Бранко Деспот

С Википедије, слободне енциклопедије
За друге употребе, погледајте Бранко Деспот (вишезначна одредница).
Прим. проф. др сц. мед.
Бранко Деспот
Предизборни плакат Бранка Деспота
Лични подаци
НадимакБране
Датум рођења(1954-07-05)5. јул 1954.
Место рођењаВелика Кладуша
 НР Босна и Херцеговина,
 ФНР Југославија
Датум смрти18. новембар 2020.(2020-11-18) (66 год.)
Место смртиБањалука,
 Република Српска
 Босна и Херцеговина
ОбразовањеМедицински факултет Свеучилишта у Загребу
Породица
СупружникМарија Деспот
ДецаТамара и Марко Деспот
РодитељиСтево Деспот
Душанка Деспот (р. Бурсаћ)
Научни рад
ПољеХирургија
ИнституцијаМедицински факултет Универзитета у Бањој Луци
Универзитетски клинички центар Републике Српске

Бранко Деспот (Велика Кладуша, 5. јул 1954 — Бањалука, 18. новембар 2020) био је српски хирург, специјалиста пластично-реконструктивне хирургије, доктор медицинских наука, универзитетски професор и хроничар.

Животопис[уреди | уреди извор]

Бранко Деспот је рођен 1954. године у Великој Кладуши, од оца Стеве родом из Будеља код Кључа и мајке Душанке Бурсаћ родом из Грахова. Његов отац Стево Деспот, који је био милицајац, добија прекоманду за Петровац, те се Бранко као врло мали сели у овај крајишки град. Петровац је сматрао својим родним градом. У Петровцу је завршио основну школу[1] и 1969. године уписује Гимназију „Радивој Родић“ у Петровцу, као 10. генерација гимназијалаца. Матурирао је у школској 1972/73. години.[1] Након завршене гимназије уписује Медицински факултет у Загребу, који завршава 1980. године.[2] Радио је као љекар, те као професор на Медицинском факултету у Бањалуци. Умро је од посљедица вируса корона 18. новембра 2020. године у Бањалуци.[3]

Стручна и научна каријера[уреди | уреди извор]

Медицински факултет Свеучилишта у Загребу завршио је 1980. године. Исте године се запошљава у Дому здравља у Петровцу и ту ради до 1984. године. Од 1984. до 1985. године запослен је у Регионалној болници у Бихаћу. Године 1985. прелази у Клиничко-болнички центар у Бањалуци и ту остаје до пензије.[2] Специјализацију из пластичне и реконструктивне хирургије завршио је на Клиници Ребро у Загребу 1989. године.[4][3] Током рата бавио се и ратном хирургијом. Звање примаријус добио је 1998. године. Од 1998. до 2006. године обављао је дужност шефа Одјељења за пластичну и реконструктивну хирургију у Клиници за специјалне хируршке дјелатности. У два наврата, од фебруара до августа 2007. и од фебруара до октобра 2009. године обављао је дужност начелника Клинике за пластично-реконструктивну хирургију. Важио је за љекара са господским манирима. Као љекар је унаприједио рад Клинике за пластично-реконструктивну хирургију. На самом почетку рада клинике, са проф. Станецом из Загреба, упоредо са тада водећим свјетским стандардима, увео је микрохируршке процедуре у рад ове клинике, што је за то вријеме било револуционарно за здравство у Бањалуци.[4]

Упоредо са стручном каријером, градио је и научну каријеру. Средином 1980-их уписује послиједипломске студије на Медицинском факултету у Загребу, које је одслушао 1987. године.[4] Године 1986. на Медицинском факултету у Бањалуци изабран је у звање асистента. На истом факултету у звање вишег асистента изабран је 1991. Магистарски рад на тему Петељкасти подлактични режањ у реконструкцији ратних повреда шаке одбранио је На Медицинском факултету Универзитета у Београду 1996. године и стекао звање магистра медицинских наука. Докторску дисертацију на тему Примарно одложена реконструкција мекоткивног и коштаног дефекта код ратних повреда шаке такође је одбранио на Медицинском факултету у Београду 2003. године. У звање доцента на бањалучком медицинском факултету изабран је 2005. године, а у ово звање је реизабран 2010. У звање ванредног професора бива биран 2012. године.[2]

Објавио је више од 50 научних и стручних радова, а аутор је и коаутор три научне монографије.[2] Такође је аутор монографије о петровачкој гимназији, која носи наслов 50 година Гимназије у Босанском Петровцу, која је изашла 2010. године, а друго издање је доживјела 2016. године.[5] Тиме је Деспот постао и хроничар роднога краја.

Политичка каријера[уреди | уреди извор]

У фебруару 2019. године, као независни кандидат, кандидовао се на пријевременим изборима за начелника општине Босански Петровац.[6]

Лични и породични живот[уреди | уреди извор]

Бранко је био ожењен супругом Маријом, са којом је добио ћерку Тамару и сина Марка.[7] Његова супруга Марија Деспот такође је љекар, специјалиста интерне медицине и субспецијалиста ендокринологије и дијабетологије, а запослена је на Клиничком заводу за нуклеарну медицину КБЦ-а Загреб.[8][9] Ћерка Тамара је кинезиолог и докторанд на Кинезиолошком факултету. Позната је плесачица латиноамеричких и стандардних плесова, учесник емисије Звијезде пјевају и члан жирија у емисији ТВ Нова Плес са звијездама. Такође је кондициони тренер у загребачком Динаму и ансамблу Ладо.[10][11]

Бранко Деспот је био пријатељ са пјевачем Маринком Роквићем и пјесником Мишом Марићем.[1]

Награде и признања[уреди | уреди извор]

  • Ударничка значка с радне акције Шамац - Сарајево 1978. године (петровачка бригада "22 народна хероја").
  • Златна плакета "Гутенберг" за књигу 50 година Гимназије у Босанском Петровцу, за најбољу графичку изведбу, 2010. године.

Чланство у удружењима[уреди | уреди извор]

  • Члан Балканског удружења пластичне, реконструктивне и естетске хирургије.
  • Члан Друштва љекара Републике Српске.
  • Члан Друштва хирурга Републике Српске.
  • Члан Коморе доктора медицине Републике Српске.
  • Члан Хрватског удружења за пластичну, реконструктивну и естетску хирургију.
  • Потпредсједник Удружења за пластичну, реконструктивну и естетску хирургију Босне и Херцеговине.

Библиографија[уреди | уреди извор]

  • Бањалучка хирургија, Универзитет у Бањој Луци, Бањалука, 2003.
  • Споменица Бориши Старовићу, АНУРС, Бањалука, 2006.
  • Индикације у артеријској реконструктивној хирургији, Медицински факултет, Бањалука, 2007.
  • 50 година Гимназије у Босанском Петровцу, Бесједа и Арт принт, Бањалука, 2010.
  • 50 година Гимназије у Босанском Петровцу, Бесједа и Арт принт, Бањалука, 2016.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б в Деспот, Бранко (2010). 50 година Гимназије у Босанском Петровцу. Бањалука: Бесједа, Бањалука; Арт принт, Бањалука. стр. 137—139; 302—314; 341. ISBN 978-99955-51-45-2. 
  2. ^ а б в г „Одлука о избору у звање ванредног професора” (PDF). Универзитет у Бањој Луци. 26. децембар 2012. Приступљено 4. мај 2021. 
  3. ^ а б „Преминуо познати бањалучки хирург Бранко Деспот”. Независне новине. 18. новембар 2020. Приступљено 4. мај 2021. 
  4. ^ а б в „ИН МЕМОРИАМ Проф. др Бранко Деспот (1954 – 2020)”. Комора доктора медицине Републике Српске. Приступљено 4. мај 2021. 
  5. ^ „Промоција 2. издања монографије о петровачкој Гимназији - Прво издање објављено 2010. поводом 50'годишњице” (PDF). Босанскопетровачки вјесник. 7 и 8: 11. септембар 2016. 
  6. ^ Карић, Сњежана (9. фебруар 2019). „Познати бањалучки хирург одлучио да љекарски мантил замијени начелничким одијелом”. banjaluka.com. Приступљено 4. мај 2021. 
  7. ^ „Бранко Деспот за начелника Општине Босански Петровац”. Приступљено 8. мај 2021. 
  8. ^ „Сриједа 18:00 Остеопороза и менопауза, Гошћа: др Марија Деспот”. Хрватски католички радио. 5. новембар 2019. Приступљено 8. мај 2021. 
  9. ^ „Одјел за терапију радионуклидима”. КБЦ Загреб. Приступљено 8. мај 2021. 
  10. ^ Морић, Данијела-Ана (19. мај 2019). „Тамара Деспот: 'Ја сам црно-бијели тип, не волим просјек у животу - или си за нешто или немој то радити'”. tportal.hr. Приступљено 8. мај 2021. 
  11. ^ „Плесачица и моћна жена ногомета: ‘Кћи Ања стално је у плесној школи и све је сличнија мени!’”. roditelji.hr. 12. март 2021. Приступљено 8. мај 2021. 

Литература[уреди | уреди извор]

  • Деспот, Бранко: 50 година Гимназије у Босанском Петровцу, Бесједа и Арт принт, Бањалука, 2010. ISBN 978-99955-51-45-2

Спољашње везе[уреди | уреди извор]


Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Бранко_Деспот&oldid=27393110”