Бранко Богуновић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Бранко Богуновић
Vojvoda Branko-Brane Bogunovic (1911-1945).jpg
Бранко Богуновић
НадимакБране
Датум рођења(1911-11-24)24. новембар 1911.
Место рођењаДрвар
 Аустроугарска
Датум смрти1945
Место смртиШибеник
 Краљевина Југославија
РодПешадија
Године службе19411945.
ЈединицаДинарска четничка дивизија

Бранко Богуновић (19111945) је четнички борац, који је поникао из великог српског братства Богуновића.

За време Другог светског рата био је помоћник команданта Динарске дивизије, а због својих ратничких подвига и заслуга, добио је од српске православне цркве „Светог Петра“ у Доњем Тишковцу старо и веома престижно одело (види фотографију), које је (пре њега) најпре носио војвода/сердар Милован Павасовић у устанку 1715. године, односно касније и војвода Голуб Бабић у устанку 1875. године.

Поп Момчило Р. Ђујић (1907—1999) је управо на предлог (на самом почетку устанка у Крајини) Богуновића предложен за команданта Динарске четничке дивизије, а том приликом је од стране присутних народних првака сам Богуновић изабран за помоћника команданта Динарске дивизије.

Бранко Богуновић и мајор Марко Цјетићанин са Италијанима у Босанском Грахову 1942.

Бранко Богуновић је рођен 24. октобра 1911. године у Дрвару, где је одрастао и завршио основну школу. Средње образовање добио је у Бањој Луци, потом је војни рок одслужио у ваздухопловству у Сарајеву и после тога постао чувар државних шума у шумској дирекцији у Дрвару. Његови родитељи, Илија и Јованка, доселили су у Дрвар из Лике, из села Суваје код Срба. Имао је четири брата и три сестре: Љубу, Миту, Уроша, Николу, Милеву, Наталију и Душанку. Био је ожењен са Милком Башић, из села Каменице са којом је имао сина Душка. Урош Богуновић (1914-2006), његов рођени брат, био је партизански генерал, који је чак проглашен и за народног хероја.

Велику породицу Илије Богуновића рат је потпуно распарчао. Бранко је био командант четничког корпуса Гаврило Принцип, брат Урош, командант Шесте крајишке партизанске бригаде, а Мита, за време устанка против усташа, командант Гламочког устаничког фронта. Кад је дошло до сукоба између четника и партизана, Мита се потпуно неутралисао. Пошто је познавао људе и пределе Грахова, ишао је по селима, саветовао народ, окупљао и организовао чете у борби против усташа и комуниста.

Бранко Богуновић је рањен приликом пробоја блокаде у Пађенима, 4. децембра 1944. године, пошто је покушао убацивање у партизанску позадину на Динари. Убрзо по рањавању, 1945. године, партизани су га заробили и убили.

Литература[уреди]

Галерија[уреди]

Спољашње везе[уреди]


Reference[уреди]