Бољ

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Бољ
мађ. Bóly
Bóly - Palace.jpg
Дворац у Бољу
Застава
Застава
Грб
Грб
Административни подаци
Држава Мађарска
РегионЈужна прекодунавска регија
ЖупанијаБарања
СрезМохач
Становништво
Становништво
 — 2010.4.002
 — густина25,38 ст./km2
Географске карактеристике
Координате45°58′02″ СГШ; 18°31′06″ ИГД / 45.96729° СГШ; 18.51825° ИГД / 45.96729; 18.51825Координате: 45°58′02″ СГШ; 18°31′06″ ИГД / 45.96729° СГШ; 18.51825° ИГД / 45.96729; 18.51825
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Површина157,68 км2
Бољ на мапи Мађарске
Бољ
Бољ
Поштански број7754
Позивни број69
Веб-сајт
http://boly.ekisterseg.hu/

Бољ (мађ. Bóly, нем. Bohl, хрв. Boja), до 1950. године Немачки Бољ (мађ. Németbóly) град је у Мађарској. Бољ се налази у оквиру жупаније Барања.

Град има 4.002 становника према подацима из 2010. године.

У Бољу постоји мањинска самоуправа српске мањине у Мађарској.

Географија[уреди]

Бољ се налази у јужном делу Мађарске, близу државне границе са Хрватском - 12 километара јужно од града. Од првог већег града, Печуја, град је удаљен око 35 километара југоисточно.

Град се налази у средишњем делу Панонске низије, у историјској области Барања. Насеље се налази на приближно метара надорске висине, а околно подручје је равничарско до бреговито.

Историја Срба у месту[уреди]

Рац Боја је 1724. године имала око 30 српских православних породица. Године 1747. дотадашња Српска Боја (Рац Боја) преименована је у Немачку Боју (Немет Боја). Потиснула је државна власт Србе у корист Немаца.[1]

У месту је 1855. године живело 2028 становника. Постојала је једна католичка црква. Почетком 20. века у месту су одржавани вашари пет пута годишње: 6. јануара, 16. маја, 25. јула, 3. септембра и 20. октобра.[2]

У барањском месту Неметбољи (Немачка Боја) је 1905. године било 34 православна житеља. Ту су живели и Буњевци.[3]

Становништво[уреди]

Демографија

Становништво Боља данас је претежно мађарско, али ту живе и припадници мањинских народа: Немци (16,5%), Хрвати (0,5%), Срби (0,2%), Роми. Невелика српска заједница има месну самоуправу, једну од 20-ак активних подружница српске мањинске самоуправе у Мађарској.

Попис 1910.[уреди]

Бољ[4]
Језик Вера

укупно: 3.298

  Немачки 2.698 (81,80%)
  Мађарски 474 (14,37%)
  Хрватски 66 (2,00%)
  Српски 21 (0,63%)
  Словачки 4 (0,12%)
  остали 35 (1,06%)

укупно: 3.298

  Римокатол. 3.192 (96,78%)
  Јевреји 54 (1,63%)
  Лутерани 21 (0,63%)
  Калвинисти 14 (0,42%)
  Православци 13 (0,39%)

Напомена: У рубрици осталих језика највећи број особа исказао је шокачки, а мањи део ромски језик.

Галерија[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ "Гласник Историјског друштва у Новом Саду", Нови Сад 1932.
  2. ^ "Србобран" велики календар за 1906., Нови Сад 1905.
  3. ^ Мата Косовац: "Српска православна митрополија Карловачка по подацима из 1905. године", Карловци 1910.
  4. ^ „Језички и верски састав становништва Краљевине Угарске по насељима, Попис 1910. године”. Архивирано из оригинала на датум 13. 01. 2018. Приступљено 13. 03. 2019. 

Спољашње везе[уреди]