Бранко Милићевић
| Бранко Милићевић | |||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Лични подаци | |||||||||||
| Пуно име | Бранислав Милићевић | ||||||||||
| Надимак | Бранко Коцкица | ||||||||||
| Датум рођења | 3. април 1946. | ||||||||||
| Место рођења | Београд, НР Србија, ФНР Југославија | ||||||||||
| Пребивалиште | Београд | ||||||||||
| Држављанство | Србија | ||||||||||
| Религија | православац | ||||||||||
| Професија | глумац | ||||||||||
| Супружник | Слободанка Цаца Алексић | ||||||||||
| Политичка каријера | |||||||||||
| Политичка странка | Српска напредна странка | ||||||||||
| |||||||||||
Бранислав Бранко Милићевић (Земун, 3. април 1946), познатији као Бранко Коцкица, српски је глумац, кантаутор и драмски писац. Прославио се као водитељ дечје емисије Коцка, коцка, коцкица, и као глумац у дечјем позоришту Пуж које је основао и за које је писао представе.[1]
Поред представа и емисија за децу, Милићевић је остварио улоге у неколико дугометражних филмова и у Атељеу 212, најзапаженије у улози Понтија Пилата у мјузиклу Исус Христос суперстар.
Биографија
[уреди | уреди извор]Милићевић је рођен 3. априла 1946. у Земуну. Његов отац Михаило је био глумац у зрењанинском позоришту, а потом првак у Српском народном позоришту у Новом Саду.[2]
Милићевић је био и независни кандидат на локалним изборима у београдској општини Врачар за посланика у Народној скупштини Републике Србије на првим вишестраначким изборима у Србији, али није изабран.
Написао је текст за представу Меца и деца.
Додељена му је Повеља Змајевих дечјих игара 2012.[3] Повељу је добио за изузетан допринос стваралаштву за децу и „безграничну оданост свету детињства и најплеменитијим људским тежњама“.[3]
Улоге
[уреди | уреди извор]Он је 1972. у Атељеу 212 имао је запажену певачку улогу Понтија Пилата у извођењу рок опере Исус Христос суперстар, у музичкој адаптацији Саше Радојчића и препеву Јована Ћирилова,[4]
Коцка, коцка, коцкица
[уреди | уреди извор]Један од најпознатијих радова Милићевића је Коцка, коцка, коцкица, програм за децу који се снимао и емитовао на Телевизији Београд од 1974. до 1993. године, па затим поново од 2005. године. У емисији учествује Милићевић, који са групом деце предшколског узраста истражује човеково окружење и свакодневницу, али и како се лепо понашати и бити добар пријатељ. Укупно је снимљено више од 250 епизода.
Емисија је карактеристична по свом жаргону и узречицама. На пример, Милићевић се увек обраћа деци са „другари“, а колективни узвик им је „тата-ра-тира“. Песма са најавне шпице, У свету постоји једно царство је веома позната и генерацијама након завршетка емитовања.[5]
Позориштанце Пуж
[уреди | уреди извор]Позориштанце Пуж је позориште за децу. Основано је 1977. године као Путно позориштанце „Пуж“, а њихова прва представа, Бранков урнебес, је имала своје прво гостовање у Зеници. Првобитну поставу позоришта су чинили Милићевић, његова супруга Слободанка Алексић, Бранков отац Михајло, Бранков брат и један тонац.[6] Позориште се од 1988. године налази у Београду, у улици Радослава Грујића бр 21, некадашња улица Божидара Аџије. Прва представа одиграна на том месту је била Откачена балерина.
Лични живот
[уреди | уреди извор]Бранко је са супругом, Слободанком Цацом Алексић (1941–2019)[7], позоришним редитељем, живео у Београду, на Врачару. Поред глуме, студирао је и енглески језик, али студије није завршио.
Крстио се 31. августа 2024. године у православну веру и изјавио је: „Верујем да сви имамо задатак који се огледа у нашим способностима. С те стране мислим да сам урадио више од својих могућности и Богу ништа нисам дужан. Мир који сам постигао захваљујући томе, дозвољава ми да будем неизмерно задовољан животом и неописиво срећан. Ако ништа друго, нисам болестан, што је у овим годинама најбитније.“[тражи се извор]
Филмографија
[уреди | уреди извор]Глумио је у преко двадесет филмова, од којих је најпознатији филм Ужичка република снимљен 1976. године у коме тумачи улогу партизанског борца Мише.
| Год. | Назив | Улога | |
|---|---|---|---|
| 1960.-те | |||
| 1968. | Узрок смрти не помињати | Петар | |
| 1968. | Сарајевски атентат | Рањени комуниста | |
| 1969. | Коса | Клод Буковски, Вулф[8] | |
| 1969. | Величанствени рогоња | Младић | |
| 1969. | Заседа | Вођа скојеваца | |
| 1969. | У сенци клисуре | ||
| 1970.-те | |||
| 1970. | Наши манири | ||
| 1971. | Опклада | Момак који свира тамбуру | |
| 1971. | Недостаје ми Соња Хени | ||
| 1971. | Баријоново венчање | ||
| 1972. | Слава и сан | ||
| 1973. | Филип на коњу | Стефан | |
| 1973. | Шта се може кад се двоје сложе | Бранко | |
| 1974. | Ужичка република | Миша | |
| 1974. | Димитрије Туцовић (ТВ серија) | Видак | |
| 1975. | Живот је леп | глумац који игра Хамлета | |
| 1975. | Синови | ||
| 1975. | Велебитске саонице или три швалера и једна девојка | ||
| 1976. | Ужичка република | Миша | |
| 1976. | Човек који је бомбардовао Београд | надзорник затвора | |
| 1976. | Кухиња | ||
| 1977. | Како упокојити вампира | Џони | |
| 1978. | Седам плус седам | Коцкица | |
| 1980.-те | |||
| 1989. | Масмедиологија на Балкану | друг Спасојевић | |
| 1990.-те | |||
| 1990. | Балканска перестројка | друг Спасојевић | |
| 2000.-те | |||
| 2004. | Деца мисле на нас | ||
Фестивали
[уреди | уреди извор]- Слонче (Дечје београдско пролеће), '73
- Заклео се бумбар (Дечје београдско пролеће, са дечјим хором Колибри), '74
- Мајмун и огледало (Дечје београдско пролеће), '76
- Крај песме (Дечје београдско пролеће, са дечјим хором РТБ), '78
- Ћопави комарац (Дечје београдско пролеће), '83
- Разноврсно воће (Дечје београдско пролеће), '89
- Заклео се бумбар (Дечје београдско пролеће), 2016
- Бранко Мексиканац (Дечје београдско пролеће), 2017
- Морске кројачице (Дечје београдско пролеће), 2018
- Пица или гибаница (Дечје београдско пролеће), 2019
- Пица или гибаница (Дечје београдско пролеће), 2021
- Смејте се (Дечје београдско пролеће), 2023
- Штрбац Југ (Дечје београдско пролеће), 2024
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „Pozorištance „Puž””. Званични веб-сајт Града Београда. Приступљено 21. 3. 2024.
- ^ Стругар, Вукица (24. 4. 2022). „ЦАЦА ЈЕ БИЛА МОЈА ЦАРИЦА: Бранко Милићевић Коцкица, о глумачким почецима, "Пужу", бродовима, љубави”. Вечерње новости. Приступљено 27. 4. 2022.
- ^ а б „Бранку Коцкици Повеља Змајевих дјечјих игара”. Радио-телевизија Републике Српске. 18. 5. 2012. Приступљено 18. 5. 2012.
- ^ "Југопапир", РТВ Ревија јун 1972
- ^ „Бранко Милићевић Коцкица”. Интермагазин. Приступљено 28. 1. 2018.
- ^ Лекић, Јасмина (27. април 1979). „Опасно ме воле”. Радио ТВ ревија (635): 17.
- ^ „Преминула редитељка Слободанка Цаца Алексић”. Политика. 14. 8. 2019. Приступљено 20. 8. 2019.
- ^ Nježić, T. „Autorima „Kose“ najviše se dopala beogradska verzija iz 1969.”. Blic.rs (на језику: српски). Приступљено 31. 12. 2018.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Бранко Коцкица
- Позориштанце „Пуж“
- Бранко Милићевић на веб-сајту IMDb (језик: енглески)
- У овом животу сам се добро провео („Блиц“, 20. јун 2010)
- Савети успешних - Бранко Коцкица (Инфостуд) Архивирано на веб-сајту Wayback Machine (12. октобар 2010)
- „Пуж“ - Цацин и Бранков досањани сан („Политика“, 23. април 2011)
- Бранко Коцкица: За децу сам одувек изводио бесне глисте („Вечерње новости”, 15. април 2017)
