Бранко Ановић
Бранко Ановић | |
|---|---|
| Пуно име | Бранко Ановић |
| Датум рођења | 13. мај 1865. |
| Место рођења | Панчево, Кнежевина Србија |
| Датум смрти | 24. април 1895. (29 год.) |
| Место смрти | Панчево, Краљевина Србија |
Бранко Ановић (Панчево, 13. мај 1865 — Панчево, 24. април 1895) био је српски професор хемије, хемијске технологије, минералогије и геометријско цртање и хемичар у лабораторији Министарства финансија у Краљевини Србији.[1]
Живот и каријера[уреди | уреди извор]
Рођен је у Панчеву 13. мај 1865. године. Основну школу је завршио у Панчеву, гимназију у Сремским Карловцима, а Велику школу у Београду. Школовао се и у Темишвару и Бечу. У Бечу је био уредник књижевног листа Немање и учесник у раду српског академског друштва Зора.[1]
Од 1888. године у првим годинама професорске каријере обављао је дужност професора Српске краљевске велике реалке у Београду. У њој је ђацима предавао, хемију, хемијску технологију, минералогију и геометријско цртање.[2]
Од 1894. године радио је као инспектор у Министарства финансија као оснивач хемијске лабораторије при београдској царинарници и први управника ове лаборторије. После стављање лабораторије уј пуну функцију враћен је на дужност професора Српске краљевске велике реалке у Београду.[1]
Преминуо је 24. април 1895, године у 29/30. години живота од туберкулозе. Сахрањен је на панчевачком гробљу.
Дело[уреди | уреди извор]
Бранко Ановић је поред школовања бројних генерација реалке у Београду обавио и велики број хемијских анализа на територији Београда и Краљевине Србије, од којих су најзначајније анализе:[1]
- пијаћих вода и минералних вода Београда и Србије,
- анализи лажног новца,
- анализи отрованих лешева.
- анализи старосрбијанских и македонских вина.
Објавио је више стручних радова на српском и немачком језику.
Признања[уреди | уреди извор]
Једна улица у Панчеву носи његово име. Ова улица припада територији Месне заједнице „Центар“. Под овим називом постоји од 1946. године, а простире се од Жарка Зрењанина до Максима Горког.[3]
Извори[уреди | уреди извор]
- ^ а б в г Српски биографски речник, књ. 1, стр. 207, Нови Сад 2004
- ^ IAB-1122-K 1 58, Указ краља Александра I Обреновића о постављењу Бранка Ановића за професора Београдске реалке. Београд, 15. септембар 1893.
- ^ „Улица Бранка Ановића, Панчево”. Улице Панчева (на језику: српски). Приступљено 2. 1. 2021.
