Бранко Мамула

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
БРАНКО МАМУЛА
Ministar u poseti VTI-u.jpg
Бранко Мамула у посети Војнотехничком институту
Датум рођења(1921-05-30)30. мај 1921.(98 год.)
Место рођењаСлавско Поље код Вргинмоста
 Краљевина СХС
СупругаМирјана Јакелић-Мамула
Професијавојно лице
Члан КПЈ од1942.
Учешће у ратовимаНародноослободилачка борба
СлужбаНОВ и ПО Југославије
Југословенска народна армија
19411988.
Чинадмирал флоте
Начелник Генералштаба ЈНА
Период10. јул 19795. мај 1982.
ПретходникСтане Поточар
НаследникПетар Грачанин
Савезни секретар за
народну одбрану СФРЈ
Период16. мај 198215. мај 1988.
ПретходникНикола Љубичић
НаследникВељко Кадијевић
Одликовања
југословенска одликовања:
Орден јунака социјалистичког рада
Орден југословенске звезде
Орден братства и јединста
Орден народне армије
Орден за војне заслуге
Орден за војне заслуге
Орден заслуга за народ са сребрним венцем
Орден народне армије
Орден за храброст
Орден партизанске звезде
Партизанска споменица 1941.
међународна одликовања:
Legion Honneur GO ribbon.svg
Партизански крст (Пољска) Орден Републике Судан II реда Орден за заслуге према Републици Италији
Орден Гуркове десне руке I реда (Непал) Поморски орден I реда (Индонезија) Орден Републике Тунис II реда
Орден части II реда (Грчка) Велики сребрни орден са лентом (Аустрија) Орден за војне заслуге I реда (Јордан)|

Бранко Мамула (Славско Поље код Вргинмоста, 30. мај 1921), учесник Народноослободилачке борбе, адмирал флоте и јунак социјалистичког рада. У периоду од 1979. до 1982. године обављао је дужност начелника Генералштаба ЈНА, а од 1982. до 1988. године функцију Савезног секретара за народну одбрану СФРЈ.

Биографија[уреди]

Бранко Мамула pођен je 30. маја 1921. године у Славском Пољу, у околини Вргинмостa, и потомак је генералa барона Лазарa Мамулe. Члан Савеза комунистичке омладине Југославије (СКОЈ) од 1940, а Комунистичке партије Југославије (КПЈ) од 1942. године. Учесник Народноослободилачког рата је од 1941. године. Године 1942. усташе су му убиле мајку, брата и две сестре.[1]

У току Народноослободилачког рата (НОР) обављао је различите функције:

  • политички комесар батаљона, бригаде, поморског обалског сектора и поморске команде Северног Јадрана.

Из рата излази са чином потпуковника. После ослобођења Југославије, обављао је разне одговорне дужности у Југословенској народној армији (ЈНА). Завршио је Вишу поморску академију ЈНА и Курс оператике ЈНА. Био је политички комесар флоте и поморске зоне, начелник оперативног одељења Команде Југословенске ратне морнарице (ЈРМ), помоћник команданта Ратне морнарице, начелник Управе Ратне морнарице, командант Војно-поморске области и помоћник Савезног секретара за народну одбрану СФРЈ. Од 10. јула 1979. до 5. маја 1982. године обављао је функцију начелника Генералштаба ЈНА. Од 5. маја 1982. до 15. маја 1988. године обављао је функцију Савезног секретара за народну одбрану СФРЈ.

У чин адмирала флоте унапређен је 1983, а маја 1988. године је пензионисан. Носилац је Партизанске споменице 1941. и многобројних југословенских одликовања, међу којима су Орден јунака социјалистичког рада, Орден југословенске звезде с лентом, Орден братства и јединства са златним венцем, Орден народне армије са ловоровим венцем, два Ордена за војне заслуге са великом звездом, Орден заслуга за народ са сребрним зрацима, Орден за храброст и Орден партизанске звезде са пушкама, а од иностраних се истичу Орден Легије части, Партизански крст, Орден части, Велики сребрни орден са лентом и др.[2]

До 1991. године живео је у Опатији, али је после проглашења Хрватске независности и почетка грађанског рата, прешао у Котор. Данас живи у Сељанову, општина Тиват, у Црној Гори.

Године 2000. је у Подгорици објавио књигу „Случај Југославија“.

Види још[уреди]

Дела[уреди]

Објавио је следећа дела:

  • „Морнарица на великим и малим морима“. 1975, 1978, 1979. година
  • „Савремени свијет и наша одбрана“. Београд, 1985.
  • „Случај Југославија“. Подгорица, 2000.
  • „Рат у новом столећу“. Београд, 2018.

Референце[уреди]

Литература[уреди]

  • Војна енциклопедија (књига пета). Београд 1973. година.
  • Војни лексикон. „Војноиздавачки завод“ Београд, 1981. година.
  • Иветић, Велимир (2000). Начелници генералштаба 1876—2000. Београд: Новинско-информативни центар ВОЈСКА. 
  • Мамула, Бранко (2014). Случај Југославија. Ваљево: Дан-Граф. ISBN 978-86-83517-81-7. 

Спољашње везе[уреди]