Бранко Пиргић
| Бранко | |
|---|---|
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 26. фебруар 1952. |
| Место рођења | Ваљево, СР Србија, СФР Југославија |
| Датум смрти | 8. децембар 2017. |
| Место смрти | Београд, Србија |
Бранко Пиргић Пирга (Ваљево, 26. фебруар 1952 — Београд, 8. децембар 2017) био је српски књижевник и књижевни критичар.
Биографија[уреди | уреди извор]
Завршио је Филолошки факултет Универзитета у Београду, на одсеку за књижевност. Радио је као професор и новинар. Током тридесетак година, осим књижевних критика и есеја, објавио је и пет књига прозе. Књижевно-теоријски чланци објављивани су у бројним дневним новинама и недељним часописима, у књижевним публикацијама и зборницима.
Био је запослен у Матичној библиотеци „Љубомир Ненадовић“ у Ваљеву као организатор културних програма. Добио је стручно звање библиотекара 2000. године. Предавао је српски језик у Канади исељеничкој деци. Након тога је постао слободан уметник и преселио се у Београд. Организовао је и учествовао у бројним културним догађајима Београда и Ваљева.
У браку са дечјим неуропсихијатром др Биљаном (дев. Крстивојевић) добио је сина Богдана.
Осим књижевности, Пиргић је цео живот неговао и љубав према фотографској уметности. Тако је на крају књижевне вечери у Осечини 2013. публици представио своју колекцију фотографија „Фотоуспутница”.[1]
Умро је 8. децембра 2017, а сахрањен је 11. децембра на Новом гробљу у Ваљеву. Истог дана је била комеморација у Библиотеци „Љубомир Ненадовић”.
На скупу-комеморацији поводом Пиргићеве смрти које је у Београду организовало Српско књижевно друштво 17. јануара 2017, говорили су о писцу и његовом опусу Бранислава Марковић, Милош Кнежевић, Васа Павковић, Миљурко Вукадиновић, Ђорђе Јанић, Мирко Магарашевић, Никола Дробњаковић и Јанко Вујиновић.[2]
Књиге прозе[уреди | уреди извор]
- Повратак у сутон, ауторско издање, Ваљево, (1995). стр. 70.
- Небо над Ваљевом, ауторско издање. . Ваљево. 2002. pp. 76. ISBN 978-86-903681-0-5.[3]
- Одлазак у сумрак, „Логос”. . Београд. 2012. pp. 107. ISBN 978-86-88409-17-9.
- Ево ме, ту сам, „Логос”. . Београд. 2016. pp. 71. ISBN 978-86-88409-64-3.(избор из претходне три књиге са неким новим причама)[4]
- Искре из пепела, „Логос”. . Београд. 2017. pp. 107. ISBN 978-86-88409-78-0.
Критичка рецепција[уреди | уреди извор]
- Мирко Магарашевић о књизи прозних записа Искре из пепела: „Пиргићева уметничка перцепција држи се једног од строгих захтева чеховљевског правила: ничег сувишног! Не допусти у свом изразу вербалну расутост, опширност — поштуј смисао и примену сваке речи, не расплињавај исказ. На тако солидно освојеној прозној подлози, Бранко Пиргић постиже пуноћу сваке исказане ’епизоде’, даје целовитост фрагментарно виђеним и оживљеним ситуацијама које, иако су највећма везане за ваљевски крај и шумадијски дух, имају естетски, психолошки и емотивно шири значај који сеже ка магловитим сферама српског националног карактера.“[5]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Одржано књижевно вече Бранка Пиргића, Општина Осечина, 26. 6. 2013.
- ^ Сећање: Бранко Пиргић (1952-2017) Архивирано на сајту Wayback Machine (23. март 2018), Српско књижевно друштво, Београд
- ^ Павковић Васа. „Небо изнад дна (Бранко Пиргић: Небо над Ваљевом, Београд 2002)”, Ревија Колубара, Ваљево према: Експрес, 13. март 2003.
- ^ Књижевно вече кратке приче „ Ево ме, ту сам“ Бранко Пиргић, Кућа Ђуре Јакшића, 9. мај 2016.
- ^ „Бранко Пиргић о ваљевском крају и шумадијском духу”[мртва веза], Ваљевске новости, Ваљево, 2. јун 2017.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- Сећање: Бранко Пиргић Пирга, Српско књижевно друштво, Београд, 17. јануара 2018, снимак скупа.
- Бранко Пиргић: О поезији Сретена Кушаковића, 2014.
- Пиргић Бранко. „Записи чаршијских предања (Мило Глигоријевић, Грађевина животописа)”, Данас, Београд, 31. октобра 2008.
