Бранко Мамула

С Википедије, слободне енциклопедије
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
БРАНКО МАМУЛА
Ministar u poseti VTI-u.jpg
Бранко Мамула у посети Војнотехничком институту
Датум рођења(1921-05-30)30. мај 1921.(99 год.)
Место рођењаСлавско Поље, код Вргинмоста
 Краљевина СХС
СупругаМирјана Јакелић-Мамула
Професијавојно лице
Члан КПЈ од1942.
Учешће у ратовимаНародноослободилачка борба
СлужбаНОВ и ПО Југославије
Југословенска народна армија
19411988.
Чинадмирал флоте
Начелник Генералштаба ЈНА
Период10. јул 19795. мај 1982.
ПретходникСтане Поточар
НаследникПетар Грачанин
Савезни секретар за
народну одбрану СФРЈ
Период16. мај 198215. мај 1988.
ПретходникНикола Љубичић
НаследникВељко Кадијевић
Одликовања
југословенска одликовања:
Орден јунака социјалистичког рада
Орден југословенске звезде
Орден братства и јединста
Орден народне армије
Орден за војне заслуге
Орден за војне заслуге
Орден партизанске звезде
Орден заслуга за народ са сребрним венцем
Орден народне армије
Орден за храброст
Партизанска споменица 1941.
инострана одликовања:
Legion Honneur GO ribbon.svg
Партизански крст (Пољска) Орден Републике Судан II реда Орден за заслуге према Републици Италији
Орден Гуркове десне руке I реда (Непал) Поморски орден I реда (Индонезија) Орден Републике Тунис II реда
Орден части II реда (Грчка) Велики сребрни орден са лентом (Аустрија) Орден за војне заслуге I реда (Јордан)|

Бранко Мамула (Славско Поље, код Вргинмоста, 30. мај 1921), учесник Народноослободилачке борбе, адмирал флоте и јунак социјалистичког рада. У периоду од 1979. до 1982. године обављао је дужност Начелника Генералштаба ЈНА, а од 1982. до 1988. године функцију Савезног секретара за народну одбрану СФРЈ.

Биографија[уреди | уреди извор]

Бранко Мамула pођен je 30. маја 1921. године у Славском Пољу, у околини Вргинмостa. Члан је Савеза комунистичке омладине Југославије (СКОЈ) од 1940, а Комунистичке партије Југославије (КПЈ) од 1942. године. Учесник Народноослободилачког рата је од 1941. године. Године 1942. усташе су му убиле мајку, брата и две сестре.[1]

У току Народноослободилачког рата (НОР) обављао је различите функције:

  • политички комесар батаљона, бригаде, поморског обалског сектора и поморске команде Северног Јадрана.

Из рата излази са чином потпуковника. После ослобођења Југославије, обављао је разне одговорне дужности у Југословенској народној армији (ЈНА). Завршио је Вишу поморску академију ЈНА и Курс оператике ЈНА. Био је политички комесар флоте и поморске зоне, начелник Оперативног одељења Команде Југословенске ратне морнарице (ЈРМ), помоћник команданта Ратне морнарице, начелник Управе Ратне морнарице, командант Војно-поморске области и помоћник Савезног секретара за народну одбрану СФРЈ. Од 10. јула 1979. до 5. маја 1982. године обављао је функцију Начелника Генералштаба ЈНА. Од 5. маја 1982. до 15. маја 1988. године обављао је функцију Савезног секретара за народну одбрану СФРЈ. У чин адмирала флоте ЈНА унапређен је 1983, а маја 1988. године је пензионисан.

До 1991. године живео је у Опатији, али је после проглашења Хрватске независности и почетка грађанског рата, прешао у Котор. Данас живи у Сељанову, општина Тиват, у Црној Гори.

Године 2000. је у Подгорици објавио књигу „Случај Југославија“. Аутор је још неколико књига.

Признања и одликовања[уреди | уреди извор]

Носилац је Партизанске споменице 1941. и многобројних југословенских одликовања. Орденом јунака социјалистичког рада одликован је 22. децембра 1985. године.

Од југословенских одликовања којима је одликован су и — Орден југословенске звезде с лентом, Орден братства и јединства са златним венцем, Орден народне армије са ловоровим венцем, два Ордена за војне заслуге са великом звездом, Орден партизанске звезде са сребрним венцем, Орден заслуга за народ са сребрним зрацима, Орден народне армије са златном звездом и Орден за храброст.

Од иностраних одликовања се истичу — француски Национални орден Легије части у реду Великог официра, пољски Партизански крст, судански Орден Републике Судан другог реда, италијански Орден за заслуге Републике Италије у реду Великог официра, непалски Орден Гуркове десне руке првог реда, индонежански Поморски орден првог реда, тунишански Орден Републике Тунис другог реда, грчки Орден части другог реда, аустријски Велики сребрни орден са лентом и јордански Орден за војне заслуге првог реда.[2]

Дела[уреди | уреди извор]

Објавио је следећа дела:

  • Морнарица на великим и малим морима“. 1975, 1978, 1979. година
  • Савремени свијет и наша одбрана“. Београд, 1985. година
  • Случај Југославија“. Подгорица, 2000. година
  • Рат у новом столећу“. Београд, 2018. година

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

Литература[уреди | уреди извор]

  • Војна енциклопедија (књига пета). Београд 1973. година.
  • Војни лексикон. „Војноиздавачки завод“ Београд, 1981. година.
  • Иветић, Велимир (2000). Начелници генералштаба 1876—2000. Београд: Новинско-информативни центар ВОЈСКА. 
  • Мамула, Бранко (2014). Случај Југославија. Ваљево: Дан-Граф. ISBN 978-86-83517-81-7. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]