Бојишина

Из Википедије, слободне енциклопедије
Бојишина
Административни подаци
Држава  Србија
Управни округ Јабланички
Град Лесковац
Становништво
Становништво
 — (2011) Пад 185
Географске карактеристике
Координате 42°53′04″ СГШ; 22°06′03″ ИГД / 42.884333° СГШ; 22.100833° ИГД / 42.884333; 22.100833Координате: 42°53′04″ СГШ; 22°06′03″ ИГД / 42.884333° СГШ; 22.100833° ИГД / 42.884333; 22.100833
Временска зона UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Надм. висина 486 м
Бојишина на мапи Србије
Бојишина
Бојишина
Остали подаци
Позивни број 016
Регистарска ознака LE

Бојишина је насељено место града Лесковца у Јабланичком округу. Према попису из 2011. било је 185 становника. Бојишина је мање планинско село које је смештено с десне стране Јужне Мораве.[1]

Полажај и тип.[уреди]

Мање планинско село десно од Јужне Мораве. Лежи између насеља Дедине Баре са СЗ и Боћевице са ЈИ. Становници водом се снабдевају из неколико мањих кладенаца. Топографски називи су: Стрмац, Цер, Залучак, Купињак, Средњи Рид, Касапски Трап, Црни Пањ, Страшка Падина, Јабланска Долина, Големи Камен, Орашје. Сикиљевац, Cтpaње, Високи Рид, Доброво Село, Рамниште. Бојишина има раз6ијен тип. Поједине махале, почев од Ј. Мораве, зову се: Калајџици, Копитарци (означена на карти), Цветковци (означена на карти), Ивковци, Стаменковци (на карти: Стаменковци), Божичани и Бојанинци. Укупно село има 56 домова (1958. г.).

Старине и прошлост[уреди]

Потез Добраво Село лежи у rорњем високом делу данашње Бојишине близу места Петлов Рид. Старији сељаци наводе, да је некада тамо било неко насеље. А неки кажу: „„Бог ти знае шта је било"”. На месту где је лежало то насеље садашњи становници изоравају „цигле, цреп и друго нешто" . По причању, те су цигле квадратасте са странама дугим око 30 см. Дебљина циrала износи око 10 см. На потесу Рамниште, до данашње махале Бојанинци, говори се, да је постојало неко старо гробље. Сада је тамо њива сељака Велимира Николића. Он ми је говорио, да је у њиви изоравао „дугачки гробови", пошто су „неки пут људи били високи". Бојишина је релативно младо село основано од досењеника кpajeм XVIII или почетком XIX века. До друrог светскоr рата Бојишина и суседна Боћевица били су једно насеље. То насеље звало се Бојишина, док се Боћевица водила као њена махала (на карти Бочева Мах.). У поменутом paтy између данашње Бојишине и Боћевице водила је окупациона српско-бугарска граница. Бојишина је лежала на територији Србије, а Боћевица на територији окупираној од Бугара. Онда оне су се почелe рачунати као посебна села. Иначе атар села са њивама, пашом и шумом остао је заједнички. Бојишина раније је имала две махале: Дервен поред Ј. Мораве у западном делу села и Кошара на планинском земљишту у источном крају села. Дервен сада се рачуна као део варошице Грделице. Сеоске славе су Спасовдан и Бели Петак (први петак после Духова). Уствари Бели Петак је преслава, „заричана" 1911. г., јер је тада много „убио град" . У овом селу више гостију има на дан Белог Петка, пошто Спасовдан славе и нека друга околна села. Бојишина има посебно гробље. Налази се близу места Кошара. Тамо је и сеоски крст. О празницима сељаци посећују цркву у Грделици.[2]


Историја[уреди]

Бојишина је релативно младо село основано од досељеника крајем 18. или почетком 19. века. До Другог светског рата Бојишина и суседна Боћевица биле су једно насеље. То насеље звало се Бојишина, док је Боћевица била њена махала. У поменутом рату, између данашње Бојишине и Боћевице налазила се окупациона српско-бугарска граница, тако да је Бојишина била са српске, а Боћевица са бугарске стране. Од тада су оне почеле да се рачунају као посебна села.[1]

Сеоске славе су Спасовдан и Бели Петак. У селу се налази и мали, сеоски крст.

Демографија[уреди]

У насељу Бојишина живи 210 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 46,7 година (47,6 код мушкараца и 45,9 код жена). У насељу има 86 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,85.

Ово насеље је у потпуности насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

Демографија[3]
Година Становника
1948. 337
1953. 382
1961. 393
1971. 369
1981. 326
1991. 267 265
2002. 245 256
2011. 185
Етнички састав према попису из 2002.[4]
Срби
  
245 100,0 %
непознато
  
0 0,0 %


Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 Др Јован Трифуноски, Грделичка клисура: Природне лепоте и географске одлике
  2. Др. Ј. Ф. Трифуновски, Грделичка Клисура, Лесковац, 1964, 152 -154 страна
  3. „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  4. „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  5. „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе[уреди]