Бранковански стил

С Википедије, слободне енциклопедије
Пређи на навигацију Пређи на претрагу

Бранковански стил или Бранковски стил, познат и као Влашка ренесанса, тренд је у уметности и, пре свега, у архитектури која се развијала за време владавине кнеза Константина Бранкованског, отуда и име. Стил карактерише Влашку, синтетишући византијске и османске елементе са позном ренесансном и барокном архитектуром.

Бранковански стил био је јединствени хибридни еклектицизам румунских православних хришћанских стилова с доминантном исламском архитектуром Отоманског царства, од којих је Кнежевина Влашка била саставни део тадашње вазалне државе. [1] Првобитно је наследио претходно показан еклектицизам манастира Света три јерарха, који је подигао Василије Лупу. У то време су се у данашњим румунским земљама нашли утицаји из османске ере Ћуприлића, аустријских Хабсбурговаца у Трансилванији и уметности и архитектуре Молдавије. Стил датира од краја времена тзв. католичке пропаганде у бугарским земљама у 17. веку.

Најпознатији и најбоље очувани пример архитектуре бранкованског стила је манастир Хорезу, који је уписан у листу светске културне баштине УНЕСКO-а.

Види jош[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]