Бранко Летић

Бранко Летић
Бранко Летић
Лични подаци
Датум рођења	11. јануар 1943. (81 год.)
Место рођења	Вучиловац, Брчко, Независна Држава Хрватска
Књижевни рад
Најважнија дела	„Родољубље дубровачких песника 17. века“; „У огледалу духовном“; „Прилози књижевности народа Босне и Херцеговине“

Бранко Летић (Брчко, 11. јануар 1943), је српски књижевни критичар и професор дубровачке књижевности. Руководилац је пројекта Књижевна баштина Републике Српске у Институту АНУРС, и члан је више одбора АНУРС за приређивање научних издања и за израду Енциклопедије Републике Српске.^[1]^[2]

Биографија[уреди | уреди извор]

Проф. др Бранко Летић рођен је 11. јануара 1943. у селу Вучиловац, општина Брчко, Босна и Херцеговина. Основну школу завршио је у Вучиловцу, док је осмогодишњу и гимназију завршио у Брчком. Студије књижевности је завршио на Филозофском факултету у Сарајеву. На истом факултету биран је, по завршетку студија, на мјесто асистента за старије књижевности, ренесансну и барокну, као основну, и средњовјековну. Постдипломске студије завршио је у Београду (магистарски рад Барокни песник Шишко Гундулић, 1970), гдје је 1978. одбранио и докторску дисертацију "Словинство и патриотизам у дубровачкој књижевности 17. века".^[2]

Цијели радни вијек провео је у универзитетској настави: као асистент и виши асистент до 1978; доцент до 1982; ванредни професор до 1988; редовни професор – на Филозофском факултету у Сарајеву до јуна 1994; на Филозофском факултету у Нишу од 1995. до 2000; на Филозофском факултету у Источном Сарајеву од 2000. до 2013. На предлог факултета, Универзитет у Источном Сарајеву додијелио му је 28.4.2011. звање професор емеритус „у знак признања за допринос развоју науке”.^[2]

„Због значајног доприноса развоју књижевности и умјетности”, 21. децембра 2012. године, на Скупштини Академије наука и умјетности Републике Српске, изабран је за дописног члана у радном саставу.^[2]

Научни рад књижевног историчара Бранка Летића заснован је на изворној грађи коју је изучавао понајвише у Хисторијском архиву у Дубровнику, али и у архивама и великим библиотекама других наших и италијанских центара. Писао је о дубровачкој ренесансној и барокној књижевности (Родољубље дубровачких песника 17. века, Сарајево 1982), о њеној поетици и њеном односу према италијанској и нашој усменој књижевности; о старој српској књижевности и њеној поетици („У огледалу духовном”, Пале, 2008); о књижевним традицијама у Босни и Херцеговини, српској и хрватској (Српска и хрватска књижевна традиција у БиХ у турском периоду, Прилози књижевности народа Босне и Херцеговине, књ. 6, Сарајево 1991) и муслиманској („Књиге и књижевно наслеђе”, Тузла, 1987), и критички приредио више књига за библиотеке „Културно насљеђе”, „Библиотека изабраних дјела” и „Арс лектира”.^[2]

У посљедње време бави се истраживањем односа савремених писаца према старијем књижевном насљеђу.^[3] ^[4]Учествовао је на бројним међународним и националним научним скуповима у организацији АНУРС, САНУ, Међународног славистичког центра, универзитета у Источном Сарајеву, Бањој Луци, Београду и Института за изучавање књижевности у Сарајеву и Београду, односно у више значајних научних пројеката (Књижевност народа Босне и Херцеговине; Горажданска штампарија; Ратна књижевност Републике Српске).^[5]^[6]^[2]

Члан је Уређивачког одбора и уредник је Стручне редакције за књижевност и језик Енциклопедије Републике Српске.^[2]