Бранко Мамула

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
БРАНКО МАМУЛА
Ministar u poseti VTI-u.jpg
Бранко Мамула у посети Војнотехничком институту
Датум рођења(1921-05-30)30. мај 1921.(98 год.)
Место рођењаСлавско Поље код Вргинмоста
 Краљевина СХС
Професијавојно лице
Члан КПЈ од1942.
Учешће у ратовимаНародноослободилачка борба
СлужбаНОВ и ПО Југославије
Југословенска народна армија
19411988.
Чинадмирал флоте
Начелник Генералштаба ЈНА
Период19791982.
ПретходникСтане Поточар
НаследникПетар Грачанин
Савезни секретар за
народну одбрану СФРЈ
Период19821988.
ПретходникНикола Љубичић
НаследникВељко Кадијевић
Одликовања
југословенска одликовања:
Орден јунака социјалистичког рада
Орден југословенске звезде
Орден братства и јединста
Орден народне армије
Орден за војне заслуге
Орден за војне заслуге
Орден заслуга за народ са сребрним венцем
Орден народне армије
Орден за храброст
Орден партизанске звезде
Партизанска споменица 1941.
међународна одликовања:
Legion Honneur GO ribbon.svg
Партизански крст (Пољска) Орден Републике Судан II реда Орден за заслуге према Републици Италији
Орден Гуркове десне руке I реда (Непал) Поморски орден I реда (Индонезија) Орден Републике Тунис II реда
Орден части II реда (Грчка) Велики сребрни орден са лентом (Аустрија) Орден за војне заслуге I реда (Јордан)|

Бранко Мамула (Славско Поље код Вргинмоста, 30. мај 1921), адмирал флоте, начелник Генералштаба ЈНА од 1979. до 1982, Савезни секретар за народну одбрану СФРЈ од 1982. до 1988. године и јунак социјалистичког рада.

Биографија[уреди]

Рођен је 30. маја 1921. године у Славском Пољу, у околини Вргинмоста.

Члан Савеза комунистичке омладине Југославије (СКОЈ) од 1940, а Комунистичке партије Југославије (КПЈ) од 1942. године. Учесник Народноослободилачке борбе је од 1941. године. Године 1942. усташе су му убиле мајку, брата и две сестре.[1]

У току Народноослободилачког рата обављао је различите функције:

  • политички комесар батаљона, бригаде, поморског обалског сектора и поморске команде Северног Јадрана

Из рата излази са чином потпуковника. После ослобођења Југославије, обављао је разне одговорне дужности у Југословенској народној армији. Завршио је Вишу поморску академију и курс оператике у ЈНА. Био је политички комесар флоте и поморске зоне, начелник оперативног одељења команде ратне морнарице, помоћник команданта ратне морнарице, начелник управе ратне морнарице, командант Војно-поморске области и помоћник Савезног секретара за народну одбрану. Од 10. јула 1979. до 5. маја 1982. године обављао је функцију начелника Генералштаба ЈНА. Од 5. маја 1982. до 15. маја 1988. године обављао је финкцију Савезног секретара за народну одбрану.

У чин адмирала-флоте унапређен је 1983, а маја 1988. године је пензионисан. Носилац је Партизанске споменице 1941. и многобројних југословенских одликовања, међу којима су Орден јунака социјалистичког рада, Орден југословенске звезде са лентом, Орден народне армије са ловоровим венцем, Орден за војне заслуге са великом звездом а од иностраних се истичу Орден Легије части, Партизански крст, Орден части, Велики сребрни орден са лентом и др.[2]

До 1991. године живео је у Опатији, али је после проглашења Хрватске независности и почетка грађанског рата, прешао у Котор. Данас живи у Сељанову, општина Тиват, у Црној Гори.

Године 2000. је у Подгорици објавио књигу „Случај Југославија“.

Дела[уреди]

Објавио је следећа дела:

  • „Морнарица на великим и малим морима“. 1975, 1978, 1979. година
  • „Случај Југославија“. Подгорица, 2000.

Референце[уреди]

Литература[уреди]

  • Војна енциклопедија (књига пета). Београд 1973. година.
  • Војни лексикон. „Војноиздавачки завод“ Београд, 1981. година.
  • Иветић, Велимир (2000). Начелници генералштаба 1876—2000. Београд: Новинско-информативни центар ВОЈСКА. 
  • Мамула, Бранко (2014). Случај Југославија. Ваљево: Дан-Граф. ISBN 978-86-83517-81-7. 

Спољашње везе[уреди]