Бранио сам Младу Босну

С Википедије, слободне енциклопедије
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Бранио сам Младу Босну
Branio sam Mladu Bosnu.png
Постер за филм
Жанрдрама
РежијаСрђан Кољевић
СценариоСрђан Кољевић
ПродуцентЗоран Јанковић
Главне улогеНикола Ракочевић
Вук Костић
Небојша Глоговац
Ваја Дујовић
МузикаБиља Крстић
Драгомир Мики Станојевић
СценографијаЗорана Петров
КамераГоран Воларевић
МонтажаПетар Путниковић
Издавачка кућаКошутњак филм
Година2014.
Трајање167 минута
Земља Србија
Језиксрпски
IMDb веза

Бранио сам Младу Босну је српски филм из 2014. године у режији и по сценарију Срђана Кољевића.

Филм је своју премијеру имао 14. октобра 2014. године.

Године 2015. на РТС-у је приказана серија од четири епизоде под истим називом, од материјала снимљеног за филм.

Радња[уреди | уреди извор]

Applications-multimedia.svgУПОЗОРЕЊЕ: Следе детаљи заплета или комплетан опис филма!

28. јун 1914. године – Гаврило Принцип и његови другови, младићи који снивају о слободи, извршиће атентат на престолонаследника Аустроугарске монархије Франца Фердинанда. Суочени са огромним репресалијама Аустрије, Принцип и другови одлучили су да све признају. Међутим, без обзира на све покушаје да се у истрази нађу докази, а кривица за атентат припише влади Србије, истрага доживљава неуспех. Србија нема никакве везе са атентатом, али ништа није могло да заустави рат... Суђење младобосанцима које се одиграло октобра 1914. у Сарајеву, само је требало да да потврду аргументима за објаву рата Србији.[1]

На суђењу које следи, у најважнијем судском пороцесу XX века, браниће их млади правник Рудолф Цистлер. Кад упозна заносе и идеале својих брањеника, наћи ће се у вртлогу емотивне драме, спреман на највећи ризик. Ово је прича о Сарајевском атентату из његовог угла...[2]

Улоге[уреди | уреди извор]

Глумац Улога
Никола Ракочевић Рудолф Цистлер
Вук Костић Вељко Чубриловић
Небојша Глоговац Лео Пфефер
Ваја Дујовић Јованка Чубриловић
Милош Ђуровић Гаврило Принцип
Марко Грабеж Недељко Чабриновић
Марко Павловић Трифко Грабеж
Милан Марић Данило Илић
Борис Исаковић Тужилац Фрањо Свара
Бранислав Лечић Шеф полиције Виктор Ивасјук
Драган Петровић Судија Куриналди
Радослав Миленковић Венцл Малек
Новак Билбија Митар Керовић
Бранислав Томашевић Мишко Јовановић
Вучић Перовић Васо Чубриловић
Андреј Пиповић Цветко Поповић
Љубомир Бандовић Наредник Мурат
Марко Јанкетић Иво Андрић
Ирфан Менсур Коста Премужић

Лик Рудолфа Цистлера[уреди | уреди извор]

24 особе су оптужене за убиство престолонаследника а дан касније, на историјску сцену ступио је Рудолф Цистлер рекавши да се младобосанцима може судити за “убиство”, али не за “убиство престолонаследника” јер закон у Босни не познаје посебну заштиту престолонаследника. Оспорио је и оптужбу за велеиздају.

Атентатори су две недеље касније, 28. октобра, ипак осуђени (петорица на смрт, а остали на 20 година робије), а Цистлер је због тога што је знањем и вештином понизио тадашње правосудне органе, 24 сата по окончању суђења прогнан из Сарајева.

Рудолф Цистлер је у време одбране младобосанаца и сам био веома млад, имао је свега 24 године.[3]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Бранио сам Младу Босну”. Мој Тв. Приступљено 3. 2. 2020. 
  2. ^ „Бранио сам Младу Босну”. РТС. Приступљено 3. 2. 2020. 
  3. ^ „Барнио сам Млчаду Босну”. Блиц. Приступљено 3. 2. 2020. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]