Бранио сам Младу Босну
| Бранио сам Младу Босну | |
|---|---|
 Филмски постер | |
| Жанр | драма |
| Режија | Срђан Кољевић |
| Сценарио | Срђан Кољевић |
| Продуцент | Зоран Јанковић |
| Главне улоге | Никола Ракочевић Вук Костић Небојша Глоговац Ваја Дујовић |
| Музика | Биља Крстић Драгомир Мики Станојевић |
| Сценограф | Зорана Петров |
| Сниматељ | Горан Воларевић |
| Монтажа | Петар Путниковић |
| Продуцентска кућа | Кошутњак филм |
| Година | 2014. |
| Трајање | 167 минута |
| Земља |  Србија |
| Језик | српски |
| IMDb веза | |
Бранио сам Младу Босну је српски филм из 2014. године у режији и по сценарију Срђана Кољевића.[1]
Филм је своју премијеру имао 14. октобра 2014. године.[1]
Године 2015. на РТС-у је приказана серија од четири епизоде под истим називом, од материјала снимљеног за филм.
Радња[уреди | уреди извор]
28. јун 1914. године – Гаврило Принцип и његови другови, младићи који снивају о слободи, извршиће атентат на престолонаследника Аустроугарске монархије Франца Фердинанда.[1] Суочени са огромним репресалијама Аустрије, Принцип и другови одлучили су да све признају. Међутим, без обзира на све покушаје да се у истрази нађу докази, а кривица за атентат припише влади Србије, истрага доживљава неуспех. Србија нема никакве везе са атентатом, али ништа није могло да заустави рат... Суђење младобосанцима које се одиграло октобра 1914. у Сарајеву, само је требало да да потврду аргументима за објаву рата Србији.[2]
На суђењу које следи, у најважнијем судском процесу XX века, браниће их млади правник Рудолф Цистлер.[1] Кад упозна заносе и идеале својих брањеника, наћи ће се у вртлогу емотивне драме, спреман на највећи ризик. Ово је прича о Сарајевском атентату из његовог угла...[3]
Улоге[уреди | уреди извор]
| Глумац | Улога |
|---|---|
| Никола Ракочевић | Рудолф Цистлер |
| Вук Костић | Вељко Чубриловић |
| Небојша Глоговац | Лео Пфефер |
| Ваја Дујовић | Јованка Чубриловић |
| Милош Ђуровић | Гаврило Принцип |
| Марко Грабеж | Недељко Чабриновић |
| Марко Павловић | Трифко Грабеж |
| Милан Марић | Данило Илић |
| Борис Исаковић | Тужилац Фрањо Свара |
| Бранислав Лечић | Шеф полиције Виктор Ивасјук |
| Драган Петровић | Судија Куриналди |
| Радослав Миленковић | Венцл Малек |
| Новак Билбија | Митар Керовић |
| Бранислав Томашевић | Мишко Јовановић |
| Вучић Перовић | Васо Чубриловић |
| Андреј Пиповић | Цветко Поповић |
| Љубомир Бандовић | Наредник Мурат |
| Марко Јанкетић | Иво Андрић |
| Ирфан Менсур | Коста Премужић |
Лик Рудолфа Цистлера[уреди | уреди извор]
24 особе су оптужене за убиство престолонаследника а дан касније, на историјску сцену ступио је Рудолф Цистлер рекавши да се младобосанцима може судити за “убиство”, али не за “убиство престолонаследника” јер закон у Босни не познаје посебну заштиту престолонаследника. Оспорио је и оптужбу за велеиздају.
Атентатори су две недеље касније, 28. октобра, ипак осуђени (петорица на смрт, а остали на 20 година робије), а Цистлер је због тога што је знањем и вештином понизио тадашње правосудне органе, 24 сата по окончању суђења прогнан из Сарајева.
Рудолф Цистлер је у време одбране младобосанаца и сам био веома млад, имао је свега 24 године.[4]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ а б в г „Бранио сам Младу Босну”. Филмски центар Србије. Архивирано из оригинала 20. 05. 2022. г. Приступљено 3. 2. 2021.
- ^ „Бранио сам Младу Босну”. Мој Тв. Приступљено 3. 2. 2020.
- ^ „Бранио сам Младу Босну”. РТС. Приступљено 3. 2. 2020.
- ^ „Барнио сам Млчаду Босну”. Блиц. Приступљено 3. 2. 2020.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- Бранио сам Младу Босну на сајту IMDb (језик: енглески)
 | Овај чланак везан за филмску уметност је клица. Можете допринети Википедији тако што ћете га проширити. |