступљено 2021-06-29. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Бошко Обрадовић на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Бошко_Обрадовић&oldid=26505686”