Бранко Петричевић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
БРАНКО ПЕТРИЧЕВИЋ
No portrait gray test-sr.svg
Датум рођења1914.
Место рођења Краљевина Црна Гора
Датум смрти1982.(1982-Недостаје неопходни параметар 1, месец!-00) (67/68 год.)
Место смрти СФР Југославија
Члан КПЈ од1933.
Учешће у ратовимаНародноослободилачка борба
СлужбаНОВ и ПО Југославије
Југословенска армија
19411948.
Чингенерал-мајор

Бранко Петричевић Кађа (19141982), учесник Народноослободилачке борбе и генерал-мајор Југословенске армије.

Биографија[уреди]

Рођен је 1914. године у Црној Гори. Завршио је Правни факултет у Београду. Током студија, приступио је студентском револуционарном покрету и 1932. постао члан Савеза комунистичке омладине Југославије (СКОЈ), а од 1933. године и члан Комунистичке партије Југославије (КПЈ).

Био је организациони секретар Покрајинског комитета КПЈ за Црну Гору, Боку, Санџак и Косово и Метохију, а касније секретар Месног комитета КПЈ за Цетиње. Августа 1940. године учествовао је на Осмој покрајинској конференцији КПЈ за Црну Гору, Боку, Санџак и Косово и Метохију, на којој је одржао реферат „О раду међу женама“ и био изабран за делегата на Пету земљаску конференцију, одржану октобра исте године у Загребу. Касније је због фракционашких борби искључен из чланства Комунистичке партије.

Учесник је Народноослободилачке борбе од 1941. године. Најпре је био борац, а касније када је поново враћен у чланство КПЈ, постављен је за руководиоца Политодјела Четврте пролетерске црногорске ударне бригаде. Потом је био политички комесар Шеснаесте војвођанске дивизије и политички комесар 12. војвођанског корпуса. Јануара 1945. године постављен је за политичког комесара Треће армије ЈА.

После ослобођења Југославије је радио као помоћник начелника Главне политичке управе Југословенске армије. Имао је чин генерал-мајора.

Јуна 1948. године је прихватио Резолуцију Информбироа и са генерал-пуковником Арсом Јовановићем и пуковником Владом Дапчевићем планира бекство из земље. Августа 1948. године Бранко је са Арсом Јовановићем и Владом Дапчевићем отишао у лов у Вршац, одакле су планирали да се илегално пребаце преко југословенско-румунске границе и да се потом из Румуније пребаце у Москву.

Пошто је бекство било осујећено, приликом илегалног преласке границе Арсо Јовановић је погинуо, а Бранко ухапшен. Владо Дапчевић је успео да дође до Београда, где се крио неко време.

На суђењу одржаном од 1. до 4. јуна 1950. године у Београду, Бранко Петричевић и Владо Дапчевић су осуђени на двадесет година строгог затвора и одузети су им војни чинови и одликовања. За време издржавања казне на Голом отоку, поново је обновљен процес и ону су рехабилитовани и 1956. године пуштени на слободу. До пензионисања, 1960. године, радио је као уредник издавачког предузећа „Рад“. Умро је 1982. године.

Литература[уреди]