Пређи на садржај

Бранислав Симић

С Википедије, слободне енциклопедије
Бранислав Симић
Бранислав Симић (десно) на Олимпијским играма 1968.
Лични подаци
Датум рођења(1935-03-21)21. март 1935. (89 год.)
Место рођењаГорња Рогатица, Краљевина Југославија
ДржављанствоСФРЈ
Спортске информације
СпортРвање
КлубПролетер Зрењанин, Партизан
Награде и медаље
Рвање
Олимпијске игре
Златна медаља — прво место 1964. Токио средња категорија
Бронзана медаља — треће место 1968. Мексико средња категорија
Светска првенства
Сребрна медаља — друго место 1963. Софија -87 kg
Медитеранске игре
Златна медаља — прво место 1967. Тунис 87 kg

Бранислав Симић (Горња Рогатица, 21. март 1935) бивши је југословенски и српски рвач, освајач златне медаље на Олимпијским играма 1964. године.

Биографија

[уреди | уреди извор]

Рођен је 21. марта 1935. године у Горњој Рогатици.[1] Као рвач најдуже је наступао у Пролетеру из Зрењанина, а био је члан и београдског Партизана. Са својих 14 година освојио је титулу првака у пионирској, а већ 1952. и титулу првака у сениорској конкуренцији.[2] Освојио је злато на Олимпијским играма у Токију (1964), а у Мексико Ситију (1968) окитио се бронзаном медаљом.[3] Носио је заставу Југославије на церемонији отварања Олимпијских игара 1968. године.[4] Био је други на Светском првенству у Софији (1963), победио је на Медитеранским играма у Тунису (1967). Симић је био 11. пута првак Југославије.[5]

Судио је шест пута на Олимпијским играма у низу, од Лос Анђелеса (1984) до Атине (2004), а на Светском првенству 1987, одржаном у Клермон Ферану (Француска), добио је „златну пиштаљку“ и проглашен најбољим рвачким судијом на свету. Био је 20 година инструктор и члан судијске комисије Светске рвачке федерације. Добитник је највећих друштвено - спортских признања и међу великанима који су носиоци националног признања за остварене резултате у олимпијским спортовима на највећим такмичењима.[6]

По струци је дипломирани историчар и професор историје.[7] Пензионерске дане проводи у Новом Саду, у Дому за старије особе.[8]

Види још

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Branislav Simić – Biographical information”. olympedia.org. 16. 10. 2020. Приступљено 16. 10. 2020. 
  2. ^ „Branislav Simić – „Herodot” na strunjači”. momsecret.net. 5. 8. 2016. Архивирано из оригинала 03. 08. 2020. г. Приступљено 16. 10. 2020. 
  3. ^ „SIMIĆ POŽELEO SREĆU RVAČIMA: Nema onih koje ne možete pobediti”. listzrenjanin.com. 5. 8. 2016. Приступљено 16. 10. 2020. 
  4. ^ „Сви наши заставници од Томашевића до Ђоковића”. Политика. 23. 7. 2012. Приступљено 16. 10. 2020. 
  5. ^ „Neponovljivi Branislav Simić: Herodot srpskog sporta”. vratasporta.rs. 16. 10. 2020. Архивирано из оригинала 29. 09. 2020. г. Приступљено 16. 10. 2020. 
  6. ^ „НАЈЈАЧА ПОРУКА ДО САДА - Симић: Носиоци националних признања покажимо да смо достојни тог звања”. Спортски журнал. 2. 4. 2020. Приступљено 16. 10. 2020. 
  7. ^ „Branislav Simić iz Novog Sada” (PDF). ssv.rs. 17. 4. 2020. Приступљено 16. 10. 2020. 
  8. ^ „Branislav Simić: Pobeđivali smo uvek, pobedićemo i u ovoj borbi”. ilovezrenjanin.com. 17. 4. 2020. Приступљено 16. 10. 2020. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Бранислав_Симић&oldid=26829891”