Бранислава Илић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Бранислава Илић
Датум рођења1970.
Место рођењаНиш
 СР Србија, СФР Југославија

Бранислава Илић (Ниш, 1970), награђивана je драмска списатељица, драматург, сценаристкиња, глумица и прозаисткиња из Србије.[1]

Биографија[уреди]

У Нишу је завршила Средњу глумачку школу. Дипломирала је драматургију на Факултету драмских уметности у Београду. Први ангажман — глумачки и драматуршки — имала је у Народном позоришту у Нишу.

Три године је радила као драматург у Народном позоришту у Београду (2008—2010). Сарађивала је на представама и у Српском народном позоришту у Новом Саду, Атељеу 212 у Београду, Позоришту „Тоша Јовановић“ у Зрењанину, Крушевачком позоришту, Пулс театру у Лазаревцу, Звездара театар у Београду, Мадлениануму у Земуну, Хрватском народном казалишту „Иван пл. Зајц“ на Ријеци, Битеф театру у Београду, ОП ДАДОВ у Београду.

Приче и драме су јој објављиване у часописима и збиркама. Има реализовано више десетина радио драмских минијатура као и неколико сценарија за различите ТВ формате.

Књиге драма[уреди]

  • Театар паланке, Нишки културни центар, Ниш, 2007.
  • Бако, нећу да постанем чудовиште, Градска библиотека „Жарко Зрењанин“ и НП „Тоша Јовановић“ из Зрењанина, 2015.
  • Заглављени, по мотивима романа Заједно сами Марка Шелића Марчела, ОП Дадов 2010; Беоштампа 2012; и Лагуна 2015.
  • Драме/Plays, двојезично издање драма, Српска читаоница Ириг и Фонд „Борислав Михајловић Михиз“, 2017.[2]

Изведене ауторске драме (избор)[уреди]

  • Улица, штап и канап (ауторска);
  • Злочин и разговори (р. К. Младеновић);
  • Заглављени (р. Д. Михајловић);
  • Тело (р. С. Бодрожа);
  • Бако, нећу да постанем чудовиште (р. П. Штрбац);
  • Не пристајем (р. К. Крнајски);
  • Пад (коауторски текст Б. Илић/К. Младеновић).

Представе са драматуршким уделом (избор)[уреди]

  • Луди од љубави, С. Шепард;
  • Ножеви у кокошкама, Д. Херовер;
  • Одабрани и уништени, И. Јовановић/Д. Петковић/М. Тодоровић;
  • Витамини, В. Јон;
  • Дервиш и смрт, М. Селимовић/Б. М. Михиз/Е. Савин;
  • Нова Страдија, С. Басара;
  • Животињско царство, Р. Шимелпфениг;
  • Зоран Ђинђић, О. Фрљић;
  • Дон Кихот, М. де Сервантес;
  • Чаробна фрула (опера за децу), В. А. Моцарт
  • Пад, Б. Илић/К. Младеновић.

Награде и признања (избор)[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ Бранислава Илић (биобиблиографија) Пројекат Растко, Драма и позориште.
  2. ^ Бурић, И. „Књига уз Михизову награду“, Дневник, Нови Сад, 18. 9. 2017.
  3. ^ „Бранислава Илић и Филип Вујошевић аутори најбољих драма“, Радио-телевизија Војводине, 15. децембар 2008.

Спољашње везе[уреди]