Бразавил
| Бразавил франц. Brazzaville | |
|---|---|
 Бразавил | |
| Административни подаци | |
| Држава |  Конго |
| Департман | Департман Бразавил |
| Становништво | |
| Становништво | |
| — 2014. | 1.827.000 |
| — густина | 6.923,08 ст./km2 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 4° 19′ 30″ Ј; 15° 19′ 20″ И / 4.325° Ј; 15.322222° И |
| Апс. висина | 320 m |
| Површина | 263,9 km2 |
  Бразавил Бразавил на карти Републике Конго | |
| Позивни број | 242 |
| Веб-сајт | |
| http://www.brazzaville.cg | |
Бразавил (франц. Brazzaville)[1][2][3][4] је највећи и главни град Републике Конго и речно пристаниште у доњем току реке Конго. Са друге стране реке је главни град Демократске Републике Конго Киншаса. Бразавил има око 1,1 милион становника, док агломерација ова два града има око 9 милиона становника.
Значајније грађевине у граду су Базилика Свете Ане из 1949, Торањ Набемба и Конгресна палата.
Године 2013, Бразавил је UNESCO прогласио градом музике; од тада је такође члан Мреже креативних градова.[5]
Географија[уреди | уреди извор]
Бразавил покрива велико подручје северно од реке Конго, одмах испод базена Малебо. Мбаму, велико острво у оквиру Пула, део је територије Републике Конго.
Бразавил је 506 kilometres (314 miles) у унутрашњости од Атлантског океана и приближно 474 km (295 mi) јужно од екватора. Град је општина која је одвојена од осталих региона републике; окружен је Пул департманом. Око града су велике равнице. Град је релативно раван и налази се на надморској висини од 317 metres (1.040 feet). Низводно река Конго има бројне брзаке, познате као водопади Ливингстон, који спречавају пловидбу узводно до ове тачке од њеног ушћа у Атлантик.
Киншаса, главни град Демократске Републике Конго, налази се на јужној обали Конга, директно наспрам Бразавила. Да би се направила разлика између две афричке земље које имају „Конго“ у својим именима, Република Конго се понекад назива Конго-Бразавил, за разлику од Конго-Киншаса. Киншаса је више од пет пута већа од Бразавила по популацији. Ово је једино место на свету где су се два национална главног града развила на супротним обалама реке, на видику један од другог.[6]
У марту 2018. потписана је „Декларација из Бразавила“ за промовисање бољег управљања и очувања Централног слива, региона у басену Конга и првенствено у ДРК. То је највеће тропско тресетиште на свету, које се састоји од мочварних шума. Очување овог подручја је важно за опстанак мегафауне, а такође је критично за светску климу. Спаљивањем тресета ослободило би се превише угљеника и подигло би температуру Земље. Декларацију о очувању тресетишта као највеће светске копнене залихе органског угљеника потписале су Демократска Република Конго, Република Конго и Индонезија, која такође има тресетишта.[7]
Клима[уреди | уреди извор]
Бразавил карактерише тропска влажна и сува клима. Његова влажна сезона, која траје од октобра до маја, дужа је од суве сезоне, која покрива преостале месеце. Најсушнији месеци у Бразавилу, јул и август, у просеку немају значајне падавине. Пошто се Бразавил налази јужно од екватора, његова сушна сезона почиње око „зимског” солстиција, а то је месец јун. Град има релативно сталне температуре током целе године.
| Клима Бразавила (аеродром Маја-Маја) 1961–1990, екстреми 1932–садашњост | |||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Показатељ \ Месец | Јан. | Феб. | Мар. | Апр. | Мај | Јун | Јул | Авг. | Сеп. | Окт. | Нов. | Дец. | Год. |
| Апсолутни максимум, °C (°F) | 37,5 (99,5) |
36,3 (97,3) |
37,5 (99,5) |
36,8 (98,2) |
37,3 (99,1) |
34,3 (93,7) |
33,8 (92,8) |
40,2 (104,4) |
39,5 (103,1) |
38,9 (102) |
35,8 (96,4) |
40,2 (104,4) |
40,2 (104,4) |
| Максимум, °C (°F) | 30,5 (86,9) |
31,3 (88,3) |
31,7 (89,1) |
31,8 (89,2) |
30,9 (87,6) |
28,4 (83,1) |
27,0 (80,6) |
28,5 (83,3) |
30,4 (86,7) |
30,8 (87,4) |
30,4 (86,7) |
30,2 (86,4) |
30,2 (86,4) |
| Просек, °C (°F) | 26,0 (78,8) |
26,4 (79,5) |
26,7 (80,1) |
26,8 (80,2) |
26,2 (79,2) |
23,8 (74,8) |
22,4 (72,3) |
23,6 (74,5) |
25,5 (77,9) |
26,1 (79) |
25,9 (78,6) |
25,8 (78,4) |
25,4 (77,7) |
| Минимум, °C (°F) | 21,4 (70,5) |
21,5 (70,7) |
21,7 (71,1) |
21,9 (71,4) |
21,6 (70,9) |
19,3 (66,7) |
17,8 (64) |
18,8 (65,8) |
20,6 (69,1) |
21,4 (70,5) |
21,4 (70,5) |
21,5 (70,7) |
20,7 (69,3) |
| Апсолутни минимум, °C (°F) | 17,0 (62,6) |
14,5 (58,1) |
17,7 (63,9) |
18,6 (65,5) |
17,0 (62,6) |
12,7 (54,9) |
10,5 (50,9) |
10,3 (50,5) |
15,2 (59,4) |
13,7 (56,7) |
18,2 (64,8) |
17,7 (63,9) |
10,3 (50,5) |
| Количина падавина, mm (in) | 160 (6,3) |
137 (5,39) |
167 (6,57) |
191 (7,52) |
118 (4,65) |
8 (0,31) |
3 (0,12) |
4 (0,16) |
34 (1,34) |
139 (5,47) |
261 (10,28) |
172 (6,77) |
1,394 (54,88) |
| Дани са падавинама (≥ 1.0 mm) | 10 | 8 | 11 | 12 | 8 | 1 | 0 | 0 | 4 | 9 | 14 | 12 | 89 |
| Релативна влажност, % | 81 | 80 | 79 | 81 | 81 | 79 | 77 | 73 | 71 | 76 | 81 | 82 | 78 |
| Сунчани сати — месечни просек | 171 | 167 | 192 | 181 | 177 | 141 | 127 | 133 | 145 | 152 | 157 | 154 | 1.897 |
| Извор #1: Deutscher Wetterdienst (humidity, 1951–1990)[8][9][а] | |||||||||||||
| Извор #2: Meteo Climat (record highs and lows)[10] | |||||||||||||
Историја[уреди | уреди извор]
Основао га је 1880. Пјер Саворган де Браза. Од 1898. Бразавил је главни град колоније Француски Конго. Године 1900, имао је око 5.000 становника, да би се овај број већао на 100.000 до 1950. Овде је накратко било седиште покрета Слободна Француска (France libre) октобра 1940. после немачке окупације Француске. У Другом светском рату био је центар за операције француских снага у Африци. Под руководством Шарла де Гола ту је одржана Конференција у Бразавилу 1944. на којој се разматрало будуће уређење француских колонијалних поседа.
Привреда[уреди | уреди извор]
![[икона]](http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/1/1c/Wiki_letter_w_cropped.svg/20px-Wiki_letter_w_cropped.svg.png){kind=small} | Овај одељак би требало проширити. Можете помоћи додавањем садржаја. |
Развијена је прехрамбена и тешка индустрија.[11]
Саобраћај[уреди | уреди извор]
Железничком пругом Бразавил је спојен са градом и луком Поант Ноар на Атлантском океану. Има и међународни аеродром.
Партнерски градови[уреди | уреди извор]
Напомене[уреди | уреди извор]
- ^ Station ID for Brazzaville/ Maya–Maya is 64450 Use this station ID to locate the sunshine duration
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Roman Adrian Cybriwsky, Capital Cities around the World: An Encyclopedia of Geography, History, and Culture, ABC-CLIO, USA, 2013, p. 60
- ^ Sylvie Ayimpam, Vie matérielle, échanges et capitalisme sur la rive méridionale du Pool du fleuve Congo (1815-1930), Centre d'Étude des Mondes Africains (CEMAf), 2006, p. 4 and p. 9
- ^ Joseph ZIDI, Brazzaville : Les enjeux de la géographie des migrations (1800-2010), Université Marien Ngouabi de Brazzaville, 2016
- ^ MARTIN Phyllis M., Loisirs et société à Brazzaville pendant l'ère coloniale, KARTHALA Editions, 2006, p. 31
- ^ „Brazzaville, Zahlé, Kraków and Fabriano designated UNESCO Creative Cities”. UN News (на језику: енглески). 2013-10-21. Архивирано из оригинала 4. 10. 2018. г. Приступљено 2018-10-03.
- ^ „Face-off over the Congo: the long rivalry between Kinshasa and Brazzaville”. TheGuardian.com. 17. 1. 2017. Архивирано из оригинала 18. 7. 2017. г. Приступљено 15. 7. 2017.
- ^ „Historic agreement signed to protect the world's largest tropical peatland”. UNEP - UN Environment Programme. 23. 3. 2018. Архивирано из оригинала 31. 7. 2020. г. Приступљено 29. 5. 2020.
- ^ „Klimatafel von Brazzaville (Flugh.) / Kongo” (PDF). Baseline climate means (1961–1990) from stations all over the world (на језику: немачки). Deutscher Wetterdienst. Архивирано (PDF) из оригинала 11. 2. 2020. г. Приступљено 24. 10. 2016.
- ^ „Station 64450 Brazzaville/ Maya–Maya”. Global station data 1961–1990—Sunshine Duration. Deutscher Wetterdienst. Архивирано из оригинала 2017-10-17. г. Приступљено 24. 10. 2016.
- ^ „Station Brazzaville” (на језику: француски). Meteo Climat. Архивирано из оригинала 6. 3. 2018. г. Приступљено 24. 10. 2016.
- ^ „Sub-national HDI - Area Database - Global Data Lab”. hdi.globaldatalab.org (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 23. 9. 2018. г. Приступљено 2018-09-13.
- ^ „Coopération”. Brazzaville.cg (на језику: француски). Commune de Brazzaville, Congo. Архивирано из оригинала 5. 9. 2017. г. Приступљено 12. 9. 2017.
Литература[уреди | уреди извор]
- Ziavoula, Robert Edmond, ур. (2006). Brazzaville, une ville à reconstruire. Paris: Karthala. ISBN 2-84586-825-1.
- Chavannes, Charles de. (1929) "Le Sergent Sénégalais Malamine." Annales de l'Académie des Sciences Coloniales, vol. 3:159–187.
- Brazza, A Life for Africa. 2006. ISBN 978-1-4259-1198-0. Текст „Petringa, Maria” игнорисан (помоћ)
- Tiepolo, M. (1996) "City Profile: Brazzaville" in Cities v. 13, pp. 117–124
- Brisset-Guibert, Hervé (2007) Brazzaville petit guide historique, in the site www.presidence.cg ("palais presidentiel")
- Cultural reference: In the final scene of the 1942 film, Casablanca, it is to Brazzaville that Captain Renault (Claude Rains) suggests he and Rick (Humphrey Bogart) might escape to together for "vacation" and, as Rick counters, "the beginning of a beautiful friendship."
- Whitehouse, Bruce (2012). Migrants and Strangers in an African City: Exile, Dignity, Belonging. Bloomington: Indiana University Press. ISBN 9780253000811.
- Martin, Phyllis 1995, Leisure and Society in Colonial Brazzaville, Cambridge: Cambridge University Press.
- Paul Tiyambe Zeleza; Dickson Eyoh, ур. (2003). „Brazzaville, Congo”. Encyclopedia of Twentieth-Century African History. Routledge. ISBN 0415234794.
- Charles Didier Gondola (2005). „Brazzaville”. Ур.: Kevin Shillington. Encyclopedia of African History. Fitzroy Dearborn. ISBN 978-1-57958-245-6.
- Simon Bekker and Goran Therborn, ур. (2011), „Brazzaville”, Capital Cities in Africa: Power and Powerlessness, Dakar: Council for the Development of Social Science Research in Africa, ISBN 978-2- 8697-8495-6, Архивирано из оригинала 04. 03. 2016. г., Приступљено 11. 02. 2023
- Charles de Chavannes (1935), Note sur la fondation de Brazzaville en 1884 (на језику: француски)
- Pierre Sirven (1972). „Les industries de Brazzaville”. Cahiers d'Outre-Mer (на језику: француски). 25 — преко Persee.fr.
- Roland Pourtier (2000). „Brazzaville dans la guerre: crise urbaine et violences politiques” [Brazzaville in the war: urban crisis and political violence]. Annales de géographie (на језику: француски). 109. doi:10.3406/geo.2000.1901 — преко Persee.fr.
- Elisabeth Dorier-Apprill (2001). „Un cycle de guerres urbaines à Brazzaville”. Les Annales de la recherche urbaine (на језику: француски) (91). doi:10.3406/aru.2001.2440 — преко Persee.fr.
- Robert Edmond Ziavoula, ур. (2006). Brazzaville, une ville à reconstruire (на језику: француски). Paris: Éditions Karthala. ISBN 978-2-8111-4128-8.
- „Chronology of Catholic Dioceses: Republic of the Congo”. Norway: Roman Catholic Diocese of Oslo. Приступљено 12. 9. 2017.
- David R. Devereux (2005). „Colonial Federations: French Equatorial Africa”. Ур.: Kevin Shillington. Encyclopedia of African History. Fitzroy Dearborn. стр. 260—261. ISBN 978-1-135-45670-2.
- Muriel E. Chamberlain (2013) [1998]. „Chronology of Decolonisation: the French Empire: French Equatorial Africa”. Longman Companion to European Decolonisation in the Twentieth Century. Routledge. стр. 163+. ISBN 978-1-317-89744-6.
- „Patrimoines et monuments”. Brazzaville.cg (на језику: француски). Commune de Brazzaville, Congo. Приступљено 12. 9. 2017.
- Nora Greani (2012). „Soixante ans de création à l’École de peinture de Poto Poto (Congo-Brazzaville)”. Cahiers d'études africaines (на језику: француски) (205) — преко Revues.org.
- „Tableau synoptique des maires” (на језику: француски). Commune de Brazzaville, Congo. Архивирано из оригинала 31. 8. 2017. г.
- „Les arrondissements”. Brazzaville.cg (на језику: француски). Commune de Brazzaville, Congo. Приступљено 12. 9. 2017.
- „Brazzaville en bref”. Brazzaville.cg (на језику: француски). Commune de Brazzaville, Congo. Приступљено 12. 9. 2017.
- United Nations Department of Economic and Social Affairs, Statistical Office (1987). „Population of capital cities and cities of 100,000 and more inhabitants”. 1985 Demographic Yearbook. New York. стр. 247—289.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- Званични веб-сајт
- FUSION CITIES, consolidation of movement, urban analysis seminar with vectorised maps of the agglomeration by TU Darmstadt, 2009
- Maria Petringa's 1997 biographical article on Savorgnan de Brazza, describing events leading to the founding of Brazzaville
- „(Brazzaville)”. Mukanda: ressources documentaires sur l'Afrique centrale (на језику: француски). France: University of Lorraine. Архивирано из оригинала 10. 10. 2017. г. Приступљено 11. 02. 2023. (Bibliography)
- „(Brazzaville)”. Directory of Open Access Journals. UK. (Bibliography of open access articles)
- Items related to Brazzaville, various dates (via Europeana)
- Items related to Brazzaville, various dates (via Digital Public Library of America)
| Опште | |
|---|---|
| Народне библиотеке | |
| Остало | |
