Бојл-Мариотов закон
Бојл-Мариотов закон (негде познат као и Бојлов закон) је један од закона гасова. Име је добио по ирском природњаку Роберту Бојлу[1] и француском физичару Едму Мариоту. Овај закон је применљив је на гасовита тела која се понашају попут идеалних гасова.[2][3] Закон гласи:
На константној температури и непромењеној количини гаса, производ притиска и запремине је константан.[2]
То значи за колико пута повећамо притисак толико пута ћемо смањити запремину. Процеси који се дешавају на константним темпрературама су изотермски процеси.
Извођење закона[уреди | уреди извор]
Овај закон је изведен из основне једначине молекулско кинетичке теорије гасова.
где је: - притисак, - концентрација гаса, - средња кинетичка енергија гаса.
Целу једначину помножимо са и добијамо, пошто је
.
Међутим главни услови за овај закон је да су: , . Значи да је производ притиска и запремине такође једнак константи:
, или
Бојл-Мариотов закон има велику примену (рецимо код роњења).
Извори[уреди | уреди извор]
- ^ „The Boyle Papers, BP 9, fol. 75v-76r”. Архивирано из оригинала на датум 22. 11. 2009. Приступљено 25. 12. 2010.
- ↑ 2,0 2,1 Levine, Ira N. (2009). Physical chemistry. New York: McGraw-Hill. ISBN 978-0-07-253862-5.
- ^ West, John B. (2005). „Robert Boyle’s landmark book of 1660 with the first experiments on rarified air”. J Appl Physiol. 98: 31—39.
Литература[уреди | уреди извор]
- Levine, Ira N. (2009). Physical chemistry. New York: McGraw-Hill. ISBN 978-0-07-253862-5.