Бранко Павићевић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Бранко Павићевић
Датум рођења1922.
Место рођењаНикшић
Краљевина СХС
Датум смрти2012.
Место смртиПодгорица

Бранко Павићевић (Никшић, 19222012[1]), српски је историчар и бивши предсједник Црногорске академије наука и умјетности.

Биографија[уреди]

Павићевић је рођен 1922. године у Никшићу, у тадашњој Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца. Дипломирао је на Правном факултету у Београду 1949. године, а потом и на Институту друштвених наука. Докторску дисертацију је одбранио 1954. године на Правном факултету у Београду. Проучавањем црногорске правне историје бавио се од 1951. године у Историјском институту САНУ. У периоду 19571958. био је на специјализацији на Катедри за историју Западних и Јужних Словена Историјског факултета у Москви.

Након формирања Црногорске академије наука и умјетности, Павићевић постаје њен први предсједник и ту дужност је обављао у периоду од 1973. до 1981. године. Од 1973. године, био је професор на Правном факултету у Подгорици. За то вријеме, објавио је шест књига које се односе на црногорску прошлост у периоду од 16. до 20. вијека и спољну политику Русије у 19. и 20. вијеку. Такође, аутор је неколико монографија. Преминуо је 14. марта 2012. године у Подгорици.

Најважнија дјела[уреди]

  • Стварање црногорске државе (1955),
  • Црна Гора у рату 1862. (1963),
  • Књаз Данило Петровић (1990),
  • Петар I Петровић Његош (1997),
  • Историја Црне Горе (том IV 1-IV2) (2004)

Референце[уреди]

  1. ^ „In memoriam: Preminuo akademik Branko Pavićević”. Vijesti.me. Приступљено 25. 8. 2019. 

Спољашње везе[уреди]