Бранислав Жорж

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Бранислав Жорж
Бранислав Жорж.jpg
Датум рођења(1953-06-06)6. јун 1953.
Место рођењаНови Сад
 ФНРЈ
Датум смрти1. март 2009.(2009-03-01) (55 год.)
Место смртиБеоград
 Србија

Бранислав Жорж (Нови Сад, 6. јун 1953. - Београд, 11. март 2009.) је био српски песник и публициста. У српској и страној штампи објавио је преко 200 чланака. Учествовао је у изради Енциклопедије Новога Сада. Бавио се темама из новије политичке и црквене историје српског народа. У младости је писао поезију, за коју је и награђиван. Сахрањен је на Старом гробљу у Инђији.[1][2]

Биографија[уреди]

Потицао је из српске православне породице, а потом се придружио неканонској Западноправославној цркви, коју је у Србији предводио архиепископ Јован (Иван Дивљаков). У оквиру ове верске заједнице, која је практиковала православље по западним обредима, узео је духовно име Серафим, стекавши звање архимандрита. Након смрти архиепископа Јована (1993), архимандрит Серафим је у звању администратора постао старешина Западноправославне цркве у Србији,[3] а уједно је управљао и западноправославном жупом при тадашњој Цркви Светог Антуна у Петроварадину. Залагао се за развој западних литургијских традиција у оквиру православља и канонско регулисање западноправославног богослужења у оквиру Српске православне цркве. Након доношења новог Закона о црквама и верским заједницама (2006), који је критиковао као рестриктиван,[4] покушао је 2007. године да региструје своју верску заједницу,[5] али у томе није успео.[6]

Потом је обновио ранију замисао о укључивању западноправославне заједнице у оквире канонског православља, под духовним покровитељством српског православног манастира Чокешине, чијем је братству поверио старање над западноправославном жупом у Петроварадину. Иако га је смрт (2009) спречила да овај процес изведе до краја, његово завештање је реализовано путем споразума између манастира Чокешине и Српске православне епархије сремске,[7] а цео процес је довршен 2015. године, када је извршено освештавање петроварадинског храма од стране сремског епископа Василија.[8]

Важнији радови[уреди]

Референце[уреди]

Спољашње везе[уреди]