Пређи на садржај

Бојана Борић Брешковић

Додај везе
С Википедије, слободне енциклопедије
Бојана Борић Брешковић
Датум рођења1947
Место рођењаБеоград, СР Србија, СФРЈ
ДржављанствоСрбија
ОбразовањеФилозофски факултет Универзитета у Београду
Занимањеисторичар, археолог
ДеловањеДиректорка Народног музеја Србије

Бојана Борић Брешковић (Београд, 1947) српска је историчарка античког доба, археолог и дугогодишња директорка Народног музеја Србије.[1] Једна је од најистакнутијих стручњакиња за културну и економску историју античког доба на територији Србије и централног Балкана.[2]

Биографија

[уреди | уреди извор]

Рани живот и образовање

[уреди | уреди извор]

Бојана Борић Брешковић је рођена 1947. године у Београду.[3] Дипломирала је класичне науке на Филозофском факултету Универзитета у Београду, а упоредо је студирала археологију.[3] Магистарске студије завршила је на одељењу за историју на истом факултету.[4]

Током младости бавила се џудом као борилачком вештином.[5]

Професионална каријера

[уреди | уреди извор]

Борић Брешковић је започела професионалну каријеру радећи у Музеју града Београда, из ког је 1977. године прешла у Народни музеј на место кустоса Збирке за античку нумизматику и епиграфику.[4]

Њена ужа специјалност је културна и економска историја античког доба на територији Србије и централног Балкана.[3] Сарађује са многобројним светским музејским и научним центрима и ауторка је више од 130 научних радова.[4]

Директорка Народног музеја

[уреди | уреди извор]

Бојана Борић Брешковић је два пута обављала функцију директорке Народног музеја Србије. Први мандат је трајао од 1996. до 2001. године, када је постала прва жена директорка у историји ове институције.[4] Други мандат започела је у септембру 2012. године и траје до данас.[1]

Током њеног првог директорског мандата, 1999. године, услед НАТО бомбардовања, почело је повлачење сталне поставке музеја.[4] У другом мандату, покренула је свеобухватне и темељне грађевинске радове у Народном музеју, са циљем да буде оспособљен да на савремен начин остварује своје многобројне делатности.[3]

Под њеним руководством, Народни музеј је 2022. године, након 15 година затварања, свечано отворен за јавност са обновљеном централном зградом и новом сталном поставком.[4]

Издавачка делатност

[уреди | уреди извор]

Године 2013, када је по други пут изабрана за директорку Народног музеја, Службени гласник је објавио њену књигу „Златни пресек", коју је написала у сарадњи са Татјаном Цвјетићанин, Емином Зечевић и Андрејем Старовићем.[4]

Признања и награде

[уреди | уреди извор]

Борић Брешковић је добитница више државних награда, укључујући:

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б „Организациона структура”, Народни музеј, приступљено 25. 5. 2025, http://www.narodnimuzej.rs/o-muzeju/organizatsiona-struktura/
  2. ^ „Темељ нашег културног наслеђа”, Вечерње новости, 10. 5. 2024, приступљено 25. 5. 2025, https://www.novosti.rs/c/kultura/vesti/1365772/temelj-naseg-kulturnog-nasledja-intervju-bojana-boric-breskovic-direkor-narodnog-muzeja-srbije
  3. ^ а б в г „Direktorka Narodnog muzeja za Novo jutro”, Pink, 24. 1. 2018, приступљено 25. 5. 2025, https://pink.rs/politika/55442/direktorka-narodnog-muzeja-za-novo-jutro%C2%A0odluka-da-podrzim-listu-aleksandar-vucic-zato-sto-volimo-beograd-bila-je-jednostavna-i-jasna-video
  4. ^ а б в г д ђ е ж „Bojana Borić Brešković: Direktorka sa tri 'B'”, Данас, 3. 11. 2022, приступљено 25. 5. 2025, https://www.danas.rs/vesti/drustvo/bojana-boric-breskovic-direktorka-sa-tri-b/
  5. ^ „Bojana Borić Brešković: Ne verujem u sreću, verujem u rad”, Gloria, 11. 7. 2018, приступљено 25. 5. 2025, https://www.gloria.rs/zvezde/price/133531/bojana-boric-breskovic-ne-verujem-u-srecu-verujem-u-rad
  6. ^ Vulićević, Sofija (28. jun 2025). „VUČIĆ DODELIO ODLIKOVANJA ZA VIDOVDAN Evo kome je sve uručeno ordenje: Na listi profesori, estradni umetnici i pojedinci heroji”. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Бојана_Борић_Брешковић&oldid=30469783”