Бранислава Илић

С Википедије, слободне енциклопедије
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Бранислава Илић
Датум рођења1970.
Место рођењаНиш
 СР Србија, СФР Југославија

Бранислава Илић (Ниш, 1970), награђивана je драмска списатељица, драматург, сценаристкиња, глумица и прозаисткиња из Србије.[1]

Биографија[уреди | уреди извор]

У Нишу је завршила Средњу глумачку школу. Дипломирала је драматургију на Факултету драмских уметности у Београду. Први ангажман — глумачки и драматуршки — имала је у Народном позоришту у Нишу.

Три године је радила као драматург у Народном позоришту у Београду (2008—2010). Сарађивала је на представама и у Српском народном позоришту у Новом Саду, Атељеу 212 у Београду, Позоришту „Тоша Јовановић“ у Зрењанину, Крушевачком позоришту, Пулс театру у Лазаревцу, Звездара театар у Београду, Мадлениануму у Земуну, Хрватском народном казалишту „Иван пл. Зајц“ на Ријеци, Битеф театру у Београду, ОП ДАДОВ у Београду.

Приче и драме су јој објављиване у часописима и збиркама. Има реализовано више десетина радио драмских минијатура као и неколико сценарија за различите ТВ формате.

Књиге драма[уреди | уреди извор]

  • Театар паланке, Нишки културни центар, Ниш, 2007.
  • Бако, нећу да постанем чудовиште, Градска библиотека „Жарко Зрењанин“ и НП „Тоша Јовановић“ из Зрењанина, 2015.
  • Заглављени, по мотивима романа Заједно сами Марка Шелића Марчела, ОП Дадов 2010; Беоштампа 2012; и Лагуна 2015.
  • Драме/Plays, двојезично издање драма, Српска читаоница Ириг и Фонд „Борислав Михајловић Михиз“, 2017.[2]

Изведене ауторске драме (избор)[уреди | уреди извор]

  • Улица, штап и канап (ауторска);
  • Злочин и разговори (р. К. Младеновић);
  • Заглављени (р. Д. Михајловић);
  • Тело (р. С. Бодрожа);
  • Бако, нећу да постанем чудовиште (р. П. Штрбац);
  • Не пристајем (р. К. Крнајски);
  • Пад (коауторски текст Б. Илић/К. Младеновић).

Представе са драматуршким уделом (избор)[уреди | уреди извор]

  • Луди од љубави, С. Шепард;
  • Ножеви у кокошкама, Д. Херовер;
  • Одабрани и уништени, И. Јовановић/Д. Петковић/М. Тодоровић;
  • Витамини, В. Јон;
  • Дервиш и смрт, М. Селимовић/Б. М. Михиз/Е. Савин;
  • Нова Страдија, С. Басара;
  • Животињско царство, Р. Шимелпфениг;
  • Зоран Ђинђић, О. Фрљић;
  • Дон Кихот, М. де Сервантес;
  • Чаробна фрула (опера за децу), В. А. Моцарт
  • Пад, Б. Илић/К. Младеновић.

Награде и признања (избор)[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Бранислава Илић (биобиблиографија) Пројекат Растко, Драма и позориште.
  2. ^ Бурић, И. „Књига уз Михизову награду“, Дневник, Нови Сад, 18. 9. 2017.
  3. ^ „Бранислава Илић и Филип Вујошевић аутори најбољих драма“, Радио-телевизија Војводине, 15. децембар 2008.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]