Бранислав Петронијевић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Бранислав Петронијевић

Branislav Petronijevic.jpg

Информације
Датум рођења 6. април 1875.
Место рођења Совљак (Кнежевина Србија)
Датум смрти 4. март 1954. (78 год)
Место смрти Београд (ФНР Југославија)
Рад

Бранислав Петронијевић (Совљак код Уба, 25. март/6. април 1875Београд, 4. март 1954) био је српски филозоф, академик.

Биографија[уреди]

Унук протојереја Петронија Јеремића, по коме је презиме Петронијевић добио његов отац, богослов, који није био свештеник. Бранислав Петронијевић је завршио Ваљевску гимназију у Ваљеву. У својој 19. години живота одлази у Беч на студије медицине, не толико због тог студија колико због могућности да се посвети студијама филозофије.

Докторски рад успешно је одбранио 1898. године. Исте године постављен је за учитеља језика у Трећој београдској гимназији, где истовремено предаје и филозофску пропедевтику. Крајем те године постављен је за доцента Велике школе, а већ наредне, 1899. године, постаје ванредни професор.

Године 1903. постављен је за редовног професора Велике школе, а када је ова прерасла у Универзитет опет постаје ванредни професор, да би 1919. године био изабран за редовног професора. Године 1921. Петронијевић постаје редован члан Српске краљевске академије.

Проглашен је за најважнију личност ваљевског краја свих времена. Унео је 52 новине у научни свет. Биста Бранислава Петронијевића налази се у убском градском парку.

Одабрана дела[уреди]

  • Едуард Хартман. Живот и филозофија. Београд, 1907. стр. 43
  • Историја новије филозофије. I део од Ренесансе до Канта. Београд, 1922. стр. 389
  • О слободи воље, моралној и кривичној одговорности. Београд, 1906. стр. 178+1
  • Основи емпириске психологије. Београд, 1910. стр. 318
  • Основи емпириске психологије. II изд. Књ. I-III. Београд, 1923-6. стр. 12+172
  • Основи теорије сазнања са 19 сл. у тексту. Београд, 1923. стр. 187
  • Спиритизам. Београд, 1900. стр. 74
  • Филозофија у „Горском Вијенцу“ Н. Сад, 1908. стр. 60
  • Фридрих Ниче. Н. Сад, 1902. стр. 99
  • Хегел и Хартман. Београд, 1924. стр. 151
  • Чланци и студије. Књ. I-III. Београд, 1913-22.
  • Чланци и студије. Нова серија. Београд, 1932. стр. 1932
  • Шопенхауер, Ниче и Спенсер. Београд, 1922. стр. 316
  • Принципи метафизике - I, II, Београд, 1998.

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]